Аустрофашизам

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аустрофашизам (нем. Austrofaschismus) је био ауторитарна владавина уведена у Аустрији Мајским уставом из 1934., која је престала да важи припајањем новоосноване Савезне државе Аустрије нацистичкој Немачкој 1938. године. Била је заснована на владајућој странци Фронту за отаџбину и паравојној милицији Хајмвер. Вође су били Енгелберт Долфус и, после Долфусовог убиства, Курт фон Шушниг, који су претходно били политичари Хришћанске социјалне партије, која је брзо интегрисана у нови покрет.

Аустрофашизам, који је био националистички настројен, је био у супротности са аустријским национал-социјализмом, који је био пан-немачки у основи.

Порекло[уреди]

Порекло аустрофашистичког покрета лежи у Корнеубуршкој заклетви, декларацији коју је објавила хришћанско-социјална паравојна организације Хајмвер 18. маја 1930. Декларација је осудила како „марксистичку класну борбу” тако и „либерално-капиталистичке економске структуре”, такође и експлицитно одбацила „западни демократско-парламентарни сyстем и вишепартијску државу”. Декларација је била углавном усмерена на социјалдемократску опозицију, највише као одговор на Линз Програм из 1926, И није била донета само од организације Хајмверр већ И од многих хришћанско социјалних политичара, постављајуци тако Аустрију на пут ка ауторитативном систему.

Идеолошки, аустрофашизам је делимично заснован на фузији Италијанског фашизма и аустријског политичког католичанства, образлозио је Ђовани Ђентиле.‚

Застава Фронта за отаџбину.
Застава Фронта за отаџбину.

Промена у савезну државу[уреди]

Избори у Бечу 1932. су довели до тога да ће коалиција хришћансе социјалне партије, Ландбунда, и Хајмвера изгубити већину у националном парламенту, лишавајући ДолФусову владу парламентарне базе. Да би спречили губитак власти, влада је тражила да замени аустријску демократију ауторитарним системом.

Мајски устав[уреди]

Првог маја, Долфусова влада је прогласила Мајски Устав (Maiverfassung), који је умањио израз Република и уместо тога као званични назив државе „Савезна Држава Аустрија” (Бундесстаат Öстерреицх), иако Устав заправо умањује аутономију појединачних држава. Савезно веће је задржано, али само као значајно ограничена провера Савезне Владе.

Елементи Аустрофашизма[уреди]

Правни процес[уреди]

Након што је парламент разрешен, влада је такође разрешила Уставни суд (Verfassungsgerichtshof). Четири хришћанско социјална члана је поднело оставку, а влада је забранила именовање нових судија, ефикасно затварајући суд.

У септембру 1923 године, влада је основала коцентрационе логоре за чланове политичке опозиције. Социјал демократе, Социјалисти, Комунисти и Анархисти су сматрани као дисиденти, осуђени на интернирање ( логор). После Јулског пуча 1934 године, национални социјалисти (нацисти) су редовно инернирани ( смештани у логоре). 11. новембра 1933, влада је поново увела смртну казну за злочине као што су убиство, подметање пожара И јавно насиље које се односи на злонамерно наношење штете другим особама. У фебруару 1934. године, побуна (Ауфрухр) је додата на листу кривичних дела. Судијама је налозено, да ако не спроведу смртну казну у року од 3 дана, биће избачени са случаја И изведени пред судску пороту.

Образовање[уреди]

До 1933., низ закона је било усвојено како би довели образовни сyстем у Аустрији у складу са Аустрофашицизмом. Католичка црква је, под новом владом, у стању да изврши значајан утицај на образовну политику, која је претходно била секуларизирана. Да би се матура положила ( тест потребан за матуру –диппломирање-), студент је морао да похадђа часове верске наставе. Образовне могућности за жене биле су знатно ограничене под новим режимом.

Економска политика[уреди]

До 1930., спољна трговина у и из Аустрије, удаљила се од слободног тржишног система И постал је продужетак аутократске власти. Главна или највећа промена је била затварање аустријског тржишта за спољну трговину због Њујоркшке берзанске кризе 1929. године.

Незапосленост је порасла драстично, за више од 25% између 1932. и 1933. године. Као одговор, влада је уклонила накнаде из државног буџета за незапослене.

Куллтура[уреди]

Званична културна политика аустрофашистичке владе је била афирмација барока И других „пред-револуционарним” стиловима. Влада је охрабрила културно размишљање које подсећа на времена пре Француске револуције. Ово је подсетило на слике из “опасности са истока” – инвазија Турака Османлија на Европу, која је тада оличена у Совјетском Савезу. На овај начин, влада је упозоравала народ против “културног бољшевизма”, силе за коју се тврдило да представља велику опасност за Аустрију.

Фронт за отаџбину[уреди]

Фронт за отаџбину (Немачки: Ватерлäндисцхе Фронт, ВФ) је била владајућа политичка организација аустрофашизма. Тврдили су да је то био непристрасан покрет, и да има за циљ да уједини све људе Аустрије, превазилазећи политичке и друштвене поделе.

Идеологија и идеали[уреди]

Идеологија "Заједница Народа" (Volksgemeinschaft) је била другачија од националних социјалиста. Били су слични по томе што су обе служиле идеји да нападну идеју класних сукоба оптужујући левичарство због уништавања индивидуалности, и на тај начин помогне у тоталитарној држави

Минимални антисемитизам[уреди]

Не постоји званична политика за борбу против антисемитизма између 1933. и 1938. Јавно насиље над Јеврејима је било ретко.

Крај режима[уреди]

Режим је трајао све док је наклоност фашистичке Италије под Муолинијем био заштићен од циљева експанзионистичке нацистичке Немачке. Међутим, када је Мусолини настојао да оконча међународну изолацију Италије тако што је формирао савез са Хитлером 1938., Аустрија је остала сама да се суочи са повећањем немачког притиска.

Референце[уреди]

Ovaj članak sadrzi informacije koje su prevedene sa članka na engleskom jeziku en:Austrofaschismus. Članak na engleskom jeziku sadrži sledeće izvore:
  • Stephan Neuhäuser: “Wir werden ganze Arbeit leisten“- Der austrofaschistische Staatsstreich 1934. ISBN 3-8334-0873-1.
  • Emmerich Tálos, Wolfgang Neugebauer: Austrofaschismus. Politik, Ökonomie, Kultur. 1933-1938. 5th Edition, Münster, Austria, 2005. ISBN 3-8258-7712-4.
  • Hans Schafranek: Sommerfest mit Preisschießen. Die unbekannte Geschichte des NS-Putsches im Juli 1934. Czernin Publishers, Vienna 2006.
  • Hans Schafranek: Hakenkreuz und rote Fahne. Die verdrängte Kooperation von Nationalsozialisten und Linken im illegalen Kampf gegen die Diktatur des 'Austrofaschismus'. In: Bochumer Archiv für die Geschichte des Widerstandes und der Arbeit, No.9 (1988). стр. 7. – 45.
  • Jill Lewis: Austria: Heimwehr, NSDAP and the Christian Social State (in Kalis, Aristotle A.: The Fascism Reader. London/New York)
  • Lucian O. Meysels: Der Austrofaschismus - Das Ende der ersten Republik und ihr letzter Kanzler. Amalthea, Vienna and Munich, 1992
  • Erika Weinzierl: Der Februar 1934 und die Folgen für Österreich. Picus Publishers, Vienna 1994
  • Manfred Scheuch: Der Weg zum Heldenplatz. Eine Geschichte der österreichischen Diktatur 1933-1938. Publishing House Kremayr & Scheriau, Vienna 2005,. ISBN 978-3-218-00734-4.

Literatura[уреди]

  • (немачки) Andreas Novak: Salzburg hört Hitler atmen: Die Salzburger Festspiele 1933—1944. DVA, Stuttgart. 2005. ISBN 3-421-05883-0.
  • (немачки) David Schnaiter: Zwischen Russischer Revolution und Erster Republik. Die Tiroler Arbeiterbewegung gegen Ende des "Großen Krieges". Grin Verlag, Ravensburg . 2007. ISBN 3-638-74233-4.. ISBN 978-3-638-74233-7.

Spoljasnje veze[уреди]