Пређи на садржај

Аутобуска станица

С Википедије, слободне енциклопедије

Аутобуска станица
Аутобуска станица Вудландс у Сингапуру
Аутобуска станица Тампере у Ратини, Тампере, Финска
Међуградска аутобуска станица у граду Томашов Мазовјецки, Пољска

Аутобуска станица или аутобуски колодвор је уређени објекат у којој се градски или међуградски аутобуси заустављају како би путници ушли или изашли.

Главна разлика између аутобуске станице и аутобуског стајалишта је у томе што је станица много већа од стајалишта, као и то да једно насеље обично има само једну аутобуску станицу док аутобуских стајалишта може бити на десетине. Путници на станицама могу резервисати карте за аутобуске линије у граду, али и ван градова док, с друге стране, путници на стајалиптима само имају могућност чекања на аутобус знајући да возили иде тачно одређеном рутом.

Перони аутобуских станица могу бити додељени фиксним аутобуским линијама, или могу бити променљиви у комбинацији са динамичким системом информисања путника.[1] Ово последње захтева мање платформи, али не пружа путнику удобност да добро познаје платформу и да тамо чека.

Приступачна станица

[уреди | уреди извор]

Приступачна станица је станица јавног превоза путника која омогућава лак приступ, употребљива је и нема физичке баријере које онемогућавају и/или ограничавају приступ особама са инвалидитетом, укључујући и оне који користе инвалидска колица.[2]

Највеће аутобуске станице

[уреди | уреди извор]

Интегрисана аутобуска станица Коимбатор у изградњи у Коимбатору, Индија, постаће највећа аутобуска станица на свету, изграђена на површини од 61,62 acres (249.400 m2).

Са 37 acres (150.000 m2), аутобуска станица Ченај Мофусил у Ченају, Индија, највећа је аутобуска станица у Азији.[3][4]

Аутобуска чворишта Вудландс у Сингапуру је једна од најпрометнијих аутобуских чворишта на свету, кроз коју дневно прође до 400.000 путника у 42 аутобуске линије.[5][6] Остале аутобуске станице као што су Бедок, Тампинес и Јишун превозе сличан број путника дневно.

Највећа подземна аутобуска станица у Европи је Кампи центар у Хелсинкију, Финска, завршена 2006. Завршетак терминала је коштао 100 милиона евра, а за пројектовање и изградњу било је потребно 3 године. Данас је ова аутобуска станица, која се простире на 25.000 квадратних метара, најпрометнија аутобуска станица у Финској. Сваког дана терминал има око 700 аутобуских полазака, који превозе око 170.000 путника.[7]

Аутобуска станица Престон у Престону, Ланкашир, изграђена 1969. и касније уврштена на листу баштине, описана је 2014. као „у зависности од тога како је мерите, највећа аутобуска станица на свету, друга по величини у Европи и најдужа у Европи”.[8] Потпуно је реновирана 2018. године.[9]

Највећи аутобуски терминал у Северној Америци је Аутобуски терминал Лучке управе који се налази на Менхетну у Њујорку.[10][11][12] Терминал се налази у Мидтауну у Осмој авенији 625 између 40. улице и 42. улице, један блок источно од тунела Линколн и један блок западно од Тајмс сквера. Терминал је највећи на западној хемисфери и најпрометнији на свету по обиму саобраћаја, опслужује око 8.000 аутобуса и 225.000 људи сваког радног дана и више од 65 милиона људи годишње. Има 223 капије. Он управља међуградским аутобуским линијама широм САД и неким међународним дестинацијама углавном у Канади, од којих је већина у оквиру Грејхаунд линија.

Највећи аутобуски терминал на јужној хемисфери је Тиете аутобуски терминал који се налази у Сао Паулу, Бразил.[13] Такође је други најпрометнији на свету, опслужујући око 90.000 људи радним даном у 300 аутобуских линија на својих 89 платформи (72 за укрцавање и 17 за искрцавање), са услугама за преко 1.000 градова широм земље и Јужне Америке.[14] Терминал је такође повезан са суседном метро станицом.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „New hightech bus station in Amstelveen opened”. Vialis. 2009-10-13. Архивирано из оригинала 2012-09-17. г. Приступљено 2010-02-07. 
  2. ^ Federal Transit Administration - Part 37-Transportation Services for Individuals with Disabilities - 0726CB3D4779478E8B60DA001A4ABF47 Архивирано јун 12, 2010 на сајту Wayback Machine
  3. ^ Dorairaj, S. (28. 12. 2005). „Koyambedu bus terminus gets ISO certification”. The Hindu. Chennai. Архивирано из оригинала 5. 7. 2006. г. Приступљено 16. 10. 2011. 
  4. ^ Sharma, Reethu (23. 8. 2014). „Chennai turns 375: Things you should know about 'Gateway to South India'. One India. Chennai. Приступљено 31. 12. 2021. 
  5. ^ See list of bus interchanges in Singapore by number of services
  6. ^ Khew, Carolyn (13. 3. 2016). „Bus interchange rolls out free buggy rides and more”. The Straits Times. Singapore. Приступљено 15. 6. 2019. 
  7. ^ „Kamppi –The Helsinki Underground Bus Terminal”. Xtralis. Архивирано из оригинала (pdf) 2009-09-15. г. Приступљено 2010-02-07. 
  8. ^ Baker, Martin (4. 1. 2014). „Love, hate and concrete: The battle for Preston Bus Station”. The Independent. Приступљено 2. 8. 2020. 
  9. ^ Newsroom, The (10. 7. 2018). „Preston bus station's grand reopening after £19m facelift”. Lancashire Evening Post. Приступљено 2. 8. 2020. 
  10. ^ „Port Authority Development Team to Build 1.3 Million-Square-Foot Office Tower Above Bus Terminal” (Саопштење). Port Authority of NY & NJ. 30. 11. 2007. Архивирано из оригинала 27. 5. 2010. г. Приступљено 5. 2. 2010. 
  11. ^ Express Route to Better Bus Service How to Improve Bus Travel Across the Hudson River, and Beyond (PDF) (Извештај). Tri-State Transportation Campaign. мај 2009. Приступљено 20. 4. 2012. „The Port Authority Bus Terminal (PABT), in midtown Manhattan, is the largest and busiest bus passenger facility in the world. Used by both public and private bus carriers, the terminal has 223 bus gates, 1,250 spaces of public parking, along with commercial and retail space. 
  12. ^ Haddon, Heather (3. 9. 2012), „Late Starts On N.J. Buses”, The Wall Street Journal, Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г., Приступљено 6. 9. 2012 
  13. ^ „Conheça São Paulo” (на језику: португалски). Folha de S. Paulo. 2006-01-23. Приступљено 2022-01-29. 
  14. ^ „Sobre o Terminal”. Terminal Rodoviário do Tietê (на језику: португалски). Приступљено 2022-01-29. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]