Аутономна пракса

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аутономна пракса је професионална активност и процес доношења одлуке који се догађа релативно независно од социјалних агенција, њиховог надзора и организационих захтева. Практичари морају успоставити стандарде својих перформанси и самомониторинга, као и поседовати акредитовану лиценцу за рад. Ово је релативан концепт, у коме су све професије ипак под утицајем социјалних, етничких, легалних, политичких и економских сила. Неки социјални радници користе овај појам да индикују приватну праксу. Без обзира на приступ, најважније је придржавати се основних правила и стандарда професионалног социјалног рада.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]