A. Дијаграм аутофагије. B. Електронска микрографија аутофагних структура у масном телу ларвевинске мушице. C. Флуоресцентно означени аутофагозоми у хепатоцитима изгладнелог миша.
Аутофагија или аутофагоцитоза је природни регулисани деструктивни механизам током кога се разграђују непотребне или нефункционалне ћелијске компоненте[1]. Тако аутофагија омогућава правовремену разградњу и рециклирање ћелијских компоненти. [2][3]
У макроаутофагији, циљни цитоплазматски конституенти су изоловани од остатка ћелије унутар двомембранске везикуле, која се назива аутофагозом.[4][5]
^Klionsky, DJ. (2008). Autophagy revisited: A conversation with Christian de Duve. Autophagy, 4 (6): 740–3.
^Mizushima, N; Komatsu, M. 2011. Autophagy: renovation of cells and tissues. Cell, 147 (4): 728–41.
^Kobayashi, S. (2015). „Choose Delicately and Reuse Adequately: The Newly Revealed Process of Autophagy”. Biological & Pharmaceutical Bulletin. 38 (8): 1098—103.
^Mizushima, N; Yoshimori, T; Ohsumi, Y. 2011. The Role of Atg Proteins in Autophagosome Formation. Annual Review of Cell and Developmental Biology, 27 (1): 107–132.
