Аутохтони народи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Представница једног од аутохтоних народа Европе, Лапонаца, Аили Кескитало – председница Парламента Лапонаца у Норвешкој од 2005. до 2007. године
Представник аутохтоног народа Навахо, каубој који јаше коња, Долина споменика у Аризони
Представници Инуита (Ескима) на традиционалним санкама за псе водиче (камутик) у Кејп Дорсету, Нунавут, Канада
Представници једног од аутохтоних народа Индије, Конд
Представница народа Ати, једног од аутохтоних народа Филипина на острву Панај
Бенито Хуарез – први председник Мексика из чистокрвне аутохтоне породице (Запотеци)
Представник народа Аину, око 1880. године

Аутохтони народи, познати и као домородачки, урођенички или староседеоци, људи су који су живели на њиховој земљи пре доласка миграната са других места.[1][2]

Терминологија[уреди]

Јасне заједничке карактеристике концепта у међународном праву немају због низа разлога: они су припадници различитих раса, култура, језичких група, религија, и живе готово на свим насељеним континентима; они су у различитим фазама друштвеног, економског и културног развоја. Као резултат тога, они имају различите потребе, интересовања, тежње и захтеве. Организација Уједињених нација у име Специјалног известиоца по питању дискриминације староседелаца за Поткомисију ОУН-а о спречавању дискриминације и заштиту мањина Хозе Мартинез Кобо, даје следећу радну дефиницију[3]:

„да се аутохтони народи састоје од садашњих потомака народа који насељавају ову територију целе или дела било које земље у тренутку када је из других делова света суочавају другачију културу или етничког порекла, који су их освојили и ставили у зависни и колонијални статус освајањем, колонизацијом и другим средствима; сада ови људи живе више у складу са својим посебним обичајима и социјалних, економских и културних традиција, него са институцијама у земљи чији су, на државне структуре, која се заснива пре свега на националним, социјалним и културним карактеристикама других главних сегмената популације[3]

Аутохтони народи живе у свим деловима света: то су, на пример, Евенки на Далеком ИстокуЕскими и Алеути у поларном делу Северне Америке и на Далеком истоку, Лапонци у Скандинавији и на Полуострву КолаМаори на Новом ЗеландуИндијанци у Америци. На свим деловима света их има око 300 милиона људи.[1][4]

Израз "аутохтони народи" (енгл. Indigenous peoples) укључен је у лексикону[1] међународног права, а користи се у разним документима ОУН-а[5] и других међународних организација. У законодавству Руске Федерације користи се термин "аутохтони народи" и "мали народи". Речи и изрази, "староседеоци"[6], "аутохтони"[7][8], " староседеоци ", "домороци" је семантички сличан термину "урођеници", али у законским документима се не користи.

Историја[уреди]

Током колонизације света, која је почела у 15. веку и трајала све до 20. века, већина радних људи, посебно аутохтони народи света, испоставило се, били под претњом изумирања. Радни људи који су записани у резолуцији 61/295 Генералне скупштине УН-а од 13. септембра 2007. године наведени су да, "су били жртве историјске неправде као резултат тога, између осталог, њихове лишености и колонизације њихових земаља, територија и ресурса који их ометају у имплементацији, посебно, њихово право на развој у складу са њиховим потребама и интересима".[5]


Историјска имена[уреди]

Становништво и њихова права последњих деценија[уреди]

Културна сарадња[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Коренные народы // Энциклопедический словарь экономики и права. — 2005.
  2. Аутохтони народи Большая юридическая энциклопедия — Книжный мир, 2010. (руски)
  3. 3,0 3,1 Ананидзе Ф. Р. Некоторые проблемы определения понятия «коренной народ» (2006)
  4. Саамы в Финляндии // Саамское народное собрание. — Кемиярви, Публикация Саамского народного собрания, 1999.
  5. 5,0 5,1 Резолюция ГАО 61/295
  6. Аборигены // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947.
  7. Автохроны // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947.
  8. Автохтоны, в этнографии // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.

Спољашње везе[уреди]