Аутохтони народи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Представница једног од аутохтоних народа Европе, Лапонаца, Аили Кескитало – председница Парламента Лапонаца у Норвешкој од 2005. до 2007. године
Представник аутохтоног народа Навахо, каубој који јаше коња, Долина споменика у Аризони
Представници Инуита (Ескима) на традиционалним санкама за псе водиче (камутик) у Кејп Дорсету, Нунавут, Канада
Представници једног од аутохтоних народа Индије, Конд
Представница народа Ати, једног од аутохтоних народа Филипина на острву Панај
Бенито Хуарез – први председник Мексика из чистокрвне аутохтоне породице (Запотеци)
Представник народа Аину, око 1880. године

Аутохтони народи, познати и као домородачки и урођенички народи или староседеоци, су народи који су насељавали своју земљу пре доласка досељеника из других крајева света.[1][2]

Терминологија[уреди]

У међународном праву не постоји јасна општеприхваћена дефиниција појма аутохтони народи због низа разлога: они су припадници различитих раса, култура, језичких група, религија, и живе готово на свим насељеним континентима; они су у различитим фазама друштвеног, економског и културног развоја. Као резултат тога, они имају различите потребе, интересовања, тежње и захтеве. Организација Уједињених нација у име Специјалног известиоца по питању дискриминације староседелаца за Поткомисију ОУН-а о спречавању дискриминације и заштиту мањина Хозеа Мартинеза Кобоа, даје следећу радну дефиницију:[3]

„Аутохтони народи су они народи који имају историјски континуитет са друштвима која су постојала на територији ових народа пре инвазије и колонизације, и који себе сматрају различитим од осталих делова друштва које данас преовладава на тим територијама или њиховим деловима. Данас чине не доминантни део друштва и одлучни су да очувају, развијају и пренесу будућим генерацијама територије предака, и етнички идентитет, као основу њиховог континуираног постојања као народа, у складу са својим сопственим културним обрасцима, друштвеним установама и правним системом.”

Аутохтони народи живе у свим деловима света: то су, на пример, Евенки на Далеком ИстокуЕскими и Алеути у поларном делу Северне Америке и на Далеком истоку, Лапонци у Скандинавији и на Полуострву КолаМаори на Новом ЗеландуИндијанци у Америци. На свим деловима света их има око 300 милиона људи.[1][4]

Израз "аутохтони народи" (енгл. Indigenous peoples) укључен је у лексикону[1] међународног права, а користи се у разним документима ОУН-а[5] и других међународних организација. У законодавству Руске Федерације користи се термин "аутохтони народи" и "мали народи". Речи и изрази, "староседеоци"[6], "аутохтони"[7][8], " староседеоци ", "домороци" је семантички сличан термину "урођеници", али у законским документима се не користи.

Историја[уреди]

Током колонизације света, која је почела у 15. веку и трајала све до 20. века, већина аутохтоних народа, а нарочито малобројних аутохтоних народа света, испоставило се, била је под претњом изумирања. Аутохтони народи како је записано у резолуцији 61/295 Генералне скупштине УН-а од 13. септембра 2007. године, „били су жртве историјске неправде настале због, између осталог, колонизације и њихове лишености својих земаља, територија и ресурса што им отежава спровођење, њиховог права на развој у складу са својим потребама и интересима”.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Коренные народы // Энциклопедический словарь экономики и права. — 2005.
  2. ^ Аутохтони народи Большая юридическая энциклопедия — Книжный мир, 2010. (на језику: руски)
  3. ^ Study of the Problem of Discrimination Against Indigenous Populations, p. 10, Paragraph 25, 30 July 1981, UN EASC
  4. ^ Саамы в Финляндии // Саамское народное собрание. — Кемиярви, Публикация Саамского народного собрания, 1999.
  5. 5,0 5,1 Резолюция ГАО 61/295
  6. ^ Аборигены // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947.
  7. ^ Автохроны // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947.
  8. ^ Автохтоны, в этнографии // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.

Спољашње везе[уреди]