Ауто-пут А1

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ауто-пут Београд-Хоргош)
Jump to navigation Jump to search
Државни пут IА реда

Хоргош-Београд-Прешево
Motorway-A1-Hex-Green.svg
New map of Autoput A1.svg
Tabliczka E75.svg
Основни подаци
Држава: Србија
Врста: државни пут првог А реда
Надлежност: ЈП „Путеви Србије“ и ЈП „Коридори Србије“ (изградња појединих деоница)
Е-пут: Е75 (целом дужином)
Дужина: 584 km
Време изградње: од 1971.
Деоница
Почетак: Хоргош BAB-Grenze.svg M5 (Hu) Otszogletu kek tabla.svg Мађарска
Кроз/поред: Суботица
Нови Сад
Аеродром Београд Airport Sign.svg
Београд
Смедерево
Јагодина
Параћин
Ниш
Лесковац
Врање
Крај: Прешево BAB-Grenze.svg Motorway-A1-Hex-Green.svg Република Македонија
Окрузи: Севернобанатски округ
Севернобачки округ
Јужнобачки округ
Сремски округ
Град Београд
Подунавски округ
Шумадијски округ
Поморавски округ
Расински округ
Нишавски округ
Јабланички округ
Пчињски округ
Приказ
A1 freeway Belgrade Zagreb.JPG

Државни пут I А реда А1 кроз Београд

Аутопут А1 је државни пут првог А реда у Србији. Дугачак је 584 километара и представља најважнији саобраћајни правац кроз Србију. Почиње код граничног прелаза Хоргош са Мађарском, пролази поред Суботице, Бачке Тополе, Врбаса, Новог Сада, Инђије, Београда, Смедерева, Крагујевца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Ниша, Лесковца, Врања и Бујановца, а завршава се код гранишног прелаза Прешево са Македонијом. Повезује 5 од 6 највећих градова Србије. Представља део европског пута Е75 и паневропског коридора X (до Београда крак Xb, а од Београда главни правац коридора X). На већем делу је изграђен пун профил аутопута, док се полупрофил налази на деоници Остружница — тунел Стражевица, аутопут је у изградњи на деоницама ГрделицаВладичин Хан и Српска КућаЛевосоје, а изградња је планирана на деоници СтражевицаБубањ Поток.

Аутопут има две коловозне траке, у свакој по претицајну, возну и зауставну. Аутопут пролази разноликим теренима: од војвођанске равнице, преко Поморавља, бројних котлина и брдовитог терена јужно од Београда до Грделичке клисуре и изразито планинсог краја. Изграђеним делом аутопута управља и одржава га ЈП „Путеви Србије“, а аутопут гради ЈП „Коридори Србије“.

Историја[уреди]

Пре изградње аутопута[уреди]

Данашњи аутопут А1 је део бившег Аутопута братства и јединства. Магистрални путеви који су се користили пре изградње аутопута грађени су 50-их и 60-их година двадесетог века. По старој категоризацији, део пута до Београда је носио ознаку M22.1, а део од Београда М1. Изградња аутопута почиње седамдесетих година најпре градњом аутопута кроз Београд, да би се касније наставила и у Војводини, а касније и у ужој Србији.

Почетак изградње[уреди]

Прва деоница аутопута која је пуштена у бившој СФР Југославији је било 9,5 километара аутопута кроз Београд од Земуна (Змај) до Мостарске петље, који су отворени 1970. године. Следеће године креће изградња полупрофила аутопута од Батајнице до Новог Сада на којем се налазио и мост преко Дунава код Бешке дуг 2205 метара, што га уједно чини и најдужим мостом у Србији. Ових првих 61 километара аутопута А1 у полупрофилу је пуштено у саобраћај 1975. године.

Аутопут Београд—Ниш[уреди]

Радови су настављени према Нишу, па је 1977. пуштено у саобраћај још 12,5 километара аутопута кроз Београд од Мостарске петље до Бубањ Потока, као и још 28 километара аутопута до Умчара. Већ следеће године пуштено је још 79 километара аутопута на деоници УмчариБаточина. Следећа пуштена деоница је била дужине 21 километар од Појата до Делиграда који су пуштени у саобраћај 1980. 1982. године су пуштене деонице БаточинаЋуприја и ДелиградНиш дужина по 34 километара. Аутопут између Београда и Ниша је завршен 1985. године када је пуштена у саобраћај и последњих 21 километара аутопута од Ћуприје до Појата. Даљи радови према југу су сачекали пар година.

Последње деонице у социјалистичкој Југославији[уреди]

Лошија економска и политичка ситуација у бившој Југославији је значајно успорила изградњу аутопута, а са почетком распада земље и санкција Уједињених нација је изградња аутопута обустављена. Изградња аутопута ка северу је након доста година настављена, а 1986. године је пуштен полупрофил аутопута од Новог Сада до Фекетића дужине 37 километара. Последња деоница аутопута пуштена у социјалистичкој Југославији је била деоница од Ниша до Батушинца дужине 13 километара отворена 1992. године.

Изградња аутопута 90-их година[уреди]

Изградња аутопута настављена је након ратова у суседству и санкција Савезној Републици Југославији, па је 1997. године завршен полупрофил који се градио још од 1971. године, и то пуштањем полу-аутопута од Фекетића до границе са Мађарском дужине 71 километар[1], а ка југу је отворена деоница Батушинац—Печењевце дужине 23 километра. Нове санкције и агресија НАТО пакта на СРЈ опет су на неко време прекинули изградњу аутопутева.

Аутопут Хоргош—Београд[уреди]

Како је сада била изграђена цела десна страна аутопута од Хоргоша до Батајнице, почело се са изградњом леве стране. Прву деоницу од Батајнице до Бешке градила је од 2002. аустријска компанија Алпина, а ових 32,2 километара пуштено је у саобраћај 2004. године[2]. Почео је да се гради и други мост преко Дунава, а лева трака од бачке стране моста до Новог Сада пуштена је у саобраћај 2006. године[3]. Планирани су радови и на изградњи леве траке од Новог Сада до Хоргоша, а прве деонице су биле 10 километара дуге деонице од Бикова до Жедника и од Сирига до Новог Сада које су отворене 2009. године. Следеће године је отворено и првих 5,5 километара обилазнице око Новог Сада[4]. 2011. године највећи део радова је завршен, пуштен је у саобраћај остатак леве траке на потезу од Хоргоша до Новог Сада укупне дужине 88 километара, а исте године је отворен и нови мост код Бешке са приступним саобраћајницама укупне дужине 5 километара[5]. Коначно су радови на северу завршени 2013. године, када је завршено преосталих 2,5 километара на обилазници око Новог Сада, и када је завршена реконструкција старог моста код Бешке који је страдао у бомбардовању, након којег је био доведен у стање да се може користити док се не изгради нови мост, након чега је уследила темељна реконструкција.

Обилазница око Београда[уреди]

Осамдесетих година двадесетог века појавила се потреба за изградњом обилазнице око главног града, јер је аутопут који је био пројектован за доста мање возила био преоптерећен, а београдске улице пуне тешких возила. Стога је 1990. године почела изградња полупрстена којим би се заобишао Београд. Међутим, због ратова и санкција, изградња је доста пута прекидана и настављена, да би се прва деоница, и једина која је до тада била започета, пустила у саобраћај 2005. године. Била је то деоница од Добановаца до Остружнице дужине 16,8 километара на којој је био изграђен и 1950 метара дуг мост преко Саве, а деоница је пуштена у полу-профилу аутопута[6]. Радови су настављени на следећој деоници ОстружницаОрловача, а ових 7,7 километара аутопута у полу-профилу је пуштено у саобраћај 2008. године[7]. Настављена је изградња према Бубањ Потоку, а започето је повезивање до сада изграђеног дела обилазнице и аутопута ка северу. Деоница БатајницаДобановци дужине 11 километара пуштена је у саобраћај 2012. године[8]. Радови на петљи и вијадукту код Батајнице, где је у саобраћају у почетку била само десна страна аутопуа, трајали су до 2014. године[9], а осталих 7 километара је било пуштено у пуном профилу. 2012. године је пуштено и последњих 3 километара полу-профила аутопута од Орловаче до тунела Стражевица[10]. Након тога су почели планови за изградњу комплетне обилазнице до Бубањ Потока и друге траке тамо где недостаје. Тако је 2016. изграђена лева трака у дужини од 12,7 километара од Добановаца до моста на Сави код Остружнице[11].

Аутопут Ниш—Прешево[уреди]

Најкомпликованији радови су остали на југу. Прва деоница пуштена у саобраћај у 21. веку на потезу од Ниша до границе са БЈР Македонијом је била деоница ПечењевцеГрабовница дужине 23 километара која је отворена 2005. године. Опет је уследио краћи прекид у изградњи аутопута, а следећа деоница која се градила је била најјужнија деоница од граничног прелаза Прешево до Левосоја дужине 21,5 километара. Како се деоница поклапа са старим магистралним путем, прво је 2009. године пуштена прва трака која је ишла уз стару магистралу[12], да би 2013. године била отворена и друга трака[13]. 2013. године је пуштена у саобраћај и деоница Доњи НерадовацСрпска Кућа дужине 8 километара коју је изградила грчка компанија Актор, а финансирана је средствима Републике Србије уз финансијску помоћ Владе Грчке у оквиру грчког Плана за економску реконструкцију Балкана[14]. Тада је почела изградња преосталих деоница на овом потезу, а прва је завршена деоница Владичин ХанДоњи Нерадовац дужине 26,3 километара 2015. године[15]. Последња завршена деоница је отворена 2016. године, а то је деоница ГрабовницаГрделица дужине 5,6 километара[16].

Траса[уреди]

Хоргош—Београд[уреди]

Аутопут почиње у Бачкој код места Хоргош недалеко од Суботице. Пролази равничарским тереном кроз бројна поља поред Суботице, Бачке Тополе, Фекетића, Врбаса, Србобрана, Новог Сада, а у Срем прелази након моста преко Дунава код Бешке. Аутопут даље иде поред Бешке, Инђије, Старе Пазове, где напушта АП Војводину, и Нове Пазове, да би код Батајнице почела обилазница око Београда.

Аутопут кроз Београд[уреди]

Аутопут кроз Београд је један од најстаријих аутопутева у Србији. До завршетка обилазнице око Београда представљаће једину аутопутску везу севера и југа земље. Почиње на петљи Добановци, пролази поред Аеродрома Никола Тесла, а у Београд улази код фабрике Икарбус у Земуну, пролази поред Земуна и Бежанијске Косе, преко Новог Београда, где пролази поред Београдске арене и Сава центра, прелази мост Газела преко Саве, након кога се на мостарској петљи укршта са улицама Кнеза Милоша, Савском, Булеваром војводе Путника и Булеваром Војводе Мишића. У наставку аутопут пролази кроз Вождовац. Пролази поред Душановца, Коњарника и насеља Медаковић, а из Београда излази код АТ Ласте. Градски аутопут се завршава на петљи Бубањ Поток са обилазницом око Београда.

Обилазница око Београда[уреди]

Обилазница почиње код петље Батајница, одакле се може ићи за Земун Поље и Земун, а преко Пупиновог моста и за Борчу. По завршетку саобраћајница на петљи са ове петље ће се моћи и у Батајницу. Десетак километара даље је петља Добановци са аутопутем кроз Београд и аутопутем А3 – за Руму, Сремску Митровицу и даље за Хрватску. Обилазница пролази поред Сурчина, близу ког ће бити и петља Сурчин југ са аутопутем А2 за Обреновац, Чачак, Пожегу, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Аутопут излази из Срема преко моста на Сави код Остружнице, након кога је петља Остружница са Обреновачким путем. Даље пролази кроз тунеле Липак(665m) и Железник(699m) и наилази на петљу Орловача са Ибарском магистралом. Пролази кроз тунел Стражевица(745m), где се завршава до сада изграђени део обилазнице, а наставља се на Кружни пут. Обилазница ће даље ићи поред Ресника, укршатити се са Кружним путем код Авалског пута, кроз тунел Бели Поток(373m), да би се завршила на петљи Бубањ Поток. Фебруара 2018. године је требало да почну радови на остатку обилазнице, али због нерешених финансија (кредит кинеске Ексим банке у јуанима) радови су одложени.

Београд—Ниш[уреди]

Аутопут прво пролази брдовитим тереном јужно од Београда, пролазећи поред Врчина, Малог Пожаревца близу Младеновца и Умчара, да би након искључења за Смедерево и Пожаревац ушао у долину Велике Мораве, а касније Јужне Мораве. Аутопут даље пролази поред Велике Плане, Свилајнца, Лапова, а код Баточине се укршта са брзим путем за Крагујевац у изградњи. Даље наставља поред Јагодине, Ћуприје и Параћина, а код Појата се укршта са државним путем 23, будућим аутопутем А5 (тзв. Моравски коридор) којим се иде за Крушевац, Врњачку Бању, Краљево и друге градове у долини Западне Мораве. Даље аутопут наставља поред Ражња и Алексинца, након којег се приближава Нишу. На петљи Трупале се укршта са аутопутем А4 према Пироту и Бугарској, а којим се стиже и у северни део Ниша.

Ниш—Прешево[уреди]

Аутопут наставља јужно од Ниша, пролази близу Мерошине где је искључење за пут ка Прокупљу, Куршумлији и Приштини. Аутопут у наставку пролази поред Дољевца и Брестовца да би код Печењевца било прво искључење за Лесковац, недалеко је и друго искључење за Лесковац, а овим путем се стиже и у Власотинце. Изграђени део аутопута се завршава код Грделице, на самом почетку Грделичке клисуре. Аутопут у изградњи кроз Грделичку клисуру представља две деонице: ГрделицаЦаричина Долина и Царичина ДолинаВладичин Хан, од којих је свака подељена на по 3 ЛОТ-а:

ЛОТ Дужина Извођач радова Стање
ЛОТ 1: Грделица — тунел Предејане 6,13km Azvi, Taddei, Шпанија У изградњи
ЛОТ 2: Тунел Предејане — Царичина Долина 4,67km Trace, Mostovik, Бугарска У изградњи
ЛОТ 3: Тунел Предејане 1km Конзорцијум Alliance X, Бугарска Изграђен (од 2018.) Чека се електро-машинско опремање.
ЛОТ 4: Тунел Манајле 2,17km Конзорцијум Alliance X, Бугарска У изградњи
ЛОТ 5: Царичина Долина — тунел Манајле 6,75km Интеграл инжењеринг, Интер-коп Мишар, Приједор путеви, Република Српска Изграђен (од 2018.)
ЛОТ 6: Тунел Манајле — Владичин Хан 5,38km Azvi, Rubau, Шпанија У изградњи

На деоници кроз Грделичку клисуру биће изграђено 33 мостова и вијадуката, од којих је најдужи мост Врла код Владичиног Хана дужине 644 метара који ће уједно бити и највиши мост са својих 62 метра висине, 2 тунела: Предејане (944m/1112m) и Манајле (1808m), који ће бити и најдужи тунел на путевима у Србији, 2 петље: Предејане и Владичин Хан, као и бројне косине и усеци од којих је најимпресивнији онај код Моминог камена на ЛОТ-у 5. Аутопут пролази кроз тежак терен уз магистрални пут, пругу и Јужну Мораву. Планирано је да се радови заврше до краја 2018. године. Аутопут у наставку пролази долином Јужне Мораве и котлинама код Врања, Бујановца и Прешева. Код Владичиног Хана почиње деоница Владичин ХанДоњи Нерадовац дужине 26,3 километара која је пуштена у саобраћај 2015. године. Ова деоница пролази близу Врања и Врањске Бање и наставља се на 8 километара аутопута од Доњег Нерадовца до Српске Куће отворених 2013. године. Последња деоница у изградњи је 8 километара од Српске Куће до Левосоја. Ова деоница иде уз Јужну Мораву, и пролази поред Бујановац, а завршава се код Левосоја где почиње последњих 21 километара аутопута до границе.

Деоница Дужина Извођач радова Стање
Ниш – Батушинац 13km У саобраћају (од 1992.)
Батушинац – Печењевце 23km У саобраћају (од 1997.)
Печењевце – Грабовница 23km У саобраћају (од 2005.)
Грабовница – Грделица 5.6km Terna У саобраћају (од 2016.)
Грделица – Царичина Долина 11.8km више извођача У изградњи
Царичина Долина – Владичин Хан 14.3km више извођача У изградњи
Владичин Хан – Доњи Нерадовац 26.3km Terna У саобраћају (од 2015.)
Доњи Нерадовац – Српска Кућа 8km Aktor У саобраћају (од 2013.)
Српска Кућа – Левосоје 8km Ратко Митровић нискоградња, Србијаауопут У изградњи
Левосоје — Гранични прелаз Прешево 21km Ратко Митровић нискоградња, Србијааутопут У саобраћају (од 2013.)

Табела приказује стање од јула 2018. године.

Важнији објекти[уреди]

На аутопуту А1 се налази најдужи мост у Србији, и једини дужи од 2 километра, а то је мост Бешка на Дунаву дуг чак 2205 метара. Поред овог, на овом аутопуту се налази и мост преко Саве код Остружнице дуг 1950 метара, као и вијадукт код Батајнице дуг 1500 метара.

Гради се и најдужи тунел на путевима у Србији – тунел Манајле на деоници Царичина ДолинаВладичин Хан који ће бити дуг 1808 метара. Поред овог, на овом аутопуту ће бити и тунел Предејане чија ће лева цев бити дуга 944 метара, а десна 1112 метара.

Једна од најзначајнијих петљи и најимпресивнијих је петља Добановци са аутопутем А3, а њој ће слична бити и петља Бубањ Поток.

Путарина[уреди]

На аутопуту А1 се наплаћује путарина, изузев ширег круга обилазнице око Београда, тј. од Старе Пазове до Врчина, и у близини граница. На деоницама СуботицаСтара Пазова и ВрчинНиш је затворени систем наплате путарине, тј. путарина се наплаћује по пређеном километру. На крајевима ових деоница се налазе чеоне наплатне рампе, а на сваком искључењу између чеоних наплатних рампи се налази бочна наплатна рампа. На деоници НишПрешево је отворен систем наплате путарине, тј. цена путарине зависи од места где се плаћа. На самом аутопуту се налазе наплатне рампе Дољевац и Прешево, а наплатне рампе постоје и на петљама Дољевац и Брестовац. Са завршетком аутопута планирано је увођење затвореног система наплате и на деоници НишПрешево, а истовремено и на аутопуту А4, па ће ради тога бити уклоњене наплатне рампе Ниш и Дољевац, наплатна рампа Прешево ће постати чеона, и биће изграђене бочне наплатне рампе на свим петљама од Ниша до Прешева, за шта је тендер расписало ЈП „Путеви Србије“ 28. јуна 2018. године.

Будућност[уреди]

Аутопут је у изградњи на деоницама од Грделице до Владичиног Хана, као и на деоници Српска КућаЛевосоје. Завршетак ових деоница је планиран за крај 2018. године. Након тога комплетно управљање аутопутем преузима ЈП „Путеви Србије“ од ЈП „Коридори Србије“ које је наручилац радова на овим деоницама, док ће неизграђена остати још само обилазница око Београда, конкретно полу-профил од Остружнице до тунела Стражевица и пун профил на деоници тунел Стражевица – Бубањ Поток. Радови на тој деоници би требало да почну крајем 2018. године или почетком 2019. године, а главни извођач ће бити азербејџански AzVirt[17]. Планирана је и реконструкција деоница ПараћинАлексинац и ДољевацБрестовац, као и већег дела траке од Хоргоша до Новог Сада.

Детаљи трасе[уреди]

Детаљи трасе
број км Везе Коментар
BAB-Grenze.svg 0 Хоргош M5 (Hu) Otszogletu kek tabla.svg Сегедин,  Мађарска
1 AB-AS-grün.svg 4 Хоргош M13-SRB.svg
2 AB-AS-grün.svg 17 Суботица-север R100-SRB.svg Палић
3 AB-AS-grün.svg 23 Суботица-исток R300-SRB.svg
4 AB-AS-grün.svg 26 Суботица-југ M11-SRB.svg
5 AB-AS-grün.svg 37 Чантавир R303-SRB.svg
6 AB-AS-grün.svg 49 Бачка Топола R105-SRB.svg Сента, Бајмок
7 AB-AS-grün.svg Мали Иђош У плану
8 AB-AS-grün.svg 70 Фекетић R100-SRB.svg Мали Иђош
AB-Brücke.svg Река Криваја
9 AB-AS-grün.svg 80 Врбас M15-SRB.svg Србобран, Кула, Сомбор, Бечеј
AB-Brücke.svg Велики бачки канал
10 AB-AS-grün.svg 92 Сириг R112-SRB.svg Змајево, Темерин
11 AB-AS-grün.svg 108 Нови Сад-север
12 AB-AS-grün.svg 110 Нови Сад-центар R100-SRB.svg Темерин, R102-SRB.svg
13 AB-AS-grün.svg 112 Нови Сад-исток M12-SRB.svg Зрењанин, Жабаљ, R129-SRB.svg
14 AB-Kreuz-grün.svg Нови Сад-југ M21-SRB.svg У плану, планирана веза са M21-SRB.svg
15 AB-AS-grün.svg 128 Ковиљ R114-SRB.svg Зрењанин, Шајкаш
AB-Brücke.svg Мост код Бешке (Дунав)
16 AB-AS-grün.svg 141 Бешка
17 AB-AS-grün.svg 145 Марадик R125-SRB.svg Ириг
18 AB-AS-grün.svg 149 Инђија R126-SRB.svg Сланкамен
19 AB-AS-grün.svg 159 Стара Пазова R127-SRB.svg Стари Бановци
20 AB-AS-grün.svg 162 Нова Пазова
21 AB-AS-grün.svg 166 Нови Бановци R319-SRB.svg Батајница
22 AB-AS-grün.svg 171 Батајница R100-SRB.svg Земун
23 AB-Kreuz-grün.svg 177 Добановци Motorway-A3-Hex-Green.svg Београд, Рума, Сремска Митровица


Бр km Назив Пут Места Напомена
24 AB-AS-grün.svg 183 Сурчин R319-SRB.svg Сурчин, Добановци, Јаково, Нови Београд
24a AB-Kreuz-grün.svg Сурчин југ Motorway-A2-Hex-Green.svg Нови Београд, Обреновац, Ваљево, Чачак, Ужице, Краљево Tabliczka E763.svg Ова петља је у изградњи.
25 AB-AS-grün.svg 193 Остружница M26-SRB.svg Обреновац, Чукарица
26 AB-AS-grün.svg 196 Орловача M22-SRB.svg Чукарица, Лазаревац, Барајево, Лајковац, Горњи Милановац, Чачак
27 AB-AS-grün.svg Авала Вождовац, Рипањ, Раља, Сопот Изградња ове петље је планирана.
28 AB-Kreuz-grün.svg 218 Бубањ Поток Motorway-A3-Hex-Green.svg Београд, Винча, Панчево, Вршац, Темишвар (Румунија) Tabliczka E70.svg Изградња ове петље је планирана.
29 AB-AS-grün.svg 223 Траншпед Траншпед
30 AB-AS-grün.svg 227 Врчин R347-SRB.svg Врчин, Гроцка
31 AB-AS-grün.svg 241 Мали Пожаревац M25-SRB.svg Младеновац, Аранђеловац, Сопот, Раља
32 AB-AS-grün.svg 247 Умчари R351-SRB.svg Умчари, Гроцка
33 AB-AS-grün.svg 253 Водањ R155-SRB.svg Водањ, Смедерево, Младеновац
34 AB-AS-grün.svg 259 Колари R352-SRB.svg Колари, Смедерево, Смедеревска Паланка
35 AB-AS-grün.svg 265 Смедерево R153-SRB.svg Смедерево, Ковин, Панчево, Бела Црква
36 AB-AS-grün.svg 266 Пожаревац M33-SRB.svg Пожаревац, Костолац, Велико Градиште, Доњи Милановац, Мајданпек, Кладово
37 AB-AS-grün.svg 294 Велика Плана R158-SRB.svg Велика Плана, Смедеревска Паланка, Младеновац, Мајданпек
38 AB-AS-grün.svg 306 Марковац M27-SRB.svg Марковац, Свилајнац, Рача, Топола
39 AB-AS-grün.svg 312 Лапово Лапово
40 AB-AS-grün.svg 316 Баточина M24-SRB.svg Баточина, Крагујевац, Краљево Планирано је да део државног пута M24-SRB.svg од Крагујевца до ове петље буде дограђен на брзи пут. За сада је брзи пут изграђен од Крагујевца до Баточине.
41 AB-AS-grün.svg 338 Јагодина R184-SRB.svg Јагодина
42 AB-AS-grün.svg 350 Ћуприја R160-SRB.svg Ћуприја
43 AB-AS-grün.svg 361 Параћин M36-SRB.svg Параћин, Зајечар
44 AB-AS-grün.svg 373 Појате M23-SRB.svg Појате, Крушевац, Трстеник, Врњачка Бања, Краљево, Чачак Tabliczka E761.svg Планирано је да ова петља буде петља са Motorway-A5-Hex-Green.svg када буде изграђен.
45 AB-AS-grün.svg 386 Ражањ R158-SRB.svg Ражањ
46 AB-AS-grün.svg 406 Алексиначки Рудници R158-SRB.svg Алексинац
47 AB-AS-grün.svg 410 Алексинац R158-SRB.svg Алексинац, Сокобања
48 AB-Kreuz-grün.svg 432 Трупале Motorway-A4-Hex-Green.svg Ниш север, Нишка Бања, Књажевац, Бела Паланка, Пирот, Димитровград, Софија (Бугарска) Tabliczka E80.svg
49 AB-AS-grün.svg 436 Ниш југ Ниш
50 AB-AS-grün.svg 442 Мерошина M35-SRB.svg Мерошина, Прокупље, Куршумлија, Брус, Приштина Планирано је да ова петља буде петља са аутопутем Ниш-Приштина када буде изграђен.
51 AB-AS-grün.svg 452 Дољевац R216-SRB.svg Дољевац, Житорађа
52 AB-AS-grün.svg 458 Брестовац R225-SRB.svg Брестовац, Гаџин Хан, Бојник
53 AB-AS-grün.svg 465 Лесковац центар Лесковац
54 AB-AS-grün.svg 471 Лесковац југ M39-SRB.svg Лесковац, Власотинце, Бабушница, Лебане, Медвеђа
55 AB-AS-grün.svg 483 Грделица R438-SRB.svg Грделица
56 AB-AS-grün.svg 493 Предејане R258-SRB.svg Предејане Ова петља је у изградњи.
57 AB-AS-grün.svg 506 Владичин Хан M40-SRB.svg Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград Ова петља је у изградњи.
58 AB-AS-grün.svg 530 Врање R258-SRB.svg Врање
59 AB-AS-grün.svg 543 Бујановац 1 R258-SRB.svg Бујановац Ова петља је делимично изграђена и служи као улаз на изграђени део аутопута.
60 AB-AS-grün.svg 547 Бујановац 2 R258-SRB.svg Бујановац, Гњилане Ова петља је у изградњи.
61 AB-AS-grün.svg 568 Прешево M42-SRB.svg Прешево

Референце[уреди]

  1. ^ „Hoće li autoput još jednom biti otvoren”. Политика. 21. 11. 2009. Приступљено 3. 7. 2018. 
  2. ^ „Hoće li autoput još jednom biti otvoren”. Политика. 21. 11. 2009. Приступљено 3. 7. 2018. 
  3. ^ „Otvorena nova traka autoputa od Novog Sada do Beške”. еКапија. 7. 11. 2006. Приступљено 3. 7. 2018. 
  4. ^ „Otvorena obilaznica oko Novog Sada”. Радио телевизија Србије. 8. 12. 2010. Приступљено 3. 7. 2018. 
  5. ^ „Otvoren most kod Beške”. Радио телевизија Војводине. 3. 10. 2011. Приступљено 3. 7. 2018. 
  6. ^ „Obilaznica „bruji“ od proleća”. Вечерње новости. 28. 9. 2010. Приступљено 3. 7. 2018. 
  7. ^ „Obilaznica „bruji“ od proleća”. Вечерње новости. 28. 9. 2010. Приступљено 3. 7. 2018. 
  8. ^ „Beogradsku obilaznicu zatvorila kiša”. AlJazeera. 13. 6. 2012. Приступљено 3. 7. 2018. 
  9. ^ „Obilaznica oko Beograda: Od petka Batajničkom petljom”. Вечерње новости. 28. 11. 2014. Приступљено 3. 7. 2018. 
  10. ^ „Beogradsku obilaznicu zatvorila kiša”. AlJazeera. 13. 6. 2012. Приступљено 3. 7. 2018. 
  11. ^ „BG obilaznica: Posle 25 godina u 2 trake do mosta”. B92. 20. 4. 2014. Приступљено 3. 7. 2018. 
  12. ^ „Otvorena deonica autoputa na jugu Srbije”. Координационо тело Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа. 7. 7. 2009. Приступљено 3. 7. 2018. 
  13. ^ „Otvorena deonica na Koridoru 10”. Радио телевизија Србије. 24. 8. 2013. Приступљено 3. 7. 2018. 
  14. ^ „Otvorena nova deonica Koridora 10”. B92. 14. 11. 2013. Приступљено 3. 7. 2018. 
  15. ^ „Otvorena deonica auto-puta Vladičin Han—Donji Neradovac”. Радио телевизија Србије. 28. 11. 2015. Приступљено 3. 7. 2018. 
  16. ^ „“Auto-put kao Švajcarska, dogodine još jedan. B92. 11. 4. 2016. Приступљено 3. 7. 2018. 
  17. ^ „“Azvirt“ do Bubanj Potoka stiže 2020?”. Вечерње новости. 23. 5. 2018. Приступљено 3. 7. 2018. 

Види још[уреди]

Извори[уреди]