Афинитет према електрону

Из Википедије, слободне енциклопедије

Афинитет према електрону је енергија која се ослобађа (или веже) при везивању електрона за атом у гасовитом стању. При томе се добија негативно наелектрисана честица - анјон.[1][2]

Највећи афинитет према електрону имају халогени елементи, а најмањи алкални метали.[3] Апсолутна вредност афинитета према електрону расте (има негативнију вредносту) у периоди (слева удесно), а опада у групи (одозго надоле). Сви племенити гасови имају афинитет према електрону већи од нуле, као и берилијум, магнезијум и азот.

Процес везивања електрона за атом може се приказати једначином: X(g) + e -> X-(g)

Афинитет према електрону одређује се сложеним процесима, баш због тога тачно су утврђени афинитети према електрону само малог број елемената.

Највећи афинитет према електрону имају елементи VIIA групе - халогени елементи, чијим атомима недостаје један електрон до стабилне конфигурације племенитог гаса. Они ослобађају највећу енергију при везивању електрона у највиши енергетски ниво.

Извори[уреди]

  1. ^ Peter Atkins, Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th edition ed.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393. 
  2. ^ Donald A. McQuarrie, John D. Simon (1997). Physical Chemistry: A Molecular Approach (1st edition ed.). University Science Books. ISBN 0935702997. 
  3. ^ Татјана Недељковић, Општа хемија, Први разред средње школе

Литература[уреди]