Афонсо I од Португалије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Афонсо I од Португалије
Afonso I Henriques de Portugal.jpg
Афонсо I од Португалије
Пуно имеАфонсо Енрикес
Датум рођења(1109-07-25)25. јул 1109.
Место рођењаГимараис
Датум смрти6. децембар 1185.(1185-12-06) (75/76 год.)
Место смртиКоимбра
ДинастијаБургундска династија
ОтацЕнрике Бургундски
МајкаТереза од Леона
СупружникМатилда од Савоје и Португалије
ПотомствоMafalda of Portugal, Урака од Португалије, Санчо I од Португалије, Theresa of Portugal, Countess of Flanders, Fernando Afonso of Portugal, Pedro Afonso, mestre de Avis, Henrique Afonso, Infante de Portugal
Гроф Португалије
Период1112−1139
ПретходникЕнрике Бургундски
Наследникнема, последњи је носио ту титулу
Краљ Португалије
Период1139−1185
Претходникнема, први је носио ту титулу
НаследникСанчо I од Португалије
СавладарТереза од Леона

Афонсо I од Португалије или Алфонсо I од Португалије (порт. Afonso I Henriques; 1109, Коимбра - 6. децембар 1185, Коимбра) је био последњи гроф Португалије (1112—1139) и први краљ Португалије, као и први независни владар Португалије (1139—1185) из Бургундске династије. Због ових успеха познат је као Освајач, Оснивач или као Афонсо Велики.

Отац му је био крсташки војсковођа Енрике Бургундски, а мајка леонска принцеза Тереза од Леона. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године.

По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље [1]. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље [2]. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам папа Иноћентије II и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем [1].

У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио Лисабон, који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња [2].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
8. Роберт I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенри Бургундијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Dalmas, Lord of Semur
 
 
 
 
 
 
 
9. Helie of Semur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Aremburge of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Енрике Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Афонсо I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Санчо Гарсес III од Памплоне
 
 
 
 
 
 
 
12. Фернандо I од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Muniadona of Castile
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо VI од Леона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алфонсо V од Леона
 
 
 
 
 
 
 
13. Санћа од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elvira Mendes
 
 
 
 
 
 
 
3. Тереза од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jimena Muñoz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Пејнтер 1997, стр. 225
  2. 2,0 2,1 А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд

Литература[уреди]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284—1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 
  • Arco y Garay, Ricardo del (1954). Sepulcros de la Casa Real de Castilla (на језику: шпански). Madrid: Instituto Jerónimo Zurita. Consejo Superior de Investigaciones Científicas. OCLC 11366237. 
  • Baquero Moreno, Humberto (2006). „Portugal e o reino das Astúrias no período de formação”. Astúrias e Portugal. Relações históricas e culturais. Actas do Colóquio 5 a 7 de Dezembro de 2005 (на језику: португалски). Lisbon: Academia Portuguesa da História. стр. 115—141. ISBN 978-972-624-164-5. 
  • Caetano de Souza, Antonio (1735). Historia Genealógica de la Real Casa Portuguesa (PDF) (на језику: португалски). Vol. I. Lisbon: Lisboa Occidental, na oficina de Joseph Antonio da Sylva. ISBN 978-84-8109-908-9. 
  • Calderón Medina, Inés (2004). „La nobleza portuguesa al servicio del rey de León 1157–1187. Pero Pais de Maia y Vasco Fernandes de Soverosa”. Actas IV Simposio Internacional de Jóvenes Medievalistas, Lorca 2008 (PDF) (на језику: шпански). Universidad de Murcia, Sociedad Española de Estudios Medievales, Ayuntamiento de Lorca, et al. стр. 39—50. ISBN 978-84-8371-801-8. 
  • Freitas do Amaral, Diogo (2000). D. Afonso Henriques (на језику: португалски). Lisbon: Bertrand. ISBN 978-972-25-1157-5. 
  • Mattoso, José (2014) [2007]. D. Afonso Henriques (на језику: португалски). Lisbon: Temas e Debates. ISBN 978-972-759-911-0. 
  • Previte-Orton, C.W. (1912). The Early History of the House of Savoy: 1000–1233. Cambridge University Press. 
  • Rodrigues Oliveira, Ana (2010). Rainhas medievais de Portugal. Dezassete mulheres, duas dinastias, quatro séculos de História (на језику: португалски). Lisbon: A esfera dos livros. ISBN 978-989-626-261-7. 
  • Sánchez Candeira, Alfonso (1999). Rosa Montero Tejada (edition sponsored by Fundación BBV, Fundación Ramón Areces, Caja Madrid Fundación), ур. Castilla y León en el siglo XI, estudio del reinado de Fernando I (на језику: шпански). Madrid: Real Academia de la Historia. ISBN 978-84-8951241-2. 
  • Sotto Mayor Pizarro, José Augusto (1997). Linhagens Medievais Portuguesas: Genealogias e Estratégias (1279–1325) (на језику: португалски). Vol. I. Oporto: Doctorate thesis, author's edition. 
  • Torres Sevilla-Quiñones de León, Margarita Cecilia (1999). Linajes nobiliarios de León y Castilla: Siglos IX–XIII (на језику: шпански). Salamanca: Junta de Castilla y León, Consejería de educación y cultura. ISBN 978-84-7846-781-5. 

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
нема, он је први носио ту титулу
PortugueseFlag1185.svg
Краљеви Португалије
11391185.

Наследник:
Санчо I