Афонсо I од Португалије

С Википедије, слободне енциклопедије
Афонсо I од Португалије
Afonso I Henriques de Portugal.jpg
Афонсо I од Португалије
Пуно имеАфонсо Енрикес
Датум рођења(1109-07-25)25. јул 1109.
Место рођењаГимараис
Датум смрти6. децембар 1185.(1185-12-06) (75/76 год.)
Место смртиКоимбра
ДинастијаБургундска династија
ОтацЕнрике Бургундски
МајкаТереза од Леона
СупружникМатилда од Савоје и Португалије
ПотомствоМафалда од Португалије, Урака од Португалије, Санчо I од Португалије, Тереза од Португалије, Фернандо Афонсо од Португалије, Педро Афонсо, Енрике Афонсо
Гроф Португалије
Период1112−1139
ПретходникЕнрике Бургундски
Наследникнема, последњи је носио ту титулу
Краљ Португалије
Период1139−1185
Претходникнема, први је носио ту титулу
НаследникСанчо I од Португалије
СавладарТереза од Леона

Афонсо I од Португалије или Алфонсо I од Португалије[1] (порт. Afonso I Henriques;[2][3] 1109, Коимбра - 6. децембар 1185, Коимбра) је био последњи гроф Португалије (1112—1139) и први краљ Португалије[4], као и први независни владар Португалије (1139—1185) из Бургундске династије. Због ових успеха познат је као Освајач, Оснивач или као Афонсо Велики.

Отац му је био крсташки војсковођа Енрике Бургундски, а мајка леонска принцеза Тереза од Леона. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године. Поразио је своју мајку да би дошао до престола.[4]

По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље [5]. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље [6]. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам папа Иноћентије II и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем [5].

У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио Лисабон 1147. године[4], који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња [6].

Младост[уреди | уреди извор]

Афонсо је био син Терезе, ванбрачне ћерке краља Алфонса VI од Леона и Кастиље, и њеног мужа Енрија од Бургундије. Према Crónica de Portugal de 1419, будући португалски краљ рођен је у Гимараису, који је у то време био најважнији политички центар његових родитеља. Ово је прихватила већина португалских научника све док 1990. Торквато де Соуса Соарес није предложио Коимбру, центар округа Коимбра и још један политички центар Афонсових предака, за његово родно место, што је изазвало огорчење Гимараиса и полемику између овог историчара и Жозеа Ермана Сарајва. Алмеида Фернандес је касније предложио Визеу као Афонсово родно место на основу Chronica Gothorum, у којој се наводи да је Афонсо рођен 1109. године, што је положај који је следио историчар Жозе Матозо у својој биографији краља.[7] Абел Естефанио је предложио другачији датум и тезу, предлажући 1106. као датум рођења и регион Тиера де Кампос или чак Сахагун као вероватна места рођења на основу познатих маршута Енрија и Терезе.[8][9] Под сумњом је и његово место крштења: према предању, то место је назначено да се налази у цркви Сао Мигел до Кастело, у Гимараесу, међутим постоје сумње због датума освећења цркве, извршеног 1239. године. Постоје тврдње да је крштење заправо одржано у катедрали у Браги где га је крстио примас архиепископ Свети Гералд од Браге,[10][11] што је политички оправдано за грофа Енрија да највиши свештенство крсти његовог наследника.

Енри и Тереза су заједно владали као гроф и грофица Португала до његове смрти 22. маја 1112. током опсаде Асторге,[12] након чега је Тереза сама владала Португалијом.[13] Она је себе прогласила краљицом (тврдња коју је признао папа Пакал II 1116. године), али је била заробљена и присиљена да поново потврди своје вазалство према својој полусестри, Ураци од Леона.[13]

Није познато ко је био тутор Афонса. Касније традиције, које су вероватно започете са Жоаом Соаресом Коељом (копиле потомак Егаса Мониза по женској линији) средином 13. века и проширене каснијим хроникама као што је Crónica de Portugal de 1419, тврдиле су да је он био Егас Мониз де Рибадуро, вероватно уз помоћ усмених сећања која су тутора повезивала са кућом Рибадоуро. Ипак, савремени документи, наиме из канцеларије Афонса у његовим раним годинама као гроф Портукале, указују према Матосу да је највероватнији учитељ Афонса Енрикеса био најстарији брат Егаса Мониза, Ермижо Мониз, који је, поред тога што је био старији брат у породица Рибадоуро, постао је „дапифер“ и „мажордом“ Афонса I од 1128. до његове смрти 1135. године, што указује на његову ужу блискост принцу.[14][15]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
8. Роберт I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенри Бургундијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Dalmas, Lord of Semur
 
 
 
 
 
 
 
9. Helie of Semur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Aremburge of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Енрике Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Афонсо I од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Санчо Гарсес III од Памплоне
 
 
 
 
 
 
 
12. Фернандо I од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Muniadona of Castile
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо VI од Леона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алфонсо V од Леона
 
 
 
 
 
 
 
13. Санћа од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elvira Mendes
 
 
 
 
 
 
 
3. Тереза од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jimena Muñoz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Or also Affonso (Archaic Portuguese-Galician) or Alphonso (Portuguese-Galician) or Alphonsus (Latin version), sometimes rendered in English as Alphonzo or Alphonse, depending on the Spanish or French influence.
  2. ^ Congress, The Library of. „Afonso I, King of Portugal, 1109?-1185 - LC Linked Data Service: Authorities and Vocabularies | Library of Congress, from LC Linked Data Service: Authorities and Vocabularies (Library of Congress)”. id.loc.gov. Приступљено 8. 8. 2021. 
  3. ^ „Afonso I | king of Portugal”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 8. 8. 2021. 
  4. ^ а б в Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 86. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 225
  6. ^ а б А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд
  7. ^ Mattoso 2014, стр. 26–27.
  8. ^ Estefânio, Abel (јул 2010). „A data de nascimento de Afonso I”. Medievalista (на језику: португалски). 8. Архивирано из оригинала на датум 11. 4. 2017. Приступљено 14. 4. 2017. 
  9. ^ Estefânio, Abel (јануар 2016). „De novo a data e o local de nascimento de Afonso I”. Medievalista (на језику: португалски). 19. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2019. Приступљено 14. 4. 2017. 
  10. ^ Álvaro, Simão (1600s). „Batismo de Dom Afonso Henriques por São Geraldo, Arcebispo de Braga”. Museu de Alberto Sampaio. Архивирано из оригинала на датум 23. 5. 2022. Приступљено 4. 5. 2022. 
  11. ^ Cunha, D. Rodrigo da (1634). Primeira [-segunda] parte, da historia ecclesiastica dos arcebispos de Braga, e dos Santos, e Varoes illustres, que florecerão neste arcebispado. Por dom Rodrigo da Cunha arcebispo, & senhor de Braga, primàz das Hespanhas (на језику: Portuguese). Braga: Manoel Cardozo mercador de livros. стр. 2—29. 
  12. ^ Mattoso 2014, стр. 34.
  13. ^ а б Gerli, E. Michael. Medieval Iberia, Routledge, 2013 ISBN 9781136771613
  14. ^ Mattoso, José (1985). João Soares Coelho e a gesta de Egas Moniz. In Portugal Medieval: Novas Interpretações. Lisboa: Imprensa Nacional – Casa da Moeda. стр. 409—435. 
  15. ^ Mattoso, José (2007). D. Afonso Henriques. Lisboa: Temas e Debates. стр. 35—38. ISBN 978-972-759-911-0. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284—1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 
  • Arco y Garay, Ricardo del (1954). Sepulcros de la Casa Real de Castilla (на језику: шпански). Madrid: Instituto Jerónimo Zurita. Consejo Superior de Investigaciones Científicas. OCLC 11366237. 
  • Baquero Moreno, Humberto (2006). „Portugal e o reino das Astúrias no período de formação”. Astúrias e Portugal. Relações históricas e culturais. Actas do Colóquio 5 a 7 de Dezembro de 2005 (на језику: португалски). Lisbon: Academia Portuguesa da História. стр. 115—141. ISBN 978-972-624-164-5. 
  • Caetano de Souza, Antonio (1735). Historia Genealógica de la Real Casa Portuguesa (PDF) (на језику: португалски). Vol. I. Lisbon: Lisboa Occidental, na oficina de Joseph Antonio da Sylva. ISBN 978-84-8109-908-9. 
  • Calderón Medina, Inés (2004). „La nobleza portuguesa al servicio del rey de León 1157–1187. Pero Pais de Maia y Vasco Fernandes de Soverosa”. Actas IV Simposio Internacional de Jóvenes Medievalistas, Lorca 2008 (PDF) (на језику: шпански). Universidad de Murcia, Sociedad Española de Estudios Medievales, Ayuntamiento de Lorca, et al. стр. 39—50. ISBN 978-84-8371-801-8. 
  • Freitas do Amaral, Diogo (2000). D. Afonso Henriques (на језику: португалски). Lisbon: Bertrand. ISBN 978-972-25-1157-5. 
  • Mattoso, José (2014) [2007]. D. Afonso Henriques (на језику: португалски). Lisbon: Temas e Debates. ISBN 978-972-759-911-0. 
  • Previte-Orton, C.W. (1912). The Early History of the House of Savoy: 1000–1233. Cambridge University Press. 
  • Rodrigues Oliveira, Ana (2010). Rainhas medievais de Portugal. Dezassete mulheres, duas dinastias, quatro séculos de História (на језику: португалски). Lisbon: A esfera dos livros. ISBN 978-989-626-261-7. 
  • Sánchez Candeira, Alfonso (1999). Rosa Montero Tejada (edition sponsored by Fundación BBV, Fundación Ramón Areces, Caja Madrid Fundación), ур. Castilla y León en el siglo XI, estudio del reinado de Fernando I (на језику: шпански). Madrid: Real Academia de la Historia. ISBN 978-84-8951241-2. 
  • Sotto Mayor Pizarro, José Augusto (1997). Linhagens Medievais Portuguesas: Genealogias e Estratégias (1279–1325) (на језику: португалски). Vol. I. Oporto: Doctorate thesis, author's edition. 
  • Torres Sevilla-Quiñones de León, Margarita Cecilia (1999). Linajes nobiliarios de León y Castilla: Siglos IX–XIII (на језику: шпански). Salamanca: Junta de Castilla y León, Consejería de educación y cultura. ISBN 978-84-7846-781-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Претходник:
нема, он је први носио ту титулу
PortugueseFlag1185.svg
Краљеви Португалије
11391185.
Наследник: