Афричка дивља мачка
| Афричка дивља мачка | |
|---|---|
| |
| Афричка дивља мачка у Parc des Félins, Париз | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Carnivora |
| Подред: | Feliformia |
| Породица: | Felidae |
| Род: | Felis |
| Врста: | F. lybica
|
| Биномно име | |
| Felis lybica Форстер, 1780.
| |
| Подврста | |
| |
| |
| Дистрибуција афричке дивље мачке, 2015. године[1] | |
Афричка дивља мачка (Felis lybica) је мала дивља мачка са пјешчаним сивим крзном, блиједим вертикалним пругама са стране и око лица. Поријеклом је из Африке, западне и средње Азије, а настањена је и у Рајастану у Индији и Синђангу у Кини. Насељава широк спектар пејзажа у распону од пустиња до савана, жбуња и травњака.
Таксономија
[уреди | уреди извор]Felis lybica је научно име које је 1780. године предложио Георг Форстер који је свој опис засновао на узорку из Гафсе на берберској обали који је имао величину домаће мачке, али црвенкасто крзно, кратке црне чуперке на ушима и прстенасти реп.[2] Између касног 18. и 20. вијека, неколико природњака и кустоса природњачких музеја описало је и предложило нова имена за холотипове дивљих мачака из Африке и Блиског истока, укључујући:
- Felis ocreata Јохана Фридриха Гмелина 1791. године заснован је на опису дивље мачке на коју је Џејмс Брајс наишао у сјеверној Етиопији.[3]
- Felis cafra Анселма Гаетана Десмареста 1822. године била је заснована на кожи двије дивље мачке из Источног рта Јужне Африке.[4]
- Felis ocreata mellandi Харолда Швана 1904. године заснован је на двије коже дивље мачке из сјевероисточне Родезије у збирци Природословног музеја у Лондону.[5]
- Felis ocreata rubida такође Шван у 1904. години је лобања и фулвоус кожа мужјака дивље мачке из Белгијског Конга.[5]
- Felis ocreata ugandae такође Шван у 1904. године је лобања и жућкасто-сива кожа мушког дивље мачке из Уганде.[5]
- Felis ocreata mauritana Анхел Кабрера 1906. године била је дивља мачка из области Могадор у Мароку. [6]
- Felis ocreata taitae Едмунда Хелера 1913. године била је лобања и свијетла кожа женке дивље мачке из Воја у југоисточној Кенији.[7]
- Felis ocreata iraki Роберта Ернеста Чисмана 1920. године била је голубова сива дивља мачка са свјетлонаранџастим сјенчањем из Кувајта и још један сличан обојени примјерак из ријеке Тигрис.[8]
- Felis haussa Олдфилда Томаса и Мартина Хинтона 1921. године била је лобања и кожа пјешчане боје мужјака дивље мачке из планина Аир јужно од Зиндера.[9]
- Felis ocreata griselda и Felis ocreata namaquana од Олдфилд Томаса у 1926. године је бледа дивља мачка кожа са југа Бенгуеле у Анголи и још једна блиједа дивља мачка кожа из Намаквланда у Намибији.[10]
- Felis lybica pyrrhus Реџиналд Инес Поукок 1944. године била је серија од десет сивкасто смеђих дивљих мачака из Бенгуеле.[11]
- Felis lybica tristrami, такође од Поцоцка 1944. године, била је блиједонаранџаста и бијела кожа одрасле женке дивље мачке из палестинске области Моав.[12]
- Felis lybica lowei, Felis lybica lynesi, Felis lybica foxi и Felis lybica brockmani, такође од Поукока 1944. године, била је бледа кожа одрасле женске дивље мачке из планина Мара у пустињи Дарфур, врло бледа кожа мушке дивље мачке са сјевера Фашера у Дарфуру, тамна кожа мужјака дивље мачке из државе Баучи у сјеверној Нигерији, и блиједо смеђа кожа младог одраслог мужјака дивље мачке из планина Голис у сјеверној Сомалији, респективно.[13]
- Felis silvestris gordoni Давида Харисона 1968. године била је лобања и врло блиједо сива и смеђа пругаста кожа женке дивље мачке западно од Сохара у Оману.[14]
Од 2017. године, три афричке подврсте дивљих мачака признате су као важећи таксони:[тражи се извор]
- Felis lybica lybica, номинат подврста у Северној Африци и Синају у Судан
- Јужноафричка дивља мачка (Felis lybica cafra) у Јужној Африци
- Индијска пустињска мачка (Felis lybica ornata) у Азији
Филогенија
[уреди | уреди извор]Филогенетска анализа нуклеарне ДНК у узорцима ткива свих врста мачака открила је да је еволуционо зрачење Фелидае почело у Азији у миоцену пре 14,45 до 8,38 милиона година.[15][16] Анализа митохондријске ДНК свих врста Фелиде указује на зрачење пре 16,76 до 6,46 милиона година.[17]
Афричка дивља мачка је дио еволутивне лозе за коју се процјењује да се генетски одвојила од заједничког претка врсте мачака пре 2,16 до 0,89 милиона година, на основу анализе њихове нуклеарне ДНК.[15][16] Анализа њихове митохондријске ДНК указује на генетско одступање од Фелиса пре 4,21 до 0,02 милиона година.[17] Оба модела се слажу да је мочварна мачка (F. chaus) била прва врста мачака која се разишла, а затим црнонога мачка (F. nigripes), пустињска мачка (F. margarita), а затим афричка дивља мачка.[15][17]
На основу студије митохондријске ДНК 979 домаћих и дивљих мачака из Европе, Азије и Африке, сматра се да се афричка дивља мачка одвојила од европске дивље мачке прије око 173.000 година, са сјеверноафричком / блискоисточном дивљом мачком која се одвојила од азијске дивље мачке и јужноафричке дивље мачке прије око 131.000 година. Прије око 10.000 година, неке афричке дивље мачке су припитомљене у подручју званом плодни полумјесец и преци су домаће мачке. Домаће мачке потичу из најмање пет "митохондријских Ева".[18] Афричке дивље мачке су такође припитомљене у древном Египту. Египатска домаћа лоза мачака почела је да се шири у медитеранском базену од 8. вијека прије нове ере па надаље и стигла је на обалу Балтичког мора до 5. вијека нове ере.[19]
На Кипру је афричка дивља мачка пронађена на гробљу поред људског костура у насељу Шилоурокамбос. Процењује се да су гробови основани од стране неолитских фармера пре око 9.500 година, и да су најранији познати докази за блиску повезаност између мачке и човека. Њихова близина указује на то да је мачка можда била припитомљена или припитомљена.[20] Резултати генетских истраживања показују да се афричка дивља мачка генетски разишла у три кладе пре око 173.000 година, а то су блискоисточна дивља мачка, јужноафричка дивља мачка и азијска дивља мачка. Афричке дивље мачке су први пут припитомљене пре око 10.000 година на Блиском истоку, и преци су домаће мачке (F. catus).[18] Домаће мачке и афричке дивље мачке остају блиско повезане у данашње време; интерспецифични хибриди између домаће мачке и афричких дивљих мачака су уобичајени и јављају се тамо гдје се њихови распони преклапају.[21]
| нуклеарне ДНК:[15][16][17] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
_Pl-I_(white_background_%26_colourised).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
| митохондријске ДНК:[18] | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Карактеристике
[уреди | уреди извор]_(1980)_Fig._135.png)
Крзно афричке дивље мачке је свијетло, пјесковито-сиве боје, а понекад и блиједо жуте или црвенкасте нијансе, али готово бјеличаста на стомаку и на грлу. Уши имају мале праменове, црвенкасте су до сиве, са дугим свјетложутим длакама око ушне шкољке. Пруге око лица су тамно окер до црне: двије пролазе хоризонтално на образу од спољашњег угла ока до вилице, мања од унутрашњег угла ока до носорога, и четири до шест преко грла. Два тамна прстена окружују предње ноге, а задње ноге су пругасте. Тамна пруга пролази дуж леђа, бокови су лакши. Блиједе вертикалне пруге са стране често се растварају у мрље. Његов реп има два до три прстена према крају са црним врхом. Ноге су му тамно смеђе до црне испод.[22][23]
Разликује се од европске дивље мачке по неупадљивим пругама на потиљку и раменима, мање оштро дефинисаној пругама преко кичме и витким репом, који је цилиндричан, мање чупав и више се сужава. Уши су обично врх са малим праменом. Крзно му је краће него код европске дивље мачке, а знатно је мање.[24]
Коже мушких дивљих мачака из сјеверне Африке мере 47–59,7 cm 47—597 cm (19—235 in) у дужини од главе до тијела са дугим репом од 26.7–36,8 cm 267—368 cm (105—145 in). Коже женки дивљих мачака су дужине 40,6–55,8 цм 406—558 cm (160—220 in) са дугим репом од 24,1–33,7 цм 241—337 cm (95—133 in).[13] Мужјаци дивљих мачака из Јемена су дужине 46–57 цм 46—57 cm (18—22 in) у дужини од главе до тијела са дугим репом од 25–32 цм 25—32 cm (9,8—12,6 in); женке су биле нешто мање дужине 50–51 цм 50—51 cm (20—20 in) у дужини од главе до тијела са 25–28 цм 25—28 cm (9,8—11,0 in) дугим репом. И женке и мужјаци су тежине од 3,2–4,5 кг 32—45 kg (71—99 lb).[25]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Афричка дивља мачка се јавља широм Африке, као и на Блиском истоку, укључујући дијелове Арабијског полуострва и већи дио Ирана. Његов опсег се протеже сјевероисточно у Средњу Азију, гдје се јавља дуж источних обала Каспијског језера и кроз Казахстан до истока у Синђанг. Такође је присутан у дијеловима Индије.[26]
Толерише широк спектар станишта. У пустињама као што је Сахара, јавља се на много нижим густинама и најчешћи је у подручјима са неравним тереном, као што су планине Ахагар. Протеже се на подручју сјеверно од Сахаре од Марока до Египта и насељава тропске и суптропске травњаке, саване и грмље јужно од Сахаре од Мауританије до Рога Африке, укључујући Сомалију, Еритреју, Етиопију, Џибути и Судан. Насељава сваку земљу источне и јужне Африке, иако је одсутна из густих тропских прашума слива Конга.[1]
На медитеранским острвима
[уреди | уреди извор]
Дивља мачка на Сардинији и Корзици дуго се сматрала афричком подврстом дивље мачке са научним именом Felis lybica sarda.[24] Резултати археозоолошких истраживања указују на то да потиче од домаћих мачака које су уведене вјероватно почетком првог миленијума и потичу са Блиског истока. Ове популације су данас дивље.[27][28]
Дивља мачка на острву Сицилија је дивља мачка.[28][29]
Екологија и понашање
[уреди | уреди извор]Афричке дивље мачке су активне углавном ноћу и лове. Њихов слух је тако истнчан да могу прецизно да пронађу плијен. Оне прилазе плијену стрпљиво пузећи напријед и користећи вегетацију да се сакрију. Ријетко пију воду.[30] Они лове првенствено мишеве, пацове, птице, гмизавце и инсекте.[31][22]
Када се суочи са потенцијалном опасношћу, афричка дивља мачка подиже длаку крзна да би изгледала већа и како би тако застрашила свог противника. Дању се обично скрива у грмљу, иако је понекад активна у мрачним, облачним данима. Територија мужјака се преклапа са територијом до три женке.[32]
Исхрана
[уреди | уреди извор]У западној Африци, афричка дивља мачка лови пацове, мишеве, гербиле, зечеве, мале и средње птице, укључујући франколине и гуштере. У Јужној Африци, такође напада младунчад антилопа и домаћу стоку, као што су јагњад, и дјецу.[23] У Прекограничном парку Кагалагади, лови прије свега мишеве и пацове, у мањој мери и птице, мале гмизавце и бескичмењаке.[33]
Размножавање
[уреди | уреди извор]Период гастације женке траје између 56 и 60 дана.[21] У Боцвани рађа углавном током топле влажне сезоне једног до три мачића.[31] Такође су примећена легла до пет мачића. Њена порођајна јазбина је заштићено мјесто попут густе траве, јазбине или шупљег дрвета. Мачићи отварају очи након отприлике 10-14 дана и покретни су у доби од мјесец дана. У доби од око три мјесеца, почињу да уче технике лова од своје мајке. Они напуштају породицу и постају независни у доби од око шест мјесеци.[21]
Очување
[уреди | уреди извор]Афричка дивља мачка је укључена у Вашингтонски споразум о заштити врста (Прилог 2).[1]
Alley Cat Rescue је тренутно једина организација за коју се зна да има програм посебно усмјерен на очување афричких дивљих мачака и смањење онога што неки називају генетским загађењем домаћих мачака.[34]
Откривено је да домаћа мачка може послужити као сурогат мајка за ембрионе дивље мачке. Бројне сличности између ове двије врсте значе да ембрион афричке дивље мачке може носити и омацити домаћа мачка. Документарни филм BBC-ја описује детаље експеримената који су довели до овог открића, а такође приказује зрелу дивљу мачку коју је родила сурогат женка.[35]
У филателији
[уреди | уреди извор]Либијска пошта издала је поштанску марку посвећену афричкој дивљој мачки у новембру 1997. године у сарадњи са Свјетском фондацијом за природу. Ово издање је такође објављено као сет од четири марке одштампане на мини-листу.[36]
Галерија
[уреди | уреди извор]_(6559754405).jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Ghoddousi, A.; Belbachir, F.; Durant, S.M.; Herbst, M.; Rosen, T. (2022). „Felis lybica”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2022: e.T131299383A154907281. doi:10.2305/IUCN.UK.2022-1.RLTS.T131299383A154907281.en
. Приступљено 27. 7. 2022. Непознати параметар |name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Forster, G. R. (1780). „LIII. Der Karakal”. Herrn von Büffons Naturgeschichte der vierfüssigen Thiere. Mit Vermehrungen, aus dem Französischen übersetzt. Sechster Band [Mr. von Büffon‘s Natural History of Quadrupeds. With additions, translated from French. Volume 6]. Berlin: Joachim Pauli. стр. 299—319.
- ^ Gmelin, J. G. (1791). „Anmerkungen zu James Bruce Reise nach Abyssinien”. Anhang zu James Bruce Reisen in das Innere von Africa, nach Abyssinien an die Quellen des Nils [Appendix to James Bruce‘s Travels into the Interior of Africa, to Abyssinia to the sources of the Nile]. Rinteln, Leipzig: Expedition der Theologischen Annalen, Johann Ambrosius Barth. стр. 1—38.
- ^ Desmarest, A. G. (1822). „LXIII. Chat, felis”. Mammalogie ou description des espèces de mammifères. Seconde partie. Paris: Agasse. стр. 540—541.
- ^ а б в Schwann, H. (1904). „On Felis ocreata, better known as Felis caligata, and its Subspecies”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 7th Series. 13 (74): 421—426. doi:10.1080/00222930408562473.
- ^ Cabrera, A. (1906). „Mamiferos de Mogador”. Boletín de la Sociedad Española de Historia Natural. 6: 357−368.
- ^ Heller, E. (1913). „New Antelopes and Carnivores from British East Africa”. Smithsonian Miscellaneous Collections. 61 (13): 1—15.
- ^ Cheesman, R. E. (1920). „Report on the Mammals of Mesopotamia”. The Journal of the Bombay Natural History Society. 27 (2): 323—346.
- ^ Thomas O.; Hinton M. A. C. (1921). „Captain Angus Buchanan's Aïr Expedition. II. On the mammals (other than ruminants) obtained during the expedition to Aïr (Asben)”. Novitates Zoologicae. 28 (1): 1—13.
- ^ Thomas, O. (1926). „Some new African Mammalia”. Annals and Magazine of Natural History. Ninth Series. 17 (97): 180—184. doi:10.1080/00222932608633388.
- ^ Pocock, R. I. (1944). „The wild cat (Felis lybica) of Northern Benguella, Angola”. Annals and Magazine of Natural History. Series 11. 11 (74): 130—133. doi:10.1080/00222934408527412.
- ^ Pocock, R. I. (1944). „The wild cat (Felis lybica) of Palestine”. Annals and Magazine of Natural History. Series 11. 11 (74): 125—130. doi:10.1080/00222934408527411.
- ^ а б Pocock, R. I. (1944). „The races of the North African wild cat”. Proceedings of the Zoological Society of London. 114 (1–2): 65—73. doi:10.1111/j.1096-3642.1944.tb00212.x.
- ^ Harrison, D. L. (1968). „Felis silvestris gordoni”. The mammals of Arabia: Carnivora, Hyracoidea, Artiodactyla. Volume 2. London: Ernest Benn Ltd. стр. 283.
- ^ а б в г Johnson, W. E.; Eizirik, E.; Pecon-Slattery, J.; Murphy, W. J.; Antunes, A.; Teeling, E.; O'Brien, S. J. (2006). „The Late Miocene radiation of modern Felidae: A genetic assessment”. Science. 311 (5757): 73—77. Bibcode:2006Sci...311...73J. PMID 16400146. S2CID 41672825. doi:10.1126/science.1122277. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в Werdelin, L.; Yamaguchi, N.; Johnson, W. E.; O'Brien, S. J. (2010). „Phylogeny and evolution of cats (Felidae)”. Ур.: Macdonald, D. W.; Loveridge, A. J. Biology and Conservation of Wild Felids. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 59—82. ISBN 978-0-19-923445-5. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в г Li, G.; Davis, B. W.; Eizirik, E.; Murphy, W. J. (2016). „Phylogenomic evidence for ancient hybridization in the genomes of living cats (Felidae)”. Genome Research. 26 (1): 1—11. PMC 4691742 . PMID 26518481. doi:10.1101/gr.186668.114. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в Driscoll, C. A.; Menotti-Raymond, M.; Roca, A. L.; Hupe, K.; Johnson, W. E.; Geffen, E.; Harley, E. H.; Delibes, M.; Pontier, D.; Kitchener, A. C.; Yamaguchi, N.; O'Brien, S. J.; Macdonald, D. W. (2007). „The near eastern origin of cat domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. Bibcode:2007Sci...317..519D. PMC 5612713 . PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Ottoni, C.; Van Neer, W.; De Cupere, B.; Daligault, J.; Guimaraes, S.; Peters, J.; Spassov, N.; Prendergast, M. E.; Boivin, N.; Morales-Muñiz, A.; Bălăşescu, A.; Becker, C.; Benecke, N.; Boroneant, A.; Buitenhuis, H.; Chahoud, J.; Crowther, A.; Llorente, L.; Manaseryan, N.; Monchot, H.; Onar, V.; Osypińska, M.; Putelat, O.; Quintana Morales, E. M.; Studer, J.; Wierer, U.; Decorte, R.; Grange, T.; Geigl, E. (2017). „The palaeogenetics of cat dispersal in the ancient world”. Nature Ecology & Evolution. 1 (7): 0139. Bibcode:2017NatEE...1..139O. S2CID 44041769. doi:10.1038/s41559-017-0139.
- ^ Vigne, J. D.; Guilaine, J.; Debue, K.; Haye, L.; Gérard, P. (2004). „Early taming of the cat in Cyprus”. Science. 304 (5668): 259. PMID 15073370. S2CID 28294367. doi:10.1126/science.1095335. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ а б в Kingdon, J. (1988). „Wild Cat (Felis sylvestris)”. East African Mammals: An Atlas of Evolution in Africa, Volume 3, Part A: Carnivores. University of Chicago Press. стр. 312−317. ISBN 978-0-226-43721-7.
- ^ а б Hufnagl, E.; Craig-Bennett, A. (1972). „African Wild Cat”. Libyan Mammals. Cambridge, United Kingdom: Oleander Press. стр. 42. ISBN 9780902675087.
- ^ а б Rosevear, D. R. (1974). „Felis lybica Forster”. The carnivores of West Africa. London: Trustees of the British Museum (Natural History). стр. 384−395. ISBN 978-0565007232.
- ^ а б в Pocock, R. I. (1951). „Felis lybica, Forster”. Catalogue of the Genus Felis. London: Trustees of the British Museum. стр. 50−133.
- ^ Al-Safadi, M. M.; Nader, I. A. (1990). „First record of the wild cat, Felis silvestris Schreber, 1777 from the Yemen Arab Republic (Carnivora: Felidae)”. Mammalia. 54 (4): 621—626. S2CID 86461554. doi:10.1515/mamm.1990.54.4.621.
- ^ Nowell, K.; Jackson, P. (1996). „African Wildcat Felis silvestris, lybica group (Forster, 1770)”. Wild Cats: status survey and conservation action plan. Gland, Switzerland: IUCN/SSC Cat Specialist Group. стр. 32−35. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 23. 9. 2006.
- ^ Vigne, J.-D. (1992). „Zooarchaeology and the biogeographical history of the mammals of Corsica and Sardinia since the last ice age”. Mammal Review. 22 (2): 87—96. doi:10.1111/j.1365-2907.1992.tb00124.x.
- ^ а б Gippoliti, S.; Amori, G. (2006). „Ancient introductions of mammals in the Mediterranean Basin and their implications for conservation”. Mammal Review. 36 (1): 37—48. doi:10.1111/j.1365-2907.2006.00081.x. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Mattucci, F.; Oliveira, R.; Bizzarri, L.; Vercillo, F.; Anile, S.; Ragni, B.; Lapini, L.; Sforzi, A.; Alves, P. C.; Lyons, L. A.; Randi, E. (2013). „Genetic structure of wildcat (Felis silvestris) populations in Italy”. Ecology and Evolution. 3 (8): 2443—2458. Bibcode:2013EcoEv...3.2443M. doi:10.1002/ece3.569 . hdl:10447/600656 . Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Dragesco-Joffe, A. (1993). „The African Wildcat, ancestor of the domestic cat”. La vie sauvage du Sahara. Lausanne: Delachaux et Niestle. стр. 134−136.
- ^ а б Smithers, R. H. N. (1971). The Mammals of Botswana. South Africa: University of Pretoria.
- ^ Estes, R. D. (1999). The Safari Companion
. Russel Friedman Books. ISBN 978-1-890132-44-6.
- ^ Herbst, M.; Mills, M. G. L. (2010). „The feeding habits of the Southern African wildcat, a facultative trophic specialist, in the southern Kalahari (Kgalagadi Transfrontier Park, South Africa/Botswana)”. Journal of Zoology. 280 (4): 403−413. doi:10.1111/j.1469-7998.2009.00679.x. hdl:2263/16378 .
- ^ „Help save your kitty's heritage”. Alley Cat Rescue (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23.
- ^ BBC Earth (26. 6. 2009). „Wild cat mothered by a domestic cat! - Making Animal Babies”. YouTube. Архивирано из оригинала 2021-12-18. г.
- ^ „Libyan Stamps online”. Архивирано из оригинала 2012-02-17. г. Приступљено 2009-04-12.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „African wildcat”. IUCN/SSC Cat Specialist Group. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 20. 11. 2024.
- „African wildcat program”. Alley Cat Rescue.
- Grimm, D. (2017). „Ancient Egyptians may have given cats the personality to conquer the world”. Science | AAAS (на језику: енглески). 356 (6343). Приступљено 2017-06-19.