Афричка палмина цибетка

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Афричка палмина цибетка
Временски распон: 6.1–0 Ma
касни Миоцен до данас[1][2]
The carnivores of West Africa (Nandinia binotata).png
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
(нерангирано): Aeluroidea
Натпородица: Nandinioidea
Pocock, 1929
Породица: Nandiniidae
Pocock, 1929
Род: Nandinia
Gray, 1843
Врста:
N. binotata
Биномијално име
Nandinia binotata
Gray, 1830
Подврсте
African Palm Civet area.png
     распрострањеност врсте
Синоними[4]

Афричка палмина цибетка (лат. Nandinia binotata), знана и као двопјега палмина цибетка, је врста мачколике звијери из нерангиране групе Aeluroidea, која настањује подручје Подсахарске Африке.[3] Ова врста је једини живи и знани представник рода Nandinia, породице Nandiniidae и натпородице Nandinioidea.

Опис[уреди | уреди извор]

Афричка палмина цибетка посједује кратко вунасто крзно које је сиве до тамно смеђе боје са тамним пјегама на леђима, и крутим врховима длака. Има кратке ноге са дугим закривљеним канџама на врховима прстију, мале заобљене уши, витко тијело и дуги прстенасти реп који је по боји тамнији од остатка тијела. Ушни канал ове врсте није подјењен и на свом крају је састоји од хрскавице.[5] Ова врста посједује два сета осјетилни жљезда на доњем абдомену и између трећег и четвртог прста на сваком стопалу, са којима излучује супстанцу јако мириса, коју користи за означавање територија и за вријеме парења. Одрасла женка ове врсте достиже дужину тјела од 37 до 61 cm са 34 до 70 cm дугим репом, и достиже тежину од 1,2 до 2,7 kg. Одрасли мужјак ове врсте достиже дужину тјела од 39,8 до 62,5 cm са 43 до 76,2 cm дугим репом, и достиже тежину од 1,3 до 3 kg.[6]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Афричка палмина цибетка је распрострањена на већем дјелу Подсахарске Африке од Гвинеје до Јужног Судана, јужно до Анголе и источно до Зимбабвеа. Ова врста насељава саванске шуме, кишне шуме и друга шумска подручја до 2500 m надморске висине.[3]

Ова врста је примјећена 2000. године у националном парку „Ниоколо-Коба” у Сенегалу, чији већи дио чине травнати простори.[7] У истраживању обављеном у периоду од 1996. до 1997. године, ова врста је примјећена на подручју националног парка „Горњи Нигер” у Гвинеји.[8] У либериским горње гвинејским шумама, на подручју Гбарполу и Бонг регија, ова врста је примјећена за вријеме истраживања из 2013. године.[9] У току 1950-их година, на подручју острва Биоко је ухваћен један примјерак ове врсте,[10] но у току периода истраживања између 1986. и 2015. године није пронађен ни један примјеран на овом острву.[11] У габонском националном парку „Моукалаба-Доудоу” ова врста је примјећена 2012. године у шумским подручјима користећи камере-замке,[12] док је у „Батеке Плато” националном парку ова врста је примјећена само западно од ријеке Мпаса, у периоду истраживања између јуна 2014. и маја 2015. године.[13] У Занзибару, на острву Унгуџа, 2003. године ова врста је примјећена у поплављеним шумама.[14]

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

Афричка палмина цибетка је ноћу активан сисар, који већину времена проводи у крошњама дрвећа (на висини 10 до 30 m изнад тла), на великим гранама и између лијана. Углавном, афричке палмине цибетке воде усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима.

Ова врста је територијална животиња, и одрасли мужјаци и женке не дозвоњавају да се други одрасли припадници ове врсте задржавају на њиховом територију. Борбе око територије код ове врсте су жестоке, и понекад завршавају и са смрћу. Територије, које посједују мужјаци ове врсте, у просјеку заузимају површине од 34 до 153 ha, док код женки територије заузимају површине од 29 до 70 ha. Територије које посједују доминантни мужјаци укључују и територије неколицине женки.[15]

Исхрана[уреди | уреди извор]

афричка палмина цибетка и њен пљен

Ова врста тражи своју храну у крошњама дрвећа и на тлу, и способна је да пређе велику удаљеност у потрази за њом. Ова врста се већински храни са воћем (укупно 80% исхране), и то плодовима папаје, персимона, кишобран дрвета (лат. Musanga cecropioides), биљака из родова фикус (лат. Ficus) и уапака (лат. Uapaca), и са бананама.[15] Такође, ова врста храни и са малим глодарима, шишмишима, малим птицама, јајима, инсектима и понекад са остацима мртвих животиња. Примјећено је то да уколико се ова врста насели у близини људски насења, да ће се брзо смањити популација пацова, мишева и жохара.

Размножавање[уреди | уреди извор]

У Габону је забиљежено да женке афричке палмине цибетке рађају два пута годишње младунце (у току дуге влажне сезоне и на почетку сушне сезоне између септембра и јануара мјесеца).[15] Женке углавном након 2 до 3 мјесеца трудноће (око 64 дана) рађају четири младунца, који се нако рађања хране са млијеком наредна 3 мјесеца. У току периода док се младунци хране млијеком, женке луче из своји мљечни жлезда жуто-наранџасту течност са којом мјењају боју свог крзна на стомаку и крзна својих младунаца, како би сигнализиралe мужјацима да нису спремне за парење. Тек након навршене треће године живота се млада цибетка може сматрати одраслом. Генерацијско вријеме између двије генерације код ове врсте износи 7,8 година.[16]

Угроженост[уреди | уреди извор]

крзно афричке палмине цибетке

Највећу пријетњу афричким палминим цибеткама представља лов на дивљач због меса и губитак станишта, узрокован ширењем плантажи палминог уља, комерцијалном сјечом шума и рударским активностима.[3][17][18][9] У истраживању из 2006. године је процјењено да се годишње у нигерском дјелу Крос-Санага-Биоко обални шума улови више од 4300 афрички палмини цибетки, а у камерунском дјелу улови око 3300 јединки.[19] 2007. године на тржницама градова Котону и Бохикон су пронађени осушене главе афричке палмине цибетке, које су продаване као фетиши за разне животињске ритуале.[20] Људи из рурални подручја имају непријатељски став према овој врсти, те је сматрају као претњу за њихову дјецу и храну.[21]

Систематика[уреди | уреди извор]

Историја класификације[уреди | уреди извор]

1830. године британски зоолог Џон Едвард Греј је први научно описао врсту афричка палмина цибетка као представника породице Viverridae, дајући јој научни назив Viverra binotata, према препарираном примјерку достављеном музеју града Лајдена.[22] Касније је Греј 1843. године ову врсту уврстио у засебан род Nandinia и промјенио назив у Nandinia binotata.[23]

1929. године британски зоолог Реџиналд Инес Покок је уврстио ову врсту као јединог представника засебне породице Nandiniidae. Према његовом мишљењу ова породица мачколики звијери разликује од остали припадника групе Aeluroidea према структури и облику свог ушног канала и мастоидног дјела сљепоочне кости.[5] Касније су генетска истраживања потвртила да афричка палмина цибетка не припада у породицу Viverridae,[24] и да су се преци ове врсте одвојили од остака мачколики звијери око 43,12 милиона година.[1] Најстарији знани фосилни остаци представника овог рода су дјелимични остаци још неименоване врсте из времена касног Миоцена (прије 6,1 до 5,7 милиона година) са подручја Кеније.[2][25]

Класификација[уреди | уреди извор]

Врста: Подврсте: Распрострањеност:
Nandinia binotata
(Gray, 1830)
N. b. arborea (Heller, 1913)  Кенија
 Јужни Судан (јужни дио Јужног Судана)
N. b. binotata (Gray, 1830) простор од Гамбије на западу до ДР Конга на истоку,
укључујући острво Биоко
N. b. gerrardi (Thomas, 1893)  Замбија (сјевероисточни дио Замбије)
 Малави
 Мозамбик
 Танзанија (јужни и источни дио Танзаније)
N. b. intensa (Cabrera & Ruxton, 1926)  Ангола
 ДР Конго (јужни дио ДР Конго)
 Замбија (сјеверозападни дио Замбије)

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Nandinia binotata.[24][26][27][28][1]

 Feliformia 

Tapocyon

Quercygalidae

Palaeogalidae

 ? 

Chailicyon

Nimravidae Dinictis Knight.jpg

 Aeluroidea 
 Feloidea 

Feloidea (sensu stricto) Stamp-russia2014-save-russian-cats-(snow leopard).png

Alagtsavbaatar

Asiavorator

Shandgolictis

Anictis

Viverroidea Malay Civet (Viverra tangalunga) white background.jpg

 sensu lato 
 Nandinioidea 
 Nandiniidae 
 Nandinia 

Nandinia sp. (BAR 475’03)

 Nandinia binotata 

Nandinia binotata arborea

Nandinia binotata binotata The carnivores of West Africa (Nandinia binotata white background).png

Nandinia binotata gerrardi

Nandinia binotata intensa

Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]

FeloideaShandgolictisAlagtsavbaatarAsiavoratorAnictisViverroideaQuaternaryPliocenMiocenOligocenEocenQuaternaryPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetian
QuaternaryPliocenMiocenHolocenePleistocenePiacenzianZancleanMessinian

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Yu Zhou, Si-Rui Wang, Jian-Zhang Ma (2017) Comprehensive species set revealing the phylogeny and biogeography of Feliformia (Mammalia, Carnivora) based on mitochondrial DNA
  2. 2,0 2,1 CARNIVORA - Lars Werdelin and Stephene Peigne
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Gaubert, P.; Bahaa-el-din, L.; Ray, J.; Do Linh San, E. (2015). „Nandinia binotata”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2015: e.T41589A45204645. doi:10.2305/IUCN.UK.2015-4.RLTS.T41589A45204645.enСлободан приступ. 
  4. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 532—628. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  5. 5,0 5,1 Pocock, R. I. (1929). „Carnivora”. Encyclopaedia Britannica. IV (14th изд.). стр. 896—900. 
  6. ^ Van Rompaey, H.; Ray, J.C. (2013). „Nandinia binotata Two-spotted Palm Civet (African Palm Civet, Tree Civet)”. Ур.: Kingdon, J.; Hoffmann, M. The Mammals of Africa. V. Carnivores, Pangolins, Equids and Rhinoceroses. London: Bloomsbury. стр. 140−144. 
  7. ^ McGrew, W.C.; Baldwin, P.J.; Marchant, L.F.; Pruetz, J.D.; Tutin, C.E. (2014). „Chimpanzees (Pan troglodytes verus) and their mammalian sympatriates: Mt. Assirik, Niokolo-Koba National Park, Senegal”. Primates. 55 (4): 525−532. doi:10.1007/s10329-014-0434-2. 
  8. ^ Ziegler, S.; Nikolaus, G.; Hutterer, R. (2002). „High mammalian diversity in the newly established National Park of Upper Niger, Republic of Guinea”. Oryx. 36 (1): 73—80. doi:10.1017/S0030605301000011 (неактивно 04. 07. 2019). 
  9. 9,0 9,1 Bene, J. C. K.; Bitty, E. A.; Bohoussou, K. H.; Abedilartey, M.; Gamys, J.; Soribah, P. A. (2013). „Current conservation status of large mammals in Sime Darby Oil Palm Concession in Liberia”. Global Journal of Biology, Agriculture & Health Sciences. 2 (2): 93−102. 
  10. ^ Eisentraut, M. (1973). Die Wirbeltierfauna von Fernando Po und Westkamerun. Bonn: Bonner Zoologische Monographien 3. 
  11. ^ Hoffmann, M.; Cronin, D.T.; Hearn, G.; Butynski, T. M.; Do Linh San, E. (2015). „A review of evidence for the presence of Two-spotted Palm Civet Nandinia binotata and four other small carnivores on Bioko, Equatorial Guinea”. Small Carnivore Conservation (52 & 53): 13−23. 
  12. ^ Nakashima, Y. (2015). „Inventorying medium-and large-sized mammals in the African lowland rainforest using camera trapping”. Tropics. 23 (4): 151—164. doi:10.3759/tropics.23.151. 
  13. ^ Hedwig, D.; Kienast, I.; Bonnet, M.; Curran, B. K.; Courage, A.; Boesch, C.; Kühl, H. S.; King, T. (2018). „A camera trap assessment of the forest mammal community within the transitional savannah‐forest mosaic of the Batéké Plateau National Park, Gabon”. African Journal of Ecology. 56 (4): 777—790. doi:10.1111/aje.12497. 
  14. ^ Perkin, A. (2004). „A new range record for the African palm civet Nandinia binotata (Carnivora, Viverridae) from Unguja Island, Zanzibar”. African Journal of Ecology. 42 (3): 232—234. doi:10.1111/j.1365-2028.2004.00499.x. 
  15. 15,0 15,1 15,2 Charles-Dominique, P. (1978). „Écologie et vie sociale de Nandinia binotata (Carnivores, Viverridés): Comparaison avec les prosimiens sympatriques du Gabon”. La Terre et la Vie (32): 477−528. 
  16. ^ Pacifici, M.; Santini, L.; Di Marco, M.; Baisero, D.; Francucci, L.; Grottolo Marasini, G.; Visconti, P.; Rondinini, C. (2013). „Generation length for mammals”. Nature Conservation (5): 87—94. 
  17. ^ Ziegler, S.; Nikolaus, G.; Hutterer, R. (2002). „High mammalian diversity in the newly established National Park of Upper Niger, Republic of Guinea”. Oryx. 36 (1): 73—80. doi:10.1017/S0030605301000011 (неактивно 19. 08. 2019). 
  18. ^ Bahaa-el-din, L.; Henschel, P.; Aba’a, R.; Abernethy, K.; Bohm, T.; Bout, N.; Coad, L.; Head, J.; Inoue, E.; Lahm, S.; Lee, M. E.; Maisels, F.; Rabanal, L.; Starkey, M.; Taylor, G.; Vanthomme, A.; Nakashima, Y.; Hunter, L. (2013). „Notes on the distribution and status of small carnivores in Gabon”. Small Carnivore Conservation (48): 19—29. 
  19. ^ Fa, J. E.; Seymour, S.; Dupain, J. E. F.; Amin, R.; Albrechtsen, L.; Macdonald, D. (2006). „Getting to grips with the magnitude of exploitation: bushmeat in the Cross–Sanaga rivers region, Nigeria and Cameroon”. Biological Conservation. 129 (4): 497—510. doi:10.1016/j.biocon.2005.11.031. 
  20. ^ Djagoun, C. A. M. S.; Gaubert, P. (2009). „Small carnivorans from southern Benin: a preliminary assessment of diversity and hunting pressure”. Small Carnivore Conservation (40): 1—10. 
  21. ^ Campbell, M. (2009). „Proximity in a Ghanaian savanna: Human reactions to the African palm civet Nandinia binotata”. Singapore Journal of Tropical Geography. 30 (2): 220—231. doi:10.1111/j.1467-9493.2009.00369.x. 
  22. ^ Gray, J. E. (1830). „Fam. Felidae. Gen. Viverra”. Spicilegia zoologica; or, original figures and short systematic descriptions of new and unfigured animals. London: Treüttel, Würtz. стр. 9. 
  23. ^ Gray, J. E. (1843). „Viverrina. The Nandine”. List of the Specimens of Mammalia in the Collection of the British Museum. London: British Museum (Natural History). стр. 47—56. 
  24. 24,0 24,1 Eizirik, E.; Murphy, W. J.; Koepfli, K. P.; Johnson, W. E.; Dragoo, J. W.; Wayne, R. K.; O'Brien, S. J. (2010). „Pattern and timing of diversification of the mammalian order Carnivora inferred from multiple nuclear gene sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 56 (1): 49—63. PMID 20138220. doi:10.1016/j.ympev.2010.01.033. 
  25. ^ J. Morales, M. Pickford and D. Soria1 (2005) CARNIVORES FROM THE LATE MIOCENE AND BASAL PLIOCENE OFTHE TUGEN HILLS, KENYA
  26. ^ Barycka, E. (2007). „Evolution and systematics of the feliform Carnivora”. Mammalian Biology. 72 (5): 257—282. doi:10.1016/j.mambio.2006.10.011. 
  27. ^ Wilson, D.E.; Mittermeier, R.A., ур. (2009). Handbook of the Mammals of the World, Volume 1: Carnivora. Barcelona: Lynx Ediciones. стр. 50—658. ISBN 978-84-96553-49-1. 
  28. ^ Katrin Nyakatura & Olaf RP Bininda-Emonds (2012) Updating the evolutionary history of Carnivora (Mammalia): a new species-level supertree complete with divergence time estimates

Спољашње везе[уреди | уреди извор]