Афричка унија

Из Википедије, слободне енциклопедије
African Union flag.svg
Emblem of the African Union.svg

Крилатица:
A United and Strong Africa (енглески)
"Уједињена и снажна Африка"

Химна:
Let Us All Unite and Celebrate Together[1]
{{{alt}}}
Главни град Адис Абеба
Мидранд
Службени језик афрички језици као и арапски, енглески, француски, португалски и шпански
Државе чланице
Владавина
Облик државе Sui generis
 — Комисија Moussa Faki
 — Савет Alpha Conde
 — Парламент Roger Nkodo Dang
Историја
Стварање
 — Повеља Организације афричког јединства 25. мај 1963.
 — Договор из Абуџе 3. јун 1991.
 — Декларација из Сирта 9. јул 2002.
Географија
Површина
 — укупно 29.865.860 km2(1)
Становништво
 — 2013. 1.053.136.000(3)
 — густина 33,9/km2
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2010.
 — укупно 2.8 билиона $
 — по становнику 2.943$
Валута Погледати списак
Остале информације
Временска зона UTC (UTC -1 до +4)
Интернет домен .africa (предлог)‍
Позивни број +Није стандаризовано
Пленарна скупштина АУ-а
Роберт Мугабе на самиту АУ-а
Припадница Мисије АУ у Сомалији
Бернард Мбембе на самиту АУ
Комплекс Афричке Уније у Адис Абеби

Афричка унија (АУ) је међународна организација чије су чланице 55 афричке државе, односно све афричке државе. Основана је 9. јула 2002,[2] и то као наследник Организације Афричког јединства (ОАЈ). Организација је формално основана годину дана пре, 26. маја 2001. Настала је сједињењем више афричких организација према узору на Европску унију, али њена структура највише подсећа на стуктуру међуратне Лигу народа. Циљеви су јој промовисање демократије, људских права и економског развоја широм Африке, нарочито путем повећања страних инвестиција кроз развојне програме као што су Ново партнерство за развој Африке. Први председавајући ове организације је био председник Јужне Африке Табо Мбеки. АУ чине све афричке земље сем непризнатог Сомалиланда. Мароко је на 33 године напустио организацију да би се 30. јануара 2017. вратио у чланство.[3] Мароко је напустио организацију због противљења чланству Западне Сахаре под именом Сахарска Арапска Демократска Република и Мауританије. Најзначајније одлуке везане за АУ доноси Скупштина Афричке уније, састанак шефова држава и влада земаља чланица који се одржава два пута годишње. Такође, АУ има и своју комисију, чије се седиште налази у Адис Абеби, главном граду Етиопије.[4][5]

Историја[уреди]

Прве интелектуалне идеје о стварању уједињене афричке државе појавиле су се у XIX веку у Европи, али су због доминантног колонијализма и утрке за Африку биле гурнуте на маргину док је континент подељен границама које су одговарале окупаторима и показивале потпуну незаинтересованост и игнорисање локалног контекста, историје и животних потреба. Доминантну улогу у овоме процесу одиграле су Велика Британија, Белгија, Француска, Италија, Немачка, Шпанија и Португал. Афричке земље остале су и формално колоније све до 1950-их, 1960-их и 1970-их када долази до таласа проглашења независности којим се делом управљало кроз Старатељски савет Уједињених нација.

Почетни кораци који су довели до настанка савремене Афричке уније могу да се прате од оснивања краткотрајне Уније афричких држава (франц. Union des Etats africains), конфедералне заједнице западноафричких држава Гане и Гвинеје основане 1958. године, а којој се 1960. придружио и Мали.[6] Због тога је унија била позната и под називом Унија Гана-Гвинеја-Мали. Организација је формално постојала до 1963. без вез већих успеха у остваривању амбициозних зацртаних циљева, а њезино се наслеђе своди на историју односа тројице лидера-Ахмеда Секу Туреа, Модиба Кејта и Кваме Нкруме. Настојања да се у заједницу укључи и Годња Волта, данашња Буркина Фасо, нису била успешна.

Организација афричког јединства[уреди]

Египатски председник Насер на самиту ОАЈ у Каиру 1964.

Организација афричког јединства, организација из које се директно развила данашња АУ, основана је од стране 32 афричке владе 25. маја 1963. године у Адис Абеби у Етиопији.[6] Иницијатива за конференцију потекла је од етиопског цара Хајла Селасија који је желео да превазиђе поделу која је настала између такозване Групе из Казабланке у којој су били Алжир, Египат, Гана, Гвинеја, Либија, Мали и Мароко и такозване Групе из Монровије у којој су били Сенегал, Нигерија, Либерија као и већина бивших афричких колонија из састава Француске колонијалне империје које нису биле у првој групи. Група из Казабланке се самоидентификовала као група прогресивних држава којима су на челу били левичарски лидери, најугледнији међу њима Гамал Абдел Насер, Кваме Нкрума и Ахмед Секу Туре. Лидери ових земаља залагали су се за дубље политичке интеграције у Африци и пренос овашћења са националнога, на ниво континента. И сама подржавајући многе од принципа панафриканизма, Група из Монровије била је става како се сарадња у Африци не треба развијати на рачун суверенитета афричких земаља, које по њима требају да задрже независност.[6] Без обзира на предлог Гане који је већ при оснивању предлагао успоставу заједничке владе и парламента, Група из Монровије била је доминантнија и однела је превагу приликом оснивања Организације афричког јединства 1963. године.[6] Пре оснивачког самита у Адис Абеби, прве уводне дискусије организоване су у граду Саниквели на северу Либерије.

Дана 12. новембра 1984. Мароко је напустио организацију као одговор на примање у чланство Демократске Арапске Републике Сахаре као легитимног представника Западне Сахаре. Организација је била изложена бројним критикама које су је називале дебатним клубом без стварних овлашћења. Грађански ратови као што су вишегодишњи Анголски грађански рат и Нигеријски грађански рат трајали су без могућности ОАЈ да се на било који начин укључи у њихово заустављање.[7] Политика неуплитања у унутарња питања других земаља додатно је лимитирала могућност деловања организације као нпр. у случају кршења људских права од стране режима Иди Амина у Уганди. Генерални секретар Организације уједињених нација Кофи Анан хвалио је организацију због тога што је ујединила Африканце, док су је критичари називали „диктаторским клубом“. Ипак, ОАЈ је постигла одређени успех у изградњи заједничког става и платформе, нарочито на међународним форумима какве су Уједињене нације где су афричке земље заједнички пружале отпор колонијализму и захтевале деколонизацију.

Постизање јединства унутар организације предствљало је велики изазов будући да су бивше француске колоније, које су основале Групу из Монровије, у многоме и даље зависиле од бивше метрополи. У исто време, у контексту Хладног рата постојала је подела и на режиме који су били наклоњени Совјетском Савезу и оне који су били ближи Сједињеним Државама без обзира на чињеницу да је велики део чланица био и у чланству Покрета несврстаних. У групи су постојале и лидерске и идеолошке поделе, где је Кваме Нкрума предводио про-социјалистичке струје, а Феликс Уфуе-Боањи про-капиталистичке струје.

ОАЈ је имала значајну улогу у отпору колонијализму и власти белих мањина у Африци. Организација је наоружавала, тренурала и оснивала војне базе за покрете отпора који су се борили против белачких расистичких режима у Африци.[7] Групе као што су Афрички национални конгрес и Панафрички конгрес који су пружали отпор апартхејду у Јужној Африци и Афрички национални савез Зимбабвеа и Афрички народни савез Зимбабвеа, који су се борили за обарање белачког мањинског режима у Родезији примали су помоћ од ОАЈ. Луке земаља чаница биле су затворене за бродове из Јужне Африке, док је авионима из те земље било забрањено да користе ваздушни простор земаља чланица. Земље ОАЈ заједнички су успеле да се изборе за избацивање представника раситичког режима Јужне Африке из Светске здравствене организације. Земље су заједнички са УН-ом радиле и на решавању проблема избеглица, а успоставиле су и Афричку развојну банку.

Афричка економска заједница[уреди]

Афричка економска заједница основана је 1981. године. Циљ је заједница стварање основа за заједнички економски развој афричких држава. Зацртани циљеви организације која и данас (2017) постоји у оквирима АУ су стварање зона слободне трговине, царинских унија, заједничког тржишта, централне банке до 2028. године и заједничке афричке валуте до 2023. године по плану из 1991. године. Тиме би се створила економска и монетарна унија слична еврозони у Европској унији. Заједница је подељена на више такозваних стубова, односно регионалних блокова земаља као што је Економска заједница држава западне Африке, једна од десетак сличних заједница у оквиру АЕЗ-а. Многе су земље истовремено чланице више од једнога блока у оквиру АЕЗ-а, и свака од група са собом носи посебан аранжман. Земље северозападне Африке као што су Алжир, Тунис и Мауританија су чанице АЕЗ-а, али нису у чланству нити једнога активног стуба међу блоковима унутар заједнице. У исто време оне суделују у другим регионалним блоковима који нису део заједнице.

Уставни акт Афричке уније и оснивање данашње организације[уреди]

Обновљени подстицај за ближе повезивање континента на принципима који су прегласани у шездесетима покренуо је у деведесетим годинама либијски вођа Моамер Гадафи.[7] Уставни акт Афричке уније, документ којим се уређује оквир у којему ће Афричка унија функционисати, потписали су 11. јула 2000. у главном граду Тога Ломеу представници 53 афричке земље. Ратификацијом Уставног акта земље су и формално постајале чланице АУ. Организација је започела са радом 2002. године као наследница Организације афричког јединства.

Језици[уреди]

На основи Уставног акта Афричке уније радни језици уније су арапски, енглески, француски и португалски као и афрички језици када је то могуће. Протокол са амандманом на Уставни акт који је усвојен 2003, али до 2016. није био ратификован од 2/3 чланица, додаје и шпански, свахили и било који други афрички језик и проглашава их све службенима, уместо радним језицима Афричке уније. Извршно веће АУ и даље одређује практичне модалитете када је у питању употреба службених језика као радних језика у конкретним случајевима. Године 2001. основана је и Афричка академија језика која за циљ има промоцију коришћења афричких језика међу народима на континенту. Афричка унија прогласила је 2006. годину Годином афричких језика.

Земље чланице[уреди]

Тренутне чланице

 Алжир
 Ангола
 Бенин
 Боцвана
 Буркина Фасо
 Бурунди
 Габон
 Гамбија
 Гана
 Гвинеја
 Гвинеја Бисао
 ДР Конго
 Египат
 Екваторијална Гвинеја
 Еритреја
 Етиопија
 Замбија
 Западна Сахара

 Зимбабве
 Зеленортска Острва
 Јужни Судан
 Јужноафричка Република
 Камерун
 Кенија
 Комори
 Лесото
 Либерија
 Либија
 Малави
 Мадагаскар
 Мали
 Мароко
 Мауританија
 Маурицијус
 Мозамбик
 Намибија

 Нигер
 Нигерија
 Обала Слоноваче
 Конго
 Руанда
 Сао Томе и Принсипе
 Сејшели
 Сенегал
 Сијера Леоне
 Сомалија
 Судан
 Свазиленд
 Танзанија
 Того
 Тунис
 Уганда
 Чад
 Џибути




Суспендоване чланице

 Централноафричка Република - суспендована због унутрашњег оружаног сукоба 2013.

Бивше искључење Марока[уреди]

 Мароко — Године 1984. је напустио Организацију Афричког јединства зато што је већина држава чланица подржала проглашење Сахарске Арапске Демократске Републике. Поново је постала чланица 2017.

Индикатори[уреди]

Следећа табела приказује разне податке о земљама Афричке уније, укључујући површину, становниптво, економске резултате и неједнакост дохотка, као и разне индексе, укључујући људски развој, одрживост државе, перцепцију корупције, економске слободе, стање мира, слободу штампе и демократски ниво.

Земља Копнена површина|Копнена површина

(km²) 2015[8]

Популација

2015[8]

GDP (PPP)

(Инт. $) 2015[8]

GDP (PPP)

per capita

(Инт. $) 2015[8]

HDI

2014[9]

FSI

2016[10]

CPI

2016[11]

IEF

2016[12]

GPI

2016[13]

WPFI

2016[14]

DI

2016[15]

 Алжир 2,381,741 39,666,519 548,293,085,686 13,823 0.736 78.3 34 50.06 2.21 41.69 3.56
 Ангола 1,246,700 25,021,974 173,593,223,667 6,938 0.532 90.5 18 48.94 2.14 39.89 3.40
 Бенин 112,760 10,879,829 21,016,184,357 1,932 0.48 78.9 36 59.31 2.00 28.97 5.67
 Боцвана 566,730 2,262,485 33,657,545,969 14,876 0.698 63.5 60 71.07 1.64 22.91 7.87
 Буркина Фасо 273,600 18,105,570 28,840,666,622 1,593 0.402 89.4 42 59.09 2.06 22.66 4.70
 Бурунди 25,680 11,178,921 7,634,578,343 683 0.4 100.7 20 53.91 2.50 54.10 2.40
 Зеленортска Острва 4,030 520,502 3,205,197,585 6,158 0.646 71.5 59 66.46 N/A 19.82 7.94
 Камерун 472,710 23,344,179 68,302,439,597 2,926 0.512 97.8 26 54.18 2.36 40.53 3.46
 Централноафричка Република 622,980 4,900,274 2,847,726,468 581 0.35 112.1 20 45.23 3.35 33.60 1.61
 Чад 1,259,200 14,037,472 28,686,194,920 2,044 0.392 110.1 20 46.33 2.46 40.59 1.50
 Комори 1,861 788,474 1,098,546,195 1,393 0.503 83.8 24 52.35 N/A 24.33 3.71
 Демократска Република Конго 2,267,050 77,266,814 56,920,935,460 737 0.433 110 21 46.38 3.11 50.97 1.93
 Република Конго 341,500 4,620,330 27,690,345,067 5,993 0.591 92.2 20 42.80 2.25 35.84 2.91
 Обала Слоноваче 318,000 22,701,556 74,916,780,423 3,300 0.462 97.9 34 60.01 2.28 30.17 3.81
 Џибути 23,180 887,861 2,911,406,226 3,279 0.47 89.7 30 55.96 2.29 70.90 2.83
 Египат 995,450 91,508,084 937,954,009,756 10,250 0.69 90.2 34 55.96 2.57 54.45 3.31
 Екваторијална Гвинеја 28,050 845,060 32,317,928,931 38,243 0.587 85.2 N/A 43.67 1.94 66.47 1.70
 Еритреја[16] 101,000 5,869,869a 8,845,000,000b 1,300b 0.391 98.6 18 42.7 2.46 83.92 2.37
 Етиопија 1,000,000 99,390,750 152,057,290,468 1,530 0.442 97.2 34 51.52 2.28 45.13 3.60
 Габон 257,670 1,725,292 32,539,376,597 18,860 0.684 72 35 58.96 2.03 32.20 3.74
 Гамбија 10,120 1,990,924 3,140,820,062 1,578 0.441 86.8 26 57.14 2.09 46.53 2.91
 Гана 227,540 27,409,893 108,393,071,924 3,955 0.579 71.2 43 63.00 1.81 17.95 6.75
 Гвинеја 245,720 12,608,590 14,316,884,358 1,135 0.411 103.8 27 53.33 2.15 33.08 3.14
 Гвинеја Бисао 28,120 1,844,325 2,521,743,682 1,367 0.42 99.8 16 51.81 2.26 29.03 1.98
 Кенија 569,140 46,050,302 133,592,522,053 2,901 0.548 98.3 26 57.51 2.38 31.16 5.33
 Лесото 30,360 2,135,022 5,914,437,068 2,770 0.497 80.9 39 50.62 1.94 28.78 6.59
 Либерија 96,320 4,503,438 3,533,313,381 785 0.43 95.5 37 52.19 2.00 30.71 5.31
 Либија[17] 1,759,540 6,278,438 94,010,000,000b 14,900b 0.724 96.4 14 N/A 3.20 57.89 2.25
 Мадагаскар 581,800 24,235,390 33,354,200,458 1,376 0.51 84.2 26 61.06 1.76 27.04 5.07
 Малави 94,280 17,215,232 19,137,290,349 1,112 0.445 87.6 31 51.8 1.82 28.12 5.55
 Мали 1,220,190 17,599,694 33,524,899,739 1,905 0.419 95.2 32 56.54 2.49 39.83 5.70
 Мауританија[18] 1,030,700 4,067,564 16,190,000,000b 4,400b 0.506 95.4 27 54.8 2.30 24.03 3.96
 Маурицијус 2,030 1,262,605 23,817,914,134 18,864 0.777 43.2 54 74.73 1.56 27.69 8.28
 Мароко 446,300 34,377,511 257,398,957,178 7,365 0.628 74.2 37 61.27 2.09 42.64 4.77
 Мозамбик 786,380 27,977,863 31,326,751,237 1,120 0.416 87.8 27 53.19 1.96 30.25 4.02
 Намибија 823,290 2,458,830 24,043,436,006 9,778 0.628 71.1 52 61.85 1.87 15.15 6.31
 Нигер 1,266,700 19,899,120 17,857,377,171 897 0.348 98.4 35 54.26 2.24 24.62 3.96
 Нигерија 910,770 182,201,962 1,027,416,343,923 5,639 0.514 103.5 28 57.46 2.88 35.90 4.50
 Руанда 24,670 11,609,666 19,216,033,048 1,655 0.483 91.3 54 63.07 2.32 54.61 3.07
 Сао Томе и Принсипе 960 190,344 575,391,345 3,023 0.555 72.9 46 56.71 N/A N/A N/A
 Сенегал 192,530 15,129,273 34,398,281,018 2,274 0.466 83.6 45 58.09 1.98 27.99 6.21
 Сејшели 460 92,900 2,384,515,771 25,525 0.772 60.2 N/A 62.2 N/A 30.60 N/A
 Сијера Леоне 72,180 6,453,184 9,511,431,824 1,474 0.413 91 30 52.31 1.81 29.94 4.55
 Сомалија[19] 627,340 10,787,104 4,431,000,000c 400c N/A 114 10 N/A 3.41 65.35 N/A
 Јужна Африка 1,213,090 54,956,920 681,777,480,396 12,393 0.666 69.9 45 61.9 2.32 21.92 7.41
 Јужни Судан 619,745 12,339,812 21,484,823,398 1,741 0.467 113.8 11 N/A 3.59 44.87 N/A
 Судан 2,376,000 40,234,882 165,813,461,495 4,121 0.479 111.5 14 N/A 3.27 72.53 2.37
 Свазиленд 17,200 1,286,970 10,452,834,007 8,122 0.531 87.6 N/A 59.65 2.07 52.37 3.03
 Танзанија 885,800 53,470,420 130,297,806,032 2,510 0.521 81.8 32 58.46 1.90 28.65 5.76
 Того 54,390 7,304,578 10,018,697,437 1,372 0.484 85.8 32 53.64 1.95 30.31 3.32
 Тунис 155,360 11,107,800 121,200,025,401 10,770 0.721 74.6 41 57.55 1.95 31.60 6.40
 Уганда 200,520 39,032,383 67,856,334,117 1,738 0.483 97.7 25 59.26 2.15 32.58 5.26
 Западна Сахара[20] 266,000 586,000 906,500,000d 2,500d N/A N/A N/A N/A N/A N/A N/A
 Замбија 743,390 16,211,767 58,400,082,027 3,602 0.586 86.3 38 58.79 1.78 35.08 5.99
 Зимбабве 386,850 15,602,751 26,180,942,292 1,678 0.509 100.5 22 38.23 2.32 40.41 3.05
 Афричка унија 30,370,000 1,186,035,272 5,457,724,064,668 4,602 0.524d 88.99d 31.51d 55.55d 2.27 37.89 4.30
Земља Копнена површина (km²) 2015 Популација 2015 GDP (PPP)

(Инт. $) 2015

GDP (PPP)

per capita

(Инт. $) 2015

HDI

2014

FSI

2016

CPI

2016

IEF

2016

GPI

2016

WPFI

2016

DI

2016

a Спољни подаци из 2016.

b Спољни подаци из 2015.

c Спољни подаци из 2014.

d АУ тотал кориштен за индикаторе 1 до 3; АУ пондерисани просек кориштен за индикатор 4; АУ непондерисани просек кориштен за индикаторе 5 до 12.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „African Union anthem, etc.”. Africamasterweb.com. Приступљено 26. 11. 2012. 
  2. Mbeki, Thabo (9. 7. 2002). „Launch of the African Union, 9 July 2002: Address by the chairperson of the AU, President Thabo Mbeki”. ABSA Stadium, Durban, South Africa: africa-union.org. Приступљено 27. 6. 2014. 
  3. „Morocco rejoins African Union”. Worldbulletin. 30. 1. 2017. Приступљено 31. 1. 2017. 
  4. Press release No 13 / 18th AU Summit : Inauguration of the new African Union Conference Center Archived 16 February 2012[Date mismatch] at the Wayback Machine.. Directorate of Information and Communication. African Union Commission (28 January 2012).
  5. Linyan, Wang. „New headquarters shows partnership entering era of hope: Ethiopia PM”. China Daily. Приступљено 2. фебруар 2012. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva - izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 5. 2. 2017. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Šadomski, Ludger; Ivanović, Ivana. „50 godina afričkog jedinstva”. Deutsche Welle. Приступљено 5. 2. 2017. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 „The World Bank DataBank | Explore. Create. Share”. databank.worldbank.org. Приступљено 4. 2. 2017. 
  9. Office, Human Development Report. „2015 Human Development Report”. report.hdr.undp.org (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 
  10. „The Fragile States Index 2016 | The Fund for Peace”. fsi.fundforpeace.org. Приступљено 12. 2. 2017. 
  11. e.V., Transparency International. „Corruption Perceptions Index 2016”. www.transparency.org. Приступљено 12. 2. 2017. 
  12. „Index of Economic Freedom: Promoting Economic Opportunity and Prosperity by Country”. www.heritage.org. Приступљено 12. 2. 2017. 
  13. „Vision of Humanity”. static.visionofhumanity.org (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2017. 
  14. „2016 World Press Freedom Index | Reporters Without Borders”. RSF (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2017. 
  15. „Democracy Index 2016” (PDF). Economist Intelligence Unit. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 2. 2017. Приступљено 12. 2. 2017. 
  16. „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 
  17. „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 
  18. „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 
  19. „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 
  20. „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. www.cia.gov (на језику: енглески). Приступљено 4. 2. 2017. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]