Ахтна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Географска расорострањеност Ахтна пре контакта са Европљанима (црвено)

Ахтне су атабаскански народ, домороци су Аљаске, а њихов језик припада јужноаљаској подгрупи атабасканских језика. Своју земљу, која се налази у области Бакарне реке на јужној Аљасци, зову Атна Нен. Име Ахтна потиче од локалног имена Бакарне реке. Укупан број припадника народа Ахтна се процењује на око 500.[1]

Суседи Ахтна су народи који говоре сродним на-дене језицима, 1) атабасканским: денаина (западно), којукон (северозападно), доњи танана (северно), танакрос (северно), горњи танана (североисточно), јужни тучоне (југоисточно, у Канади); 2) тлингит (југоисточно) и 3) ејак (јужно), као и несродним ескимским јупичким језиком сугпијак (чугачким дијалектом) (јужно).[2]

Име[уреди]

Име Ахтна се преводи као „ледени људи”. Ахтне су помињани и као Копер Индијанци због тога што се њихова домовина, налази у сливу Бакарне реке и њених притока у југоисточној Аљасци. Име Бакарне реке на ахтна језику је Атна ту (ту значи вода). Према томе Атна означава људе који живе око реке Атне (тј. Бакарне реке). Такође су помињани и по имену Јелоунајф, због њихових ножева боје бакра. Поред њих још један народ који је живео око реке Јелоунајф је помињан под тим (Јелоунајф) именом.[3]

Језик[уреди]

Ахтне говоре атабасканским језиком и насељавају субарктичко културно подручје, због чега су класификовани као и Атабаскански Индијанци и Субарктички Индијанци. Ахтна језик има неколико дијалеката. Доњи ахтна се говори око ушћа Бакарне реке, која се улива у Аљаски залив, средњи ахтна се говори узводно око средњег тока Бакарне реке, и горњи ахтна се говори око горњег тока реке. Ахтна језику је најсроднији његов западни сусед танаина језик.[3] Сматра се да око 80 Ахтна још увек говори својим матерњим језиком.[1] Универзитетски лингвиста Џејмс Кари је 1990. години објавио речник ахтна језика,[1] у циљу очувања језика.[4] Неколико година касније, Ахтне су сами објавили речник именица ахтна језика (The Ahtna Noun Dictionary of Pronunciation Guide: Ahtna Heritage Foundation/Ahtna, Inc., 1998, 2011 Revised).

Историја[уреди]

Порекло и рана историја[уреди]

Пре око 2000. година Ахтне су населиле подручје планина Врангел и долине Читина.[5]

Контакт са Европљанима[уреди]

До првог контакта са Европљанима је дошло 1781. када су Руси дошли до ушћа Бакарне реке. Руси су те године покушали да крену узводно, међутим напади Ахтна су их у томе спречили. Руси су изградили 1819. године трговинску постају на ушћу Бакарне реке и реке Читина, која је била уништена.[3]

19. и 20. век[уреди]

САД су од Русије купиле Аљаску 1867. године. Америчка војна експедиција је под вођством Хенрија Турмана Алена 1885. г. истражила Бакарну реку и околину.[3]

Данас[уреди]

Ахтне су 1971. године основале Ахтна Инкорпорејетед, профитну организацију која надгледа земљу, која је добијена на основу америчког закона о поравнању са Аљасканским Домороцима. На основу закона добијено је 289.042 хектара (714.240 јутара) на којима се налази осам села.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Ahtna”. Languages. University of Alaska Fairbanks. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2012. Приступљено 22. 11. 2011. 
  2. ^ The Map of Indigenous Peoples and Languages of Alaska
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Waldman Carl, Encyclopedia of Native American tribes, стр. 3
  4. ^ Waldman Carl, Encyclopedia of Native American tribes, стр. 4
  5. ^ Jettmar Karen, The Alaska River Guide: Canoeing, Kayaking, and Rafting in the Last Frontier, стр. 376

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]