Ахтопол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ахтопол
буг. Ахтопол
Ahtopol-the-Greek-School.jpg
Зграда Грчке школе у Ахтополу
Административни подаци
Држава  Бугарска
Област Бургаска област
Становништво
Становништво
 — 2013. 1.419
 — густина 49,44 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 42°05′58″ СГШ; 27°56′27″ ИГД / 42.0993861° СГШ; 27.940714500000013° ИГД / 42.0993861; 27.940714500000013Координате: 42°05′58″ СГШ; 27°56′27″ ИГД / 42.0993861° СГШ; 27.940714500000013° ИГД / 42.0993861; 27.940714500000013
Ндм. висина 0 м
Површина 28,704 км2
Ахтопол на мапи Бугарске
Ахтопол
Ахтопол
Остали подаци
Градоначелник Станислав Димитров
Поштански број 8280
Позивни број (+359) 590
Регистарска ознака А

Ахтопол (буг. Ахтопол, грч. Αγαθούπολη) је најјужнији град Бугарског приморја, стациониран у општини Царево, Бургаској области, близу границе са Турском и у њему живи 1419 становника, према попису из 2013. године. Град се налази на 0 метара надморске висине, а површине је 28704 km². Поједини делови града Ахтопола налазе се у оквиру парка природе Странџа.

Историја[уреди]

Град лежи на месту древног трачанског насеља, а био је насељен још у неолиту. Сматра се да је колонизован од стране Грка 430 г. п. н. е. Римљани су овај град назвали Peronticus, а власти Византије су га реконструисали након варварских инвазија и назвали га Agathopolis.[1] Према другим изворима, град је добио име већ 323. п. н. е. У средњем веку град је више пута био под Византијским царством и Видинским царством. Средњевековни извори помињу Ахтопол као живу трговачку луку у коју су стизали многи византијски, италијански и бродови из других земаља.

Током инвазије Отоманског царства, град је у 14. веку освојен и назван Ahtenbolu. Ахтопол је званично пао под отоманску владавину 1453. године, а порески регистар из 1498. године наводи 158 хришћанских породица у њему, највише је било грчких породица, али и других словенских. По попису из 1898. године у граду је било 410 кућа, 300 грчких и 110 бугарских. У 19. веку у граду је била развијена прекоморска трговина, а људи су се бавили претежно рибарством, многи грађани поседовали су сопствене бродове и продавали рибу широм Црног мора и Медитерана. Виноградарство је такође било добро развијено.

Ахтопол је више пута био уништаван од стране морских пирата, најчешће од Лаза, а последњи пут 1918. године је готово скроз уништен и спаљен. Остаци градске тврђаве (висине 8 м и ширине 3,5 м), манастир Светог Јанија из 12. века, црква Вазнесења из 1796. године и фонтана са резбареним конањиком једине су историјске грађевине који су опстале до данас.[2] Кроз овај град прошао је отомански путописац Евлија Челебија, који га је забележио у својим мемоарима и потписао га под именом Ахтаболу.[3]
Грчка имена за град су Achtòpolis, Αχτοπολις и Agathùpolis, Αγαθουπολις.[4]

Становништво[уреди]

Први попис у граду извршен је 1920. године. Након Балканских ратова, град је припојен Бугарској, а претежно грчко становништво града се постепено селило у Грчку и замењено је бугарским избеглицама, углавном из Источне Тракије, посебно из Пинархишара одакле је стигло 150 бугарских породица у Ахтопол. На последњем попису примећен је благи пораст становништва града.

Географија[уреди]

Град Ахтопол налази се у Бургаској области у подножју ниске планине Странџа, на стеновитом полуострву и излази на Црно море. Налази се на 14 км јужно од Царева и 5 км северно од ушћа реке Велеке.[5][6]

На простору парка преовлађује влажна суптропска клима, која се судара са средмоземном климом.

Клима (Ахтопол)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Индекс субјективне топлоте 9,1 10,5 12,3 16,1 22,0 25,7 28,7 28,8 24,6 19, 5 14,6 10,7 28,8
Апсолутни максимум, °C (°F) 4,6
(40,3)
6,0
(42,8)
8,0
(46,4)
11,7
(53,1)
17,5
(63,5)
22,1
(71,8)
24,5
(76,1)
24,5
(76,1)
21,2
(70,2)
16, 1 11,3
(52,3)
6,5
(43,7)
24,5
(76,1)
Средњи максимум, °C (°F) 1,6
(34,9)
2,5
(36,5)
4,5
(40,1)
7,8
(46)
13,8
(56,8)
18,2
(64,8)
20,5
(68,9)
20,8
(69,4)
17,1
(62,8)
12,5
(54,5)
8,6
(47,5)
4,3
(39,7)
20,8
(69,4)
Количина падавина, mm (in) 70,2
(2,764)
55,5
(2,185)
44,0
(1,732)
25,1
(0,988)
28,7
(1,13)
27,2
(1,071)
30,4
(1,197)
16,6
(0,654)
60,4
(2,378)
71,9
(2,831)
53,4
(2,102)
78,2
(3,079)
561,6
(22,111)
Дани са падавинама 9,0 8,3 6,6 4,1 3,7 4,7 2,8 2,7 4,9 6,6 5,0 9,4 67,8

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Селища в Природен парк «Странджа». Малко Търново: Дирекция на Природен парк «Странджа». 
  2. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2010. Приступљено 7. 7. 2009. 
  3. ^ Evliya Çelebi's Route
  4. ^ AHTOPOL trakia
  5. ^ Bulgarian properties /AHTOPOL
  6. ^ The Town of Ahtopol
  7. ^ „CLIMATE: AHTOPOL”. en.climate-data.org. 

Литература[уреди]

  • Селища в Природен парк «Странджа». Малко Търново: Дирекция на Природен парк «Странджа». 
  • Стојан Рајчевски. Ахтопол // Крајбрежна Странџа : Топоними и хидроними. — Софија: Издаваштво Св. Климент Хоридски — С. 12—20. 2001. ISBN 978-954-07-1541-4.
  • Дончев, Дончо; Каракашев, Христо. Теми по физическа и социално-икономическа география на България. София (Sofia): Ciela. 2004. ISBN 978-954-649-717-8.

Спољашње везе[уреди]