Ајванхо (роман)
| Ајванхо | |
|---|---|
 Ровена крунише Ајванхоа као победника на турниру. | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | Ivanhoe |
| Аутор | Валтер Скот |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | историјски роман |
| Локализација | Енглеска; 12. век |
| Издавање | |
| Датум | 1819. (УК) 1951. (СФРЈ)[1] |
| Број страница | 623[1] |
| Тип медија | Тврди повез |
| Превод | |
| Преводилац | Љубиша Туцаковић |
Ајванхо (енгл. Ivanhoe) је историјски роман шкотског писца Валтера Скота.[2]
Стил[уреди | уреди извор]
Објављен 1819, овај витешки роман има све одлике романтизма: слика верне и неустрашиве витезове који ризикују живот за своју част, идеалну дворску љубав и верност до смрти, витешке турнире, отмице, опсаде замкова и завере у борби за краљевску круну; једном речју - приказује изузетне и идеализоване личности у изузетним и фантастичним збивањима. Поред измишљених ликова, истакнуту улогу у роману играју краљ Ричард Лавље Срце и легендарни одметник Робин Худ.[2]
Садржај[уреди | уреди извор]
Крајем 12. века, краљевина Енглеска је у нереду: краљ Ричард је у крсташком рату, а земљом управља његов корумпирани брат, кнез Џон, док је народ подељен на потчињене Саксонце (већином кметове) и привилеговане Нормане (властелу, која говори француским језиком).[2]
У то време, млади саксонски витез Вилфред од Ајванха враћа се прерушен из крсташког рата у очински дом, спасава богатог Јеврејина Исака од Јорка од норманских пљачкаша и побеђује на витешком турниру у Ашбију (близу Јорка)-пред кнезом Џоном-као тајанствени витез.[2]
Тешко рањеног витеза спасава млада Јеврејка Ребека, Исакова кћи, која се на путу до куће прикључује пратњи Ајванхоовог оца Седрика Саксонца, веренице Ровене и саксонског краљевића Ателстена. Међутим, читава дружина отета је на друму од Џонових присталица, које предводе барони Фрон де Беф и Морис де Браси, и темплар Брајан де Боа Гилбер, са изузетком храброг свињара Гурта и дворске луде, Вамбе. Заробљеници су затворени у нормански замак Торквилстон, где се суочавају са својим отмичарима: Фрон де Бефом, који тражи откуп за Седрика, Ателстена и Исака; де Брасијем, који жели да ожени Ровену због њеног мираза, и Боа Гилбером, који жели Ребеку као наложницу због њене лепоте. Међутим, Гурт и Вамба у шуми срећу одметнике Робина Худа, који, као прави Саксонци, одлучују да спасу своје земљаке уз помоћ локалних кметова и Црног Витеза, који је спасао Ајванхоа на турниру.
—Вамба, на понуду да се жртвује за краљевића Ателстена уместо за Седрика.[3]
Верни Вамба, прерушен у калуђера, замењује свог господара Седрика у тамници, а саксонска слушкиња Улрика, кћи некадашњег господара замка, пали тврђаву изнутра; замак је освојен на јуриш: Фрон де Беф гине у двобоју са Црним Витезом, де Браси је заробљен, а заробљеници су спашени, изузев Ателстена, кога убија Боа Гилбер који са Ребеком и неколико пратилаца успева да побегне.[2]
Након опсаде, Црни Витез се открива Саксонцима као краљ Ричард, и они га спасавају од атентатора које је послао кнез Џон. На Ателстеновој даћи, краљ Ричард мири Седрика и Ајванхоа (Ајванхо је протеран због љубави према Ровени, која је била намењена Ателстену), а ненадано се појављује и сам Ателстен, чију су смрт исценирали корумпирани фратри из оближњег манастира, како би приграбили његове поседе. Ателстен признаје Ричарда за краља, чиме је сукоб Саксонаца и Нормана за власт у Енглеској окончан.[2]
За то време, Ребека пада у руке темплара, чији је велики мајстор оптужује као вештицу, због завођења племенитог витеза Боа Гилбера; на његов савет, Ребека тражи заточника-пресуду судским двобојем, али велики мајстор за шампиона суда именује свог најбољег витеза-Боа Гилбера. У њену одбрану у последњем тренутку стиже Ајванхо: саксонски витез пада при првом судару са темпларом, али Боа Гилбер пада са коња и умире, иако неповређен, и Ребека је ослобођена. Краљ Ричард стиже у Јорк са својим присталицама и преузима власт, коју Џон нерадо предаје.[2]
Епилог[уреди | уреди извор]
Роман завршава епилогом: Ајванхо се жени Ровеном, Ребека са оцем одлази у муслиманску Шпанију, а кнез Џон постаје краљ 1199. након погибије краља Ричарда у опсади замка Шализ у Нормандији, у рату против једног од његових вазала.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Београд: Занимљива библиотека.
- Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Занимљива библиотека.
- Скот, Валтер (1951). Ајванхо. Београд: Занимљива библиотека.
