Ајвар

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Ајвар (филм).
Ајвар
Ajvar-3.png
Ајвар
Врста јеласалата
Регије или држава Србија
Део националне кухињесрпска
Температура сервирањахладно и топло
Главни састојципаприка, плави патлиџан
  Медија: Ајвар

Ајвар или хајвар[1] је специјална врста салате, специјалитет балканске кухиње, направљена од црвене паприке. Ајвар је пореклом из Србије, па се назива и „српска салата“[2] или „српски повртни кавијар“.[3] Користи се као додатак многим јелима, а најчешће као хлебни намаз. Уз паприку се најчешће додаје и плави патлиџан. Салата од чистог плавог патлиџана се зове пинђур, тако да се за њихову мешавину наизменично користе оба израза.

Ајвар се традиционално прави на јесен, када је пуна сезона паприке, и користи целе године. Ајвар се прави и од љутих и од слатких паприка. Припрема се ручно у отвореним шерпама на шпорету на дрва. Пре саме припреме ајвара, паприке се испеку, пажљиво ољуште, оцеде и самељу. Паприке се пеку на шпорету, штедњаку, на роштиљу (скари) или на фуруни такозваној "бубњари".

Пре сервирања обично се дода мало ситно исецканог, посољеног белог лука. Име потиче од турске речи havyar, што значи „усољена/слана икра“, и дели етимологију са кавијаром.[4]

Етимологија и порекло[уреди | уреди извор]

Име ајвар потиче од турске речи хавиар, што значи "усољена икра, кавијар" и долази из персијске речи "кавииар".[5][6] Пре 20. века на Дунаву се догодила значајна локална производња кавијара, а јесетра је пливала од Црног мора до Београда.[7] Домаћи ајвар, што значи „кавијар“, био је веома популарно јело у београдским домовима и ресторанима,[8] али домаћа производња кавијара није била стабилна, почев од 1890-их, због радних спорова. На крају је специјална салата од бибера понуђена као замена у београдским ресторанима под називом „црвени ајвар“ или „српски ајвар“.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ , 2003, с. в. ајвар
  2. ^ https://www.nisanyansozluk.com/?k=havyar&x=0&y=0
  3. ^ Etimološki rečnik srpskog jezika I, 2003, s.v. ajvar
  4. ^ Josip Pančić (1860). Pisces Serbiae. стр. 33. ; Mihailo Petrović (1941). Đerdapski ribolov. 
  5. ^ https://www.nisanyansozluk.com/?k=havyar&x=0&y=0
  6. ^ Etimološki rečnik srpskog jezika I, 2003, s.v. ajvar
  7. ^ Josip Pančić (1860). Pisces Serbiae. стр. 33. ; Mihailo Petrović (1941). Đerdapski ribolov. 
  8. ^ „Belgrade through the ages”. 7. 1960: 61, 64. ; Dušan J. Popović (1964). Beograd kroz vekove. стр. 93, 215, 241. 
  9. ^ Malcolm Burr (1935). Slouch hat. стр. 165. ; Lovett Fielding Edwards (1954). Introducing Yugoslavia. стр. 79. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]