Ајнштајнијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ајнштајнијум
Einsteinium.jpg
Општа својства
Име, симбол ајнштајнијум, Es
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ho

Es

(Upt)
калифорнијумајнштајнијумфермијум
Атомски број (Z) 99
Група, периода група Н/Д, периода 7
Блок f-блок
Категорија   актиноид
Масени број 252 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]5f117s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 29, 8, 2
Физичка својства
Агрегатно стање чврсто
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 3
Електронегативност 1,3 (Полинг)
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за ајнштајнијум
CAS број 7429-92-7
референцеВикиподаци

Ајнштајнијум (Es, латински: einsteinium) хемијски је елемент из групе актиноида.[1][2] Име је добио по физичару Алберту Ајнштајну.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]