Ајран

С Википедије, слободне енциклопедије
Ајран
Fresh ayran.jpg
Врста јелапиће
Регије или државаТурска
Део националне кухињеТурска кухиња
Главни састојцијогурт, вода, со
  Медија: Ајран

Ајран је хладан, слани напитак на бази јогурта, популаран у Западној Азији, Централној Азији, Јужној Азији и Источној Европи. Главни састојци су јогурт, вода и со. [1][2][3][4]

По жељи се могу додати биљке попут менте. Неке врсте су газиране.

Припрема[уреди | уреди извор]

Ајран се служи расхлађен и често као додатак месу или пиринчу са роштиља,[5] нарочито током лета.[6] Направљен је мешањем јогурта са охлађеном или леденом водом[7] а понекад је газиран или зачињен ментом.[8][9] Описиван је као „разблажени јогурт“ [10] и „најсвежије пиће направљено мешањем јогурта са леденом водом“ . [11]

Традиционални начин припреме пића међу разним иранским народима је директно од млека, користећи мех. То се ради тако што се млеко сипа у мех, обично направљен од коже јелена или оваца, и мућка се сатима, понекад користећи дрвену конструкцију да се мех држи вуненим нитима изнад земље како би се олакшао задатак.[12][13]

Историја[уреди | уреди извор]

Према Невини Халиџи, ајран су конзумирали Турци из Средње Азије. [10] Турски речник Диван лугат ат-турк из око 1000. године нове ере, ајран дефинише као „пиће направљено од млека“. [14]

Ово пиће од јогурта на персијском језику назива се до(Doogh).[15][16]које је дуго било популарно пиће и конзумирало се у древном Ирану.[17] Описан је у извору из 1886. године као хладан напитак од усиреног млека и воде, зачињен наном,[18] а његово име (Doogh) потиче од персијске речи за мужу, dooshidan.[8]

Друга слична пића су тан у Јерменији и ласи у јужној Азији. Међутим, они се могу разликовати од дооа .[19]

Варијанте[уреди | уреди извор]

Овом пићу можее се додати со, црни бибер, осушена нана, или сок од лајма. Може се додаати и сецкани краставац да би напитак добио хрскаву текстуру. Неке врсте доа су газиране. У Албанији и другим балканским земљама, ово пиће се обично служи за ручак или вечеру, обично уз пиринач и кофте.

Статус турског националног пића[уреди | уреди извор]

Реџеп Тајип Ердоган, турски политичар који је био на функцијама председника и премијера, промовисао је ајран као национално пиће. Говорећи на конференцији СЗО о глобалној алкохолној политици одржаној 2013. године у Истанбулу, Ердоган је супротставио ајран алкохолу, за који је тврдио да се недавно појавио у Турској. [20]

Ипак, продаја ајрана у Турској заостаје за осталим безалкохолним пићима. Према заједничкој изјави Удружења произвођача безалкохолних пића из 2015. године, Удружења произвођача киселе воде и Турске уније произвођача млека и извозника млека, потрошња ајрана током Рамазана смањивала се сваке године у периоду од 2010. до 2015. године.[21]

Турско министарство царине и трговине, под контролом Ердоганове странке, изрекло је 2015. године новчану казну од 220.000 турских лира (приближно 70.000 америчких долара) фирми Чајкур, наводећи да је ајран „увређен без разлога“ у једној од њихових реклама за ледени чај, у којој је репер Џеза реповао да га ајран успављљује; министарство је зауставило рекламе Чајкуровог леденог чаја.[22]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tamime, A. Y., ур. (2008). Fermented Milks. John Wiley & Sons. стр. 124. ISBN 9781405172387. Архивирано из оригинала на датум 2017-01-16. Приступљено 2016-12-04. 
  2. ^ Jacobson, Sarina; Weiner, Danya (2008). Yogurt: More Than 70 Delicious & Healthy Recipes. Sterling. стр. 6. ISBN 978-1402747595. 
  3. ^ Strnadel, Leslie; Erdley, Patrick (2012). Bulgaria. Other Places Travel Guide. Other Places Publishing. стр. 58. ISBN 9780982261996. Архивирано из оригинала на датум 2016-12-21. Приступљено 2016-12-04. 
  4. ^ Nazif Shahrani, M. (2013). The Kirghiz and Wakhi of Afghanistan. University of Washington Press. стр. 92—93. ISBN 9780295803784. Архивирано из оригинала на датум 2019-12-12. Приступљено 2016-12-04. 
  5. ^ „Turkish Buttermilk”. www.kultur.gov.tr. Ministry of Culture and Tourism, Turkey. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2020. Приступљено 5. 10. 2013. 
  6. ^ Gina Husamettin. „Ayran – Turkish national beverage”. balkon3.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2013. Приступљено 5. 10. 2013. 
  7. ^ Davis, P. H. (1956). „Lake Van and Turkish Kurdistan: A Botanical Journey”. The Geographical Journal. 122 (2): 156—165. JSTOR 1790844. doi:10.2307/1790844. 
  8. ^ а б Islamic Republic of Iran (26—29. 1. 2009). Project Document for a Regional Standard for Doogh (CX/NEA 09/5/8) (PDF). Tunis, Tunisia: United Nations. Joint FAO/WHO food standards programme of the FAO/WHO coordinating committee for the Near East. Приступљено 26. 6. 2011. 
  9. ^ Yildiz Fatih (2010). Development and Manufacture of Yogurt and Other Functional Dairy Products. CRC Press. стр. 10. ISBN 9781420082081. Архивирано из оригинала на датум 2016-12-21. Приступљено 2016-12-04. 
  10. ^ а б Halici, Nevin (27. 4. 2013). „Turkish Delights”. Gastronomica: The Journal of Critical Food Studies. University of California Press. 1 (1): 92—93. doi:10.1525/gfc.2001.1.1.92. 
  11. ^ Lake Van and Turkish Kurdistan: A Botanical JourneyP. H. Davis The Geographical Journal, Vol. 122, No. 2 (Jun., 1956), pp. 156–165 Published by: The Royal Geographical Society (with the Institute of British Geographers) Article doi:10.2307/1790844
  12. ^ „آیین مشک زدن ( استان چهار محال بختیاری )”. آپارات - سرویس اشتراک ویدیو. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-09. Приступљено 2020-08-28. 
  13. ^ „تهیه لبنیات مثل ماست، دوغ،روغن، و پنیر روستائی کار ساده ی نیست. - YouTube”. www.youtube.com. Архивирано из оригинала на датум 2020-08-31. Приступљено 2020-08-28. 
  14. ^ „Ayran”. Etimoloji Türkçe (на језику: турски). Telif Hakları. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 31. 8. 2014. 
  15. ^ Nishinari, Katsuyoshi (2019-12-31). Textural Characteristics of World Foods (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-43079-7. Архивирано из оригинала на датум 2020-12-18. Приступљено 2020-10-31. »Doogh is an Iranian type of traditional fermented dairy-based drinks that is usually produced by mixing set or stirred yogurt and water at the same rate, as well as some aqueous extracts of local herbs, and spices such as thyme.« 
  16. ^ Katz, Sandor Ellix (2016). Wild Fermentation: The Flavor, Nutrition, and Craft of Live-Culture Foods, 2nd Edition (на језику: енглески). Chelsea Green Publishing. стр. 117. ISBN 978-1-60358-628-3. Архивирано из оригинала на датум 2020-12-18. Приступљено 2020-10-31. 
  17. ^ Simmons, Shirin (2007). Treasury of Persian Cuisine. Stamford House Publishing. ISBN 978-1-904985-56-3. Архивирано из оригинала на датум 2020-12-18. Приступљено 2020-10-31. 
  18. ^ Grosart, Alexander (17. 7. 1886). "Soor-doock" and "doogh". The Academy and literature. 30. Blackburn. стр. 59. Архивирано из оригинала на датум 18. 12. 2020. Приступљено 31. 10. 2020. 
  19. ^ Nishinari, Katsuyoshi (2019-12-31). Textural Characteristics of World Foods (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-43079-7. Архивирано из оригинала на датум 2020-12-18. Приступљено 2020-10-31. »Doogh consumption is common in Asian countries (e.g. ayran in Turkey, than in Armenia, lassi in southern Asia). However, they may differ from doogh in dilution ratio, rheological characteristics, fat content, and sensory properties.« 
  20. ^ „PM says Turkey's national drink is doogh, not beer”. Zaman. 27. 4. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-17. 
  21. ^ „Turks turn away from 'national drink' despite Erdoğan”. Zaman. 22. 6. 2015. Архивирано из оригинала на датум 2015-11-17. 
  22. ^ Çelikkan, Erdinç (9. 11. 2015). „State-owned tea firm fined 220,000 liras for 'insulting ayran' in ads”. Hürriyet. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]