Ајфелова кула

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 48° 51′ 29" СГ Ш, 2° 17′ 40" ИГД

Ајфелова кула
Ајфелов торањ дању
Ајфелов торањ дању


Ајфелова кула била је највиша зграда на свету од 1889. до 1930.*
Информације
Локација Француска Париз, Француска
Статус завршена
Саграђена 1887.–1889.
Отварање 31. март 1889.
Висина
Висина 300.65
Највиши спрат 273.00
Технички детаљи
Број спратова 3
Број лифтова 7
Компаније
Архитекта Гистав Ајфел
Власник Француска Град Париз, Француска
Управљање Société d'Exploitation de la Tour Eiffel
Референце: [1][2][3][4][5][6][7][8][9]

*Потпуно настањив објекат, потпоран, од главног улаза до структурног или архитектонског врха; погледати листу највиших зграда на свету за друге типове листа.

Ајфелова кула или Ајфелов торањ (фр. la Tour Eiffel) је метални торањ саграђен на Марсовим пољима у Паризу (Француска) и данас је знаменитост и симбол Париза. Саграђена је 1889. као експонат за Светску изложбу поводом прославе стогодишњице француске револуције. До 1930. године је била највеће здање на свету са својих 300 метара висине. Име је добио по инжењеру који га је пројектовао Гиставу Ајфелу (фр. Gustave Eiffel). Данас је значајна туристичка атракција са преко 5.5 милиона посетилаца годишње.

Торањ је грађен од 1887. до 1889. године и послужио је као главна капија за улаз на Светску изложбу 1889 (фр. Exposition Universelle). Кула је инаугурисана 31. марта 1889. а свечано је отворена 6. маја исте године. Структура је састављена од 18,038 делова од ливеног гвожђа, уз помоћ 2.5 милиона заковица. Структурни прорачун је урадио Морис Кечлин (фр. Maurice Koechlin). За време изградње, захваљујући мерама безбедности које је Ајфел увео, погинуо је само један радник, што је за то време било изузетно достигнуће.

Ајфелова кула је висока 300 метара (324 метара са касније постављеном телевизијском антеном) и метална структура је тешка 7300 тона. Торањ је био највиша зграда у свету 40 година. До врха има 1665 степеница.

Одржавање торња се састоји у наношењу премаза на целу структуру од 50 тона боје сваких седам година ради заштите од корозије. Повремено се боја мења. Тренутно је торањ смеђе боје. Зависно од временских услова врх торња може да одступи од вертикале до 8 сантиметара у страну од Сунца. Померање настаје због неравномерног загревања метала на сунчаној и на страни у сенци.

Када је торањ саграђен, неки Парижани су сматрали да је ругло и да га треба порушити. Данас се сматра за једно од ремек дела архитектуре у свету.

Историја[уреди]

Планирање[уреди]

Први планови за изградњу датирају из 1884 године. Радови су извођени од 1887. до 1889. године, а кула се градила као улазна капија на Светску изложбу 1889. године као симбол прославе 100. године од француске револуције. Ајфел је првобитно рачунао са својим плановима на градњу куле за шпанску Барселону 1888. када је тамо била светска изложба. Скупштина града је овај план одбила јер је био јако скуп и у погледу Барселоне неприкладан из архитектонских разлога. Након што је Ајфел био одбијен у Шпанији предао је свој пројекат Паризу где је изложба била после годину дана. За париску изложбу је било много предлога. Била је ту као предлог гиљотина као споменик погинулима у револуцији, затим стуб велике висине на чијем врху би се налазило светло и које би осветљавало цео град, затим је ту била гигантска фонтана из које би прскала вода широко и далеко. На крају је победио пројекат Густава Ајфела.

На овом пројекту је радило 50 инжењера да би разрадило 5300 техничких цртежа. Свих 18 038 гвоздених носача је било детаљно нацртано. Челична конструкција је тешка 7300 тона али укупна тежина је 10.000 тона. Кула је састављена од 18038 челичних комада који су спојени са два и по милиона закивака. Као заштита је употребљено 60 тона боје .[10].

Изградња[уреди]

Радови су почели 28. јануара 1887. године и били су завршени мало пре отварања изложбе у марту 1889. године. Планирано је да изградња траје 14 месеци али је на крају рок био удвостручен и трајао је 26 месеци. <реф наме="странкy"/> и цена се попела на на 1,5 милиона више од планиране. На кули је радило 150 радника у фабрици у Леваиле-Переу на крају Париза и 150- 300 радника на лицу места. На месту је било монтирано око 1.000.000 закивака а 1 500.000 је било употребљено за спајање конструкција у фабрици.

Најпре су грађени темељи захваљујући којима притисак на земљу износи 4,5 кг по цм квадратном, што је одговарајуће вредности тежине једног човека који седи на столици. Монтажа металних делова је почела у јулу 1887. године. Монтажа је вршена помоћу дизалице која је подизала елементе до висине од 30 метара 7. децембра је била готова прва платформа на 57. метру висине док је друга платформа подигнута на сличан начин на висини 115 метара и била завршена у септембру 1888. Радници нису хтели да раде дуго колико се од њих очекивало и захтевали су веће плате јер је рад био ризичан и штрајковали су.па им је Густав Ајфел повећао плате.

Касније се догодио још један штрајк. Ризик од повреда је био јеко велики јер за разлику од небодера кула није имала спратове. Један човек је умро тако што је изгубио равнотежу и пао. Сваких седам година се кула штити намазом боје против корозије и за то се употреби од 50 до 60 тона боје.

Отварање[уреди]

Дана 6. маја 1889. године била је кула отворена за јавност. Отворења је било обележено са 21 салвом из топова. Деловала је као улазна капија на велетрговине које су били завршене 15. маја исте године. У првој недељи још нису радили лифзови па ипак су је посетили 28920 грађјана који су се служили степеницама. У првој години је било 2 милиона посетилаца а улазница је била 5 франака за особу. После изложбе није било много посетилаца и планирало се да куле буде и порушена после изложбе за 1909. годину.

Значај[уреди]

У години 1889. биа је на последњем спрату уз дозволу Ајфела организована метеоролошка станица. 1898 је Евжен Дукретет поставио телеграфску везу са Ајфелове куле од 4 км. 1903. године је Ајфел тражећи пут да се кула не поруши убедио Густава Фериеа који је био одговоран за бежичне везе у војсци у кориштењу у овој област ове грађевине да се не би рушила. Сам је финансирао инсталације и уређеје и добио решултате у вези на чак 400 км. У години 1913. је била добивена везе на удаљености од 6 000 км и били су ухваћени сигнали и у Америци. 1920. године је војни предајник прерађен у цивилни и радило се на емисијама радио програма. 1957. године су на кулу постављене сателитеке антене.

2010. године је направљена инсталација за прелаз на дигиталне емисије за цели регион у Фрадцуској Ил де Франсе.

Трајност[уреди]

Договор из 8. јануара 1887. који су потписали Густав Ајфел и Едвард Локрој и Еуген Публе је предвиђао трајност куле за 20 година од 1889. до 1909. године био је на крају продужен на 70 година и то захваљујући значају који је добила телеграфија како би се ту инсталирала антена. Од 1. јануара 2006. о кули се брине организација СЕТЕ која је добила уговор о употреби за дањух 10 година и сто процентни власник је град Париз.

Референце[уреди]

  1. „Identity card of the Eiffel Tower“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr. 31. 12. 2009. Приступљено 24. 5. 2010.. 
  2. „The documents“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  3. „The structure of the Eiffel Tower and its evolution“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  4. „Chronology of the main construction periods“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  5. „A few statistics“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  6. „Dictionary of technical terms“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  7. ((en)) http://www.tour-eiffel.fr/teiffel/uk/documentation/pdf/about_the%20Eiffel_Tower.pdf?id=4_11
  8. „The Tower operating company“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  9. „The industrial maintenance of the Tower“ (на ((en))). Tour-eiffel.fr Приступљено 24. 5. 2010.. 
  10. Origins and Construction of the Eiffel Tower на официáлнíцх стрáнкáцх eiffel-tower.com

Спољашње везе[уреди]