Пређи на садржај

Ајше-султанија (ћерка Ахмеда I)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ајше-султанија
Лични подаци
Датум рођења1605.
Место рођењаИстанбул,
Датум смрти1672-1676
Место смртиИстанбул,
ГробЏамија Ахмедија
Супружник
  • Насух-паша (в. 1612 –  с. 1614)
  • Каракаш Мехмед-паша (в. 1620 –  с. 1621)
  • Хафиз Ахмед-паша (в. 1622 –  с. 1632)
  • Муртаза-паша (в. 1633 –  с. 1636)
  • Џелеп Ахмед-паша (в. 1637 –  с. 1644)
  • Војнук Ахмед-паша (в. 1645 –  с. 1649)
  • Ибшир Мустафа-паша (в. 1655 –  с. 1655)
  • Ермени Сулејман-паша-паша (в. 1656)
ПотомствоМустафа-бег
РодитељиАхмед I
Косем
султанија Османског царства

Ајше-султанија је била ћерка Ахмеда I и Косем-султаније.

Живот

[уреди | уреди извор]

Детињство

[уреди | уреди извор]

Ајше је рођена 1607. године[1]. Највероватније је добила име по тетки султана Ахмеда, Ајше-султанији, која је преминула пре њеног рођења.

Први брак

[уреди | уреди извор]

Османске принцезе обично су биле удаване за утицајне османске званичнике од стране султана. Често су будући мужеви бирани од стране мајки османских принцеза на основу политичких предности. Међутим, принцезе су у браку имале привилегије које су их разликовале од других муслиманки: имале су право да буду једина жена свог супружника, да одбију да конзумирају брак док не буду спремне и да се разведу ако то желе. Ајше и њена сестра Фатма биле су екстремни примери, јер су се удавале неколико пута.

Ајше је удата као петогодишња девојчица за великог везира Насух-пашу[2]. Прославе њене веридбе и свадбене свечаности, као и прославе њене полусестре Гевхерхан са Окуз Кара Мехмед-пашом, које су се одвијале више месеци те 1612. године, биле су тако детаљно и екстравагантно украшене по наређењу њиховог оца Ахмеда I, да су биле широко запажене.

Ајше је почела да живи са својим мужем од јула 1614. године у палати насупрот округа Салачак, све док Насух-паша није погубљен 17. октобра 1614. године због подмићивања. Верује се да је Насух-паша погубљен пред девојчицом[3]. У пашиној смрти је имала удела сестра султана Ахмеда, Шах-султанија.

Други брак

[уреди | уреди извор]

Ајше се са тринаест година по наређењу полубрата Османа II удала 1620. године за намесника Будима, Каракаш Мехмед-пашу, све док паша није погинуо у рату против Пољске 14. септембра 1621.[4]

Трећи брак

[уреди | уреди извор]

У марту 1622. године султан Осман је дао Ајшину руку Хафиз Ахмед-паши[2]. Паша је након смрти великог везира Черкез Мехмед Али-паше постао велики везир, и био је на тој позицији све до 1. децембра 1626. године. Дана 25. октобра 1631. постао је поново велики везир, а пре тога је био намесник Вана. Погинуо је 10. фебруара 1632. током побуне јањичара.

Са њим је имала сина Мустафа-бега (1628-1670).

Четврти брак

[уреди | уреди извор]

Само месец дана након убиства Хафиз-паше, Ајше је верена за Топал Реџеп-пашу, чија је супруга Гевхерхан умрла у априлу 1631. године. Након побуне јањичара против њеног брата Мурата IV, Реџеп-паша је погубљен, а Ајше је удата за Муртаза-пашу који је био намесник Дијарбекира.  Међутим, заједнички живот је почео тек 1635. године. Стари и болесни муж, кога је мрзела према извештајима из Млетачке републике[5], умро је током Мурадове кампање против Јеревана 1. априла 1636. године.

Пети и шести брак

[уреди | уреди извор]

Након смрти Муртаза-паше, Ајше је удата 1637. године за Џелеп Ахмед-пашу, који је био намесник Дамаска и Алепа. Ахмед-паша је током свог поновног постављања на место гувернера Дамаска убио неког племића, због чега је био по наређењу султана Ибрахима одведен у Истанбул и утамничен све до 1643, када је помилован и пуштен на слободу. Брак се завршио пашином смрћу у новембру 1644.[6]

Већ у марту 1645. године Ајше се удаје по наређењу своје мајке за Војнук Ахмед-пашу , гувернера Адане и адмирала флоте (1648-1649). Паша погинуо 28. јула 1649. године током Кандијског рата, када је у њега пуцао топ.[7]

Седми брак

[уреди | уреди извор]

Ајше је 28. октобра 1654. била верена за Ибшир Мустафа-пашу[8]. Захваљујући браку, Мустафа-паша је добио место великог везира[9]. Забележено је да је са нестрпљењем чекала долазак свог будућег мужа који је каснио месецима - чак је послала неколико емисара да га доведу у главни град. Њен лични слуга Мерџан-ага је успео у томе, а када су Мустафа-паша и његове трупе стигли до палате у Ускудару, она је њега и позване државне госте примила с богатом трпезом[10].  Венчање се одржало 28. фебруара 1655. године, али је заједнички живот кратко трајао погубљењем мужа 11. маја 1655. године по наређењу султана Мехмеда.[11]

Осми брак

[уреди | уреди извор]

Ајше-султанија се последњи пут удала у децембру 1656. године за Ермени Сулјман-пашу. Историчари наводе да је умрла у мају 1657. године[9][5], међутим постоје докази да је Ајше-султанија још била жива 1672. године[12]. Умрла је пре 1676. године[13].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Peirce 1993, стр. 246.
  2. ^ а б Uluçay 1985, стр. 50.
  3. ^ Börekçi 2010, стр. 240.
  4. ^ Sakaoğlu 2008, стр. 232.
  5. ^ а б Sakaoğlu 2008, стр. 233.
  6. ^ Dumas 2013, стр. 464
  7. ^ Gülsoy 2004, стр. 95–96.
  8. ^ Gülsoy 2004, стр. 96.
  9. ^ а б Uluçay 1985, стр. 51.
  10. ^ Uluçay 1956, стр. 101.
  11. ^ Peirce 1993, стр. 147.
  12. ^ Vergili, Muhammed (2020), , Atik Şikâyet Defteri (7 numaralı H.1081-1083/ M.1671-1672) Transkripsiyon- değerlendirme . Lisansüstü Eğitim Enstitüsü. стр. 208, 267
  13. ^ Miović 2018, стр. 166.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Dumas, Juliette (2013). Les perles de nacre du sultanat: Les princesses ottomanes (mi-XVe – mi-XVIIIe siècle). 
  • Börekçi, Günhan (2010). Factions And Favorites At The Courts Of Sultan Ahmed I (r. 1603-17) And His Immediate Predecessors. Ohio State University. стр. 303. 
  • Çelebi, Evliya (1991). „Kaya Sultan (1659)”. Ур.: Dankoff, Robert. In The Intimate Life of an Ottoman Statesman: Melek Ahmed Pasha (1588–1662) As Portrayed in Evliya Çelebi's Book of Travels (Seyahat-Name). Albany: State University of New York Press. стр. 221—236. ISBN 9781438400495.  Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
  • Freely, John (1999). Inside the Seraglio: Private Lives of the Sultans in Istanbul. Viking. стр. 360. ISBN 978-0140270563. 
  • Gülsoy, Ersin (2004). Girit'in fethi ve Osmanlı idaresinin kurulması 1645–1670. Tarih ve Tabiat Vakfı. стр. 383. 
  • Halman, Talât Sait; Warner, Jayne L. (2008). I, Anatolia and Other Plays. Syracuse University Press. стр. 256. ISBN 9786059306409. 
  • Naima, Mustafa (1832). Annals of the Turkish Empire from 1591 to 1659 of the Christian Era: Volume 1. Oriental Translation Fund. стр. 471. 
  • Peirce, Leslie P. (1993). The Imperial Harem: Women and Sovereignty in the Ottoman Empire. Oxford University Press. ISBN 978-0-195-08677-5. 
  • Sakaoğlu, Necdet (2008). Bu mülkün kadın sultanları: Vâlide sultanlar, hâtunlar, hasekiler, kadınefendiler, sultanefendiler. Oğlak Yayıncılık. стр. 303. 
  • Singh, Nagendra Kr (2000). International encyclopaedia of Islamic dynasties (reproduction of the article by M. Cavid Baysun "Kösem Walide or Kösem Sultan" in The Encyclopaedia of Islam vol V). Anmol Publications PVT. стр. 423—424. ISBN 81-261-0403-1. 
  • Uluçay, M.Cağatay (1956). Harem'den mektuplar I. Vakit matbaasi. стр. 206. 
  • Uluçay, Mustafa Çağatay (1985). Padışahların kadınları ve kızları. Türk Tarihi Kurumu Yayınları. стр. 220. 
  • Miović, Vesna (2018-05-02). . „Per favore della Soltana: moćne osmanske žene i dubrovački diplomati”. Anali Zavoda Za Povijesne Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti U Dubrovniku (на језику: хрватски). 56 (56/1): 165—168. ISSN 1330-0598. doi:10.21857/mwo1vczp2y Слободан приступ. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ајше-султанија_(ћерка_Ахмеда_I)&oldid=31077879”