Ајше Кулин

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ајше Кулин
Aysekulin.jpg
Ајше Кулин
Датум рођења(1941-08-26)26. август 1941.(78 год.)
Место рођењаИстанбул
Tурска,  Турска
IMDb веза

Ајше Кулин (Ajşe Kulin), рођена 26. августа 1941. године, турска је списатељица кратких прича, сценариста и романописац.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Кулин је рођена у Истанбулу 1941. године. Њен отац, Мухитин Кулин, бошњачког порекла, био је један од првих грађевинских инжењера у Истанбулу који је основао Државни хидраулички погон; убрзо је постављен за директора ове институције. Њена мајка, Ситаре, била је унука једног од османских министара економије.

Дипломирала је на Америчком колеџу за девојке у Арнавуткоју(Arnavutköy) у Истанбулу. Објавила је збирку кратких прича под називом Güneşe Dön Yüzünü 1984. године. На основу једне од прича из ове збирке, Ђулизар(Gülizar), снимљен је и филм Kırık Bebek 1986. године, за који је добила награду за сценарио од Министарства културе и туризма. Ајше је радила као сценариста, сниматељ и продуцент многих филмова, телевизијских серија и реклама. Године 1986. добила је награду за најбољег кинематографа од Удружења позоришних писаца за свој рад у ТВ серији Ayaşlı ve Kiracıları.

Године 1996. написала је биографију Мунира Нуретина Селџука под називом Слатки мир. За кратку причу Јутарња слика исте године је добила и награду Халдуна Танера, а наредне године награду Саита Фаика. Године 1997. проглашена је за писца године од стране Факултета за комуникације у Истанбулу, за свој биографски роман Зове се Ајлин, исту награду освојила је и следеће године за кратку причу Широка времена. У новембру 1999. године написала је роман под називом Севдалинка који говори о рату у Босни, а 2000. године биографски роман Фуреја. У јуну 2001. године објавила је роман Мост који говори о дешавањима у источним провинцијама Турске и како је обликована рана историја републике.

У мају 2002. године написала је роман који говори о турским дипломатама који су спасили животе Јевреја током холокауста у Другом светском рату.

Била је удата два пута и оба брака су завршена разводом, али из њих има четири сина. У својим последњим романима, Живот и Туга, описује живот са бившим супружницима, Мехметом Сарпером и Ереном Кемахлијем.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Побратак на сунце (Güneşe Dön Yüzünü), 1984
  • Слатки мир (Bir Tatlı Huzur), 1996
  • Зове се Ајлин (Adı: Aylin), 1997
  • Широка времена (Geniş Zamanlar), 1998
  • Јутарње слике (Foto Sabah Resimleri[2]), 1998
  • Sevdalinka, 1999
  • Фуреја (Füreya), 2000
  • Мост (Köprü), 2001
  • Nefes Nefese, 2002
  • Попут црвене руже у мени (İçimde Kızıl Bir Gül Gibi), 2002
  • Мом оцу (Babama), 2002
  • Висибабе (Kardelenler), 2004
  • Ноћна тишина (Gece Sesleri), 2004
  • Једног дана (Bir Gün), 2005
  • Некада давно (Bir Varmış Bir Yokmuş), 2007
  • Veda, 2008
  • Нанине приче (Sit Nene`nin Masalları), 2008
  • Umut, 2008
  • Отворени прозор у каменом зиду (Taş Duvar Açık Pencere), 2009
  • Türkan, 2009
  • Живот (Hayat – Dürbünümde Kırk Sene (1941–1964)), 2011
  • Туга (Hüzün – Dürbünümde Kırk Sene (1964–1983)), 2011
  • Путник тајни (Gizli Anların Yolcusu), 2011
  • Борина књига (Bora'nın Kitabı), 2012
  • Повратак (Dönüş), 2013
  • Сан (Hayal), 2014
  • Handan, 2014
  • Заробљено сунце (Tutsak Güneş), 2016

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ayşe Kulin (на језику: енглески), 2019-09-13, Приступљено 2019-12-08 
  2. ^ Kulin, Ayşe (2018-05-04). Foto Sabah Resimleri (на језику: турски) (25 изд.). Everest Yayınları. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]