Пређи на садржај

Аљбин Курти

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије

Аљбин Курти
Аљбин Курти, 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1975-03-24)24. март 1975.(49 год.)
Место рођењаПриштина, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Занимањеполитичар
Породица
СупружникРита Огестад Кнудсен
Деца1
Политичка каријера
Политичка
странка
Самоопредељење
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. марта 2021.
Председник
Потпредседник
ПретходникАвдулах Хоти

3. фебруар 2020 — 3. јун 2020.
ПредседникХашим Тачи
Потпредседник
ПретходникРамуш Харадинај
НаследникАвдулах Хоти
Лидер опозиције
3. јун 2020 — 22. март 2021.
ПретходникКадри Весели
НаследникЕнвер Хоџај

9. децембар 2014 — 3. фебруар 2020.
ПретходникИса Мустафа
НаследникКадри Весели
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. марта 2021.
ПретходникВисар Имери

12. јун 2005 — 28. фебруар 2015.
Претходникфункција успостављена
НаследникВисар Имери

Потпис

Аљбин Курти (алб. Albin Kurti; Приштина, 24. март 1975) албански је политичар са Косова и Метохије. Од 22. марта 2021. обавља функцију председника Владе Републике Косово,[а] коју је обављао и у периоду од фебруара до јуна 2020. Председник је политичке странке Самоопредељење.

Истакао се 1997. као потпредседник Независне уније студената Универзитета у Приштини и главни организатор демонстрација 1997. и 1998. Када је Адем Демачи постао политички представник Ослободилачке војске Косова (ОВК), Курти је радио у његовом кабинету. Од 2010. три пута је обављао функцију народног посланика Скупштине Републике Косово.

Детињство, младост и образовање

Рођен је 24. марта 1975. у Приштини, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији. Отац му потиче из албанске породице из Сукобина, у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори, а као инжењер се преселио у Приштину у потрази за послом. Мајка му је учитељица у пензији, такође албанске националности, рођена и образована у Приштини.[1]

Завршио је основно и средње образовање у Приштини. Године 1993. примљен је на Електротехнички факултет Универзитета у Приштини као најбољи кандидат, са 100% бодова на пријемном испиту. Дипломирао је 2003. године на смеру телекомуникације и рачунарство.[2][3]

Политички ставови

Уједињење Албаније и Косова

Снажни је присталица директне демократије, те је често критиковао Устав Републике Косово јер не дозвољава директне референдуме. Једна од тема о којој сматра да треба да се одлучи на референдуму је уједињење Албаније и Косова.[4] Више пута је критиковао трећи члан Устава због тога што не дозвољава одржавање референдума. Године 2018, на митингу са присталицама Самоопредељења, изјавио је да „желимо да имамо право Косова да се придружи Албанији, али не бисмо започели Трећи балкански рат ради тог циља.”[5] Након избора 2019. и успеха Самоопредељења, изјавио је да Албанци не журе за територијалним и политичким уједињењем са Албанијом, те да уместо тога траже „интеграцију са Албанијом и ЕУ, кроз успех Републике Косово као државе”.[6] Међутим, изјавио је да би гласао за уколико буде одржан референдум о могућем уједињењу.[7]

Србија

Има чврсто мишљење о дијалогу између Републике Косово и Србије. Континуирано је критиковао позицију Републике Косово у преговорима са Србијом, тврдећи да дијалог треба да буде заснован на једнакости и реципроцитету. Такође је критиковао Републику Косово што није условила дијалог са Србијом враћањем тела несталих особа из рата на Косову и Метохији сахрањених у масовним гробницама у Србији, као и да Србија треба да исплати ратну одштету, те врати пензионе фондове и артефакате пронађене на територији Косова и Метохије.[8] После избора 2019. рекао је да су у процесу нормализације односа са Србијом потребни „чврст дијалог” и „реципроцитет”. Жели да Република Косово прво преговара са својом српском мањином и Европском унијом, а затим да иде у преговоре са Србијом. Сматра будући дијалог са мањинама Републике Косово и ЕУ „главним приоритетом” за наставак.[6]

Сједињене Америчке Државе

Курти (десно) са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном и председницом Републике Косово Вјосом Османи, 2022.

Током свог првог мандата на функцији председника Владе Републике Косово, имао је лош однос са Доналдом Трампом и његовом администрацијом. Оптужио је Трамповог специјалног изасланика Ричарда Гренела да је разговарао о размени територија између Републике Косово и Србије.[9]

Ричард Гренел је подржавао Хашима Тачија, Куртијевог противника. Гренел је дуже време захтево да Република Косово безусловно укине казнене царине на увоз из Србије како би „договор” за који се залагао, а то је успостављање директних железничких и ваздушних веза између Републике Косово и Србије, могао да се примени што је пре могуће. Курти је на то одговорио да би Република Косово могла да укине царине само ако Србија, са своје стране, укине и трговинска ограничења.[10]

У октобру 2020. подржао је кандидата Демократске странке Џоа Бајдена на председничким изборима у САД 2020.[11]

Приватни живот

Ожењен је Норвежанком Ритом Огестад Кнудсен са којом има ћерку Леу. Поред матерњег албанског, говори и српски, француски и енглески језик. Поред пасоша Републике Косово, поседује и званична документа Албаније. Гласао је на изборима у Албанији.[12]

Контроверзе

Курти (лево), са председницом Републике Косово Вјосом Османи, у рукама са сликом иредентистичке Велике Албаније

Више посматрача га је оптужило за србофобију,[13][14][15][16][17] као и да спроводи етничко чишћење српског народа на Косову и Метохији, а поједини су га описали и као „албански Милошевић”.[18] У новембру 2022. оптужио је православну цркву и Србију да „величају ратне злочинце”, као и да је то режим који је доминантан у Русији.[19] Касније је изјавио да званични Београд употребљава православну цркву „у својој хегемонији”, те да је „након исламског, сада почео православни фундаментализам” као и да Србија „није нормална држава”.[20]

У децембру 2022. грчки медији су пренели фотографију на којој Курти и председница Републике Косово Вјоса Османи држе слику иредентистичке Велике Албаније, коју чине данашња Албанија и делови Црне Горе, Србије, Северне Македоније и Грчке.[21]

Априла 2022. и потом јануара 2023. у јавност су доспеле информације да је његова кампања финансирана новцем сумњивог порекла из Словеније, што је Курти негирао као и председник Владе Словеније Роберт Голоб.[22]

У јулу 2023. избила је туча током Куртијевог говора у Скупштини Републике Косово између посланика Демократске партије Косова и Самоопредељења,[23] где је посланик ДПК Мергим Љуштаку полио Куртија водом из чаше и назвао га „преварантом”.[24] Дан касније, Курти је изјавио да је Полиција Косова наставак Ослободилачке војске Косова, рекавши да се ОВК „жртвовала за слободу Косова”, што је наишло на изузетно негативне критике у српским медијима.[25]

Средином августа 2023. посетио је Северну Македонију, односно тамошње албанско упориште Тетово, док је у скопској општини Чаир присуствовао церемонијалном обележавању преименовања улице „Друге македонске ударне бригаде” у улицу „Адема Демачија”, у част вишеструко осуђиваном затворенику у бившој Југославији који се залагао за албански национализам и стварање Велике Албаније. Јавност је, поред тога, критиковала и то што је интонирана химна Републике Косово, док је химна Северне Македоније изостала. Такође су приказане заставе Републике Косово, Албаније и Велике Албаније, али не и Северне Македоније. Курти је тада изјавио да би Северна Македонија „требало да се приближи Косову, Албанији и Бугарској, а удаљи од Србије, која није удаљена од Милошевића и Путина”.[26] Председник Северне Македоније Стево Пендаровски је изјавио да организатори јавних скупова у Тетову и Чаиру морају да буду законски санкционисани због кршења законских одредби у вези са употребом државне заставе и химне и застава и симбола заједница, као и потпуним игнорисањем симбола државе.[27]

Напомене

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

  1. ^ „Neverovatno otkriće: Ovo je pravo poreklo Aljbina Kurtija!”. koreni.rs. 9. 11. 2019. Приступљено 8. 9. 2022. 
  2. ^ „Rezultatet e provimeve të Albin Kurtit në universitet, profesorët flasin për të si student”. gazetaexpress.com (на језику: Albanian). 6. 11. 2019. Приступљено 1. 2. 2020. 
  3. ^ „Albin Kurti”. vetevendosje.org (на језику: Albanian). Архивирано из оригинала 10. 04. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2020. 
  4. ^ „Kosovo's Likely PM Says Relations With Serbia Should Be Based On 'Reciprocity' (на језику: Albanian). BBC Albanian. 9. 12. 2010. Приступљено 1. 2. 2020. 
  5. ^ „Albin Kurti: Kosovo rebel who dreams of being PM”. France 24. 26. 11. 2018. Приступљено 1. 2. 2020. 
  6. ^ а б „Kosovo's Likely PM Says Relations With Serbia Should Be Based On 'Reciprocity'. Radio Free Europe/Radio Liberty. 10. 10. 2019. Приступљено 11. 10. 2019. 
  7. ^ „I would vote to unify Albania and Kosovo, election winner Albin Kurti tells Euronews”. Euronews.com. 2021-02-16. Приступљено 2022-04-12. 
  8. ^ „Politiker Kurti: "Holt uns aus der Patsche, und bringt uns in die EU!". Der Standard (на језику: German). 5. 10. 2019. Приступљено 1. 2. 2020. 
  9. ^ „kurti-accuses-grenell-of-discussing-the-exchange-of-territory”. europeanwesternbalkans (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2020. 
  10. ^ Martens, Michael. „corona-umgang-in-kosovo-fuehrt-zum-sturz-der-regierung”. Faz.net (на језику: German). Приступљено 5. 4. 2020. 
  11. ^ Bami, Xhorxhina (20. 10. 2020). „Joe Biden Woos America's Bosnian, Albanian Voters Before Polls”. Balkaninsight. Приступљено 24. 10. 2020. 
  12. ^ „Kosovo PM Chastised for Voting in Albania Elections”. 26. 4. 2021. 
  13. ^ „Dragiša Mijačić: Kurti vrši sistematski pritisak na Srbe sa ciljem da ih iseli sa KiM”. Tanjug (на језику: српски). 2024-01-27. Приступљено 2024-01-28. 
  14. ^ „Kurti ozbiljan palikuća u regionalnoj konstelaciji odnosa”. Kosovo Online (на језику: српски). 2023-08-12. Приступљено 2024-01-25. 
  15. ^ „VUČIĆ NA RTS: Kurti je sistematski uništavao srpski narod, on mrzi srpski narod!”. NS uživo (на језику: српски). 2023-09-27. Приступљено 2024-01-25. 
  16. ^ „Đurić: Kurti ne priznaje izabrane, jer želi brisanje Srba”. Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). 2019-07-11. Приступљено 2024-01-25. 
  17. ^ „Filipović Kurtiju: Ne treba mi veće priznanje od klevete onog koji mrzi Srbe”. Kosovo Online (на језику: српски). 2023-06-02. Приступљено 2024-01-25. 
  18. ^ KoSSev (2022-08-31). „Trajković: Kurti za kosovske Srbe ono što je Milošević bio za kosovske Albance”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-10-12. 
  19. ^ „Aljbin Kurti: Kosovo je spremno da Srbiji pruži ruku i stvori dobrosusedske odnose, ali sumnjam da to može i Srbija - to je režim koji vodi pravoslavna crkva i kojim dominira Putinova Rusija”. 12. 11. 2022. 
  20. ^ „Kurti: Vučić „čovek nasilja“, Srbi svesni da im BG guši slobode, a ne ja; Sporazum može i pre proleća; Došlo vreme „pravoslavnog fundamentalizma. 1. 12. 2022. 
  21. ^ „Ambasador Srbije u Atini pokazao sliku na kojoj Kurti i Osmani "Velikoj Albaniji" pripajaju deo Srbije i Grčke”. 15. 12. 2022. 
  22. ^ О, П. „Откривено да је Куртијева изборна кампања финансирана словеначким новцем”. Politika Online. Приступљено 2023-01-16. 
  23. ^ Маринковић, Катарина. „Tuča u skupštini Kosova, Kurti poliven vodom”. Глас Америке. Приступљено 15. 7. 2023. 
  24. ^ „Ko je Mergim Ljuštaku, poslanik koji je Kurtija polio vodom?”. Данас. Приступљено 15. 7. 2023. 
  25. ^ „Kurti: Kosovska policija je nastavak OVK”. Данас. Приступљено 15. 7. 2023. 
  26. ^ „Bura u javnosti zbog Kurtijeve posete, vijorila se i zastava Velike Albanije”. N1. Приступљено 13. 8. 2023. 
  27. ^ „Pendarovski osudio isticanje zastave Velike Albanije tokom posete Kurtija”. N1. Приступљено 13. 8. 2023. 

Спољашње везе

Политичке функције
Председник Владе Републике Косово
2020.
Председник Владе Републике Косово
2021—данас
Тренутно