Аљбин Курти

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
Аљбин Курти
Albin Kurti (2023-02-18).jpg
Аљбин Курти, 2023.
Лични подаци
Датум рођења(1975-03-24)24. март 1975. (48 год.)
Место рођењаПриштина, СР Србија, СФР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Приштини
Занимањеполитичар
Породица
СупружникРита Огестад Кнудсен
Деца1
Политичка каријера
Политичка
странка		Самоопредељење
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. марта 2021.
Председник
Потпредседник
ПретходникАвдулах Хоти
3. фебруар 2020 — 3. јун 2020.
ПредседникХашим Тачи
Потпредседник
ПретходникРамуш Харадинај
НаследникАвдулах Хоти
Лидер опозиције
3. јун 2020 — 22. март 2021.
ПретходникКадри Весели
НаследникЕнвер Хоџај
9. децембар 2014 — 3. фебруар 2020.
ПретходникИса Мустафа
НаследникКадри Весели
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. марта 2021.
ПретходникВисар Имери
12. јун 2005 — 28. фебруар 2015.
Претходникфункција успостављена
НаследникВисар Имери
Потпис

Аљбин Курти (алб. Albin Kurti; Приштина, 24. март 1975) албански је политичар са Косова и Метохије. Од 22. марта 2021. обавља функцију председника Владе Републике Косово,[а] коју је обављао и у периоду од фебруара до јуна 2020. године.

Истакао се 1997. године као потпредседник Савеза студената Универзитета у Приштини и главни организатор демонстрација 1997. и 1998. године. Када је Адем Демачи постао политички представник терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), Курти је радио у његовом кабинету. Од 2010. године три пута је обављао функцију народног посланика Скупштине Републике Косово.

Детињство, младост и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је 24. марта 1975. године у Приштини, у тадашњој Социјалистичкој Републици Србији. Отац му потиче из албанске породице из Сукобина, у тадашњој Социјалистичкој Републици Црној Гори, а као инжењер се преселио у Приштину у потрази за послом. Мајка му је учитељица у пензији, такође албанске националности, рођена и образована у Приштини.[1]

Завршио је основно и средње образовање у Приштини. Године 1993. примљен је на Факултет техничких наука Универзитета у Приштини као најбољи кандидат, са 100% бодова на пријемном испиту. Дипломирао је 2003. године на смеру телекомуникације и рачунарство.[2][3]

Политички ставови[уреди | уреди извор]

Уједињење Албаније и Косова[уреди | уреди извор]

Снажни је присталица директне демократије, те је често критиковао Устав Републике Косово јер не дозвољава директне референдуме. Једна од тема о којој сматра да треба да се одлучи на референдуму је уједињење Албаније и Косова.[4] Више пута је критиковао трећи члан Устава због тога што не дозвољава одржавање референдума. Године 2018, на митингу са присталицама Самоопредељења, изјавио је да „желимо да имамо право Косова да се придружи Албанији, али не бисмо започели Трећи балкански рат ради тог циља.”[5] Након избора 2019. и успеха Самоопредељења, изјавио је да Албанци не журе за територијалним и политичким уједињењем са Албанијом, те да уместо тога траже „интеграцију са Албанијом и ЕУ, кроз успех Републике Косово као државе”.[6] Међутим, изјавио је да би гласао за уколико буде одржан референдум о могућем уједињењу.[7]

Србија[уреди | уреди извор]

Познат је по чврстом мишљењу о дијалогу између Републике Косово и Србије. Континуирано је критиковао позицију Републике Косово у преговорима са Србијом, тврдећи да дијалог треба да буде заснован на једнакости и реципроцитету. Такође је критиковао Републику Косово што није условила дијалог са Србијом враћањем тела несталих особа из рата на Косову и Метохији сахрањених у масовним гробницама у Србији, као и да Србија треба да исплати ратну одштету, те врати пензионе фондове и артефакате пронађене на територији Косова и Метохије.[8] После избора 2019. рекао је да су у процесу нормализације односа са Србијом потребни „чврст дијалог” и „реципроцитет”. Жели да Република Косово прво преговара са својом српском мањином и Европском унијом, а затим да иде у преговоре са Србијом. Сматра будући дијалог са мањинама Републике Косово и ЕУ „главним приоритетом” за наставак.[6]

Сједињене Америчке Државе[уреди | уреди извор]

Курти (десно) са државним секретаром САД Ентонијем Блинкеном и председницом Републике Косово Вјосом Османи, 2022.

Током свог првог мандата на функцији председника Владе Републике Косово, имао је лош однос са Доналдом Трампом и његовом администрацијом. Оптужио је Трамповог специјалног изасланика Ричарда Гренела да је разговарао о размени територија између Републике Косово и Србије.[9]

Ричард Гренел је подржавао Хашима Тачија, Куртијевог противника. Гренел је дуже време захтево да Република Косово безусловно укине казнене царине на увоз из Србије како би „договор” за који се залагао, а то је успостављање директних железничких и ваздушних веза између Републике Косово и Србије, могао да се примени што је пре могуће. Курти је на то одговорио да би Република Косово могла да укине царине само ако Србија, са своје стране, укине и трговинска ограничења.[10]

У октобру 2020. подржао је кандидата Демократске странке Џоа Бајдена на председничким изборима у САД 2020.[11]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је Норвежанком Ритом Огестад Кнудсен са којом има ћерку Леу. Поред матерњег албанског, говори и српски, француски и енглески језик. Поред пасоша Републике Косово, поседује и званична документа Републике Албаније, те је гласао на изборима у Албанији.[12]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Курти (лево) са председницом Републике Косово Вјосом Османи у рукама са сликом иредентистичке Велике Албаније

У новембру 2022. оптужио је православну цркву и Србију да „величају ратне злочинце”, као и да је то режим који је доминантан у Русији.[13] Касније је изјавио да званични Београд употребљава православну цркву „у својој хегемонији”, те да је „након исламског, сада почео православни фундаментализам” као и да Србија „није нормална држава”.[14]

У децембру 2022. грчки медији су пренели фотографију на којој Курти и председница Републике Косово Вјоса Османи држе слику иредентистичке Велике Албаније, коју чине данашња Албанија и делови Црне Горе, Србије, Северне Македоније и Грчке.[15]

Априла 2022. и потом јануара 2023. у јавност су доспеле информације да је његова кампања финансирана новцем сумњивог порекла из Словеније, што је Курти негирао као и председник Владе Словеније Роберт Голоб.[16]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Neverovatno otkriće: Ovo je pravo poreklo Aljbina Kurtija!”. koreni.rs. 9. 11. 2019. Приступљено 8. 9. 2022. 
  2. ^ „Rezultatet e provimeve të Albin Kurtit në universitet, profesorët flasin për të si student”. gazetaexpress.com (на језику: Albanian). 6. 11. 2019. Приступљено 1. 2. 2020. 
  3. ^ „Albin Kurti”. vetevendosje.org (на језику: Albanian). Приступљено 1. 2. 2020. 
  4. ^ „Kosovo's Likely PM Says Relations With Serbia Should Be Based On 'Reciprocity'” (на језику: Albanian). BBC Albanian. 9. 12. 2010. Приступљено 1. 2. 2020. 
  5. ^ „Albin Kurti: Kosovo rebel who dreams of being PM”. France 24. 26. 11. 2018. Приступљено 1. 2. 2020. 
  6. ^ а б „Kosovo's Likely PM Says Relations With Serbia Should Be Based On 'Reciprocity'”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 10. 10. 2019. Приступљено 11. 10. 2019. 
  7. ^ „I would vote to unify Albania and Kosovo, election winner Albin Kurti tells Euronews”. Euronews.com. 2021-02-16. Приступљено 2022-04-12. 
  8. ^ „Politiker Kurti: "Holt uns aus der Patsche, und bringt uns in die EU!"”. Der Standard (на језику: German). 5. 10. 2019. Приступљено 1. 2. 2020. 
  9. ^ „kurti-accuses-grenell-of-discussing-the-exchange-of-territory”. europeanwesternbalkans (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2020. 
  10. ^ Martens, Michael. „corona-umgang-in-kosovo-fuehrt-zum-sturz-der-regierung”. Faz.net (на језику: German). Приступљено 5. 4. 2020. 
  11. ^ Bami, Xhorxhina (20. 10. 2020). „Joe Biden Woos America's Bosnian, Albanian Voters Before Polls”. Balkaninsight. Приступљено 24. 10. 2020. 
  12. ^ „Kosovo PM Chastised for Voting in Albania Elections”. 26. 4. 2021. 
  13. ^ „Aljbin Kurti: Kosovo je spremno da Srbiji pruži ruku i stvori dobrosusedske odnose, ali sumnjam da to može i Srbija - to je režim koji vodi pravoslavna crkva i kojim dominira Putinova Rusija”. 12. 11. 2022. 
  14. ^ „Kurti: Vučić „čovek nasilja“, Srbi svesni da im BG guši slobode, a ne ja; Sporazum može i pre proleća; Došlo vreme „pravoslavnog fundamentalizma“”. 1. 12. 2022. 
  15. ^ „Ambasador Srbije u Atini pokazao sliku na kojoj Kurti i Osmani "Velikoj Albaniji" pripajaju deo Srbije i Grčke”. 15. 12. 2022. 
  16. ^ О, П. „Откривено да је Куртијева изборна кампања финансирана словеначким новцем”. Politika Online. Приступљено 2023-01-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Аљбин Курти на Викимедијиној остави.
Политичке функције
Претходник: Председник Владе Републике Косово
2020. 		Наследник:
Претходник: Председник Владе Републике Косово
2021—данас 		Тренутно
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аљбин_Курти&oldid=25891980”