Ања Ситон
Ен Ситон | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Ања Ситон |
Датум рођења | 23. јануар 1904. |
Место рођења | Њујорк, САД |
Датум смрти | 8. новембар 1990.86 год.) ( |
Место смрти | Олд Гринич, САД |
Ања Ситон (енгл. Anya Seton; Њујорк, 23. јануар 1904 — Олд Гринич, 8. новембар 1990) је био књижевни псеудоним америчке списатељице Ен Ситон (енгл. Ann Seton). Убраја се у најуспешније послератне списатељице 20. века. Њени романи убрајали су се у најпродаваније књиге тог времена, а два су и филмски адаптирана. За њено најуспешније дело сматра се роман Катарина из 1954. Ања Ситон је објавила и обимна истраживања историјске грађе, те се на њу често позивају многи озбиљни извори и научни радови.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ен Ситон је рођена у Њујорку 23. јануара 1904, иако се често помиње да је рођена 1906. или 1916. Ова рођена Њујорчанка писала је романе историјске тематике и у том жандру сматрала се за једном од најуспешнијих женских писаца друге половине 20. века. Неколико њених романа сврстана су на листи светских бестселера[1], док су дела Dragonwyck и Foxfire били пренесени и на филм. За најуспешније романе Ање Ситон сматра се Катарина, прича о Катарини Свинфорд и Џону од Гонта, војводи од Ланкастера. У класике се сврстава и роман Green Darkness.[2]
Ен Ситон је преминула 8. новембра 1990. у Олд Гриничу.
Значајни радови
[уреди | уреди извор]- My Theodosia (1941)
- Dragonwyck (1944)
- The Turquoise (1946)
- The Hearth and the Eagle (1948)
- Foxfire (1950)
- Катарина (1954)
- The Mistletoe and the Sword (1956)
- The Winthrop Woman (1958)
- Devil Water (1962)
- Avalon (1965)
- Green Darkness (1972)
- Smouldering Fires (1975)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Big Read Top 100. The BBC.”. Би-Би-Си. Приступљено 27. 12. 2009.
- ^ „Ања Сетон”. Лагуна. Приступљено 27. 12. 2009.