БГ ВОЗ

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са БГ воз)
Иди на навигацију Иди на претрагу
БГ ВОЗ
Voz.jpg
ТипГрадска железница
Држава Србија
ГрадБеоград
Оснивање2010.
Линија2
Стајалишта17
УправаБеоград, ГСП, ЖС
Мрежно местоЗванична презентација
Воз на станици

БГ ВОЗ је систем градске железнице у Београду која функционише у оквиру интегрисаног тарифног система и део је интегрисаног система наплате "Бус Плус". Сродан је немачким и аустријским системима Ес-железница, a за сада има две линије. Изникао је из система Беовоз, који је извесно време наставио да функционише независно у оквиру Железница Србије, али је потом укинут.
У почетну фазу развоја БГ ВОЗ-а уложено је око 10 милиона евра[1]

Прва линија[уреди]

Од 2010. до 2018. године, систем је имао свега једну линију, која је више пута проширивана. Она је почела да функционише на релацији Нови Београд - Панчевачки мост 1. септембра 2010. године. 15. априла 2011. линија је продужена до Батајнице, а 13. децембра 2016. до Овче[2] Станице прве линије су:

У географском смислу, линија је интересантна по томе што спаја све три регије на којима се Београд простире: Срем, Шумадија и Банат, прелазећи преко Новог железничког моста на Сави и Панчевачког моста на Дунаву.

Када је почела изградња брзе пруге Београд-Будимпешта, 25. јула 2018. године је спуштен такт прве линије на 60 минута, јер се у првој фази реконструишу пруга и стајалишта између станице Београд центар и Земун, а у другој између Земуна и Батајнице.[3] Ова измена би, према тим наводима, могла да потраје пуне три године, а по окончању радова се очекује да буду обновљене све станице на овој рути (изузев Тошиног Бунара, која се измешта у смеру Новог Београда), а биће изграђена стајалишта Алтина и Камендин.[4]

Друга линија[уреди]

Од почетних најава покретања друге линије, до данашњице, неколико пута је мењан план за њено простирање. Ка дефинитивној реализацији плана за покретање ове линије се кренуло у јануару 2017. године, када је потписан уговор за неопходне радове реконструкцији пруге од тзв. "Распутнице Г" у Кошутњаку до Ресника са кинеском компанијом "Ц ЦЕЦ Ц".[5] Радови су званично отпочели 30. марта 2017. године.[6] Када су радови приведени крају, линија је пуштена у рад у 13. априла 2018. године на релацији Ресник-Београд Центар.[7] Стајалишта друге линије су:

Наредна стајалишта су привремено обухваћена овом линијом док траје реконструкција деонице пруге од станица Београд-центар до Земуна, како би се надоместио низак такт прве линије од 25. јула 2018. године:

  • Карађорђев парк
  • Вуков споменик
  • Панчевачки мост
  • Крњача мост
  • Крњача
  • Себеш
  • Овча[3]

Возови на овој линији, према тренутном реду вожње, саобраћају на по пола сата.[3]

Будући развој[уреди]

Трећа и четврта линија[уреди]

Представљајући мастер-план саобраћајне инфраструктуре Београда до 2033. године, Синиша Мали је најавио и трећу и четврту линију система. Према овом плану, трећа линија би повезала Сурчин са Новим Београдом, укаучујући и будућу станицу на аеродрому "Никола Тесла" (кад пруга до њега буде изграђена), а четврта Макишко поље и Карабурму, и то уз употребу већ постојећег тунела испод Карабурме, који би за ове потребе био реконструисан. Ипак, из Секретаријата за јавни превоз је најављено да ће трећа линија већ до 2021. године повезати центар Београда са аеродромом, а четврта Макиш и Аду Хују.[8] Целокупни систем треба блиско да кореспондира будућем Београдском метроу.[9]

Контроверзе[уреди]

Градоначелник Београда, Синиша Мали је у априлу 2016. године најавио могућност да се БГ Воз продужи и до Панчева, односно да се фактички врати линија "Беовоза" која је постојала раније.[10] Ово је, пак, постало предметом контроверзи крајем те године, када је уместо до Панчева, прва линија продужена само до Овче, док је уведена доста кратка међуградска линија Овча-Панчево Војловица, која се, пак, засебно тарифира у оквиру система "Србвоза".[11] Надлежни су ово правдали различитим чињеницама.[12]

"БГ Воз" тренутно има велики проблем са наплатом вожње (валидатори карата су често разлупани), због чега је средином септембра 2016. године (на станицама "Карађорђев парк", "Вуков споменик" и "Панчевачки мост") отпочело постављање станичних рампи, кроз које може да се прође само са валидним "Бус Плус" картама.[13]

Неколико пута је систем бивао привремено обустављан или ограничаван из различитих разлога. Најзначајнија блокада се догодила крајем јануара и почетком фебруара 2017. године, када су радници предузећа "Фул Протект", ангажованог на обезбеђењу инфраструктуре, блокирали пругу на излазу из железничког депоа у Земуну, услед чега су возови функционисали веома отежано.[14] Овај штрајк је окончан после преговора са надлежним органима 3. фебруара.[15]

На сам дан покретања друге линије (13. априла 2018. године) је дошло до извесних контроверзи. Најпре, према тада актуелном реду вожње, линија је требало да се простире од самог почетка на привременој релацији Ресник-Овча, но у веома кратком временском интервалу пре покретања је објављено да ће се ипак кретати главном трасом (Ресник-Београд Центар). Како реконструкција пруге још увек није била окончана, а на траси је био само један воз, дошло је до озбиљног кашњења и успореног кретања.[16] Ово је објашњено: "изузетно компликованим укрштајем састављеним од четири тзв. 'енглеске скретнице'" Већ наредног дана, пак, убачена је и друга гарнитура на трасу, те је овај проблем решен.[17]

Најаве увођења линије за Панчево[уреди]

Независно од самог система "БГ Воза", после укидања пређашњег "Беовоза", челници Београда и Панчева су више пута разматрали како би проблем железничке везе ова два града могао да буде решен. По завршетку реконструкције пруге Београд-Панчево, уведена је најпре линија Овча-Панчево Војловица, која је подразумевала преседање са прве линије БГ воза. Ступањем на снагу реда вожње у децембру 2017. године, ова линија је укинута. Ипак, у интервјуу 1. јануара 2018. године, градоначелник Панчева, Саша Павлов је најавио како град планира да до 1. марта покуша да тзв. "нултим ребалансом" преусмери буџетски вишак из 2017. године на сопствено финансирање линије Панчево-Батајница, коју је претходно "Србија Воз" оценио као економски неисплативу. Према Павловљевим речима, град би на годишњем нивоу издвојио око 80 милиона динара за ову линију, уз процену економске исплативости, јер би град самостално вршио наплату карата.[18] Ипак, за сада ова линија још увек није заживела.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]