БМ-27 Ураган

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
БМ-27 Ураган

БМ-27 примерак из артиљеријског музeја у Санкт Петербургу .
БМ-27 примерак из артиљеријског музeја у Санкт Петербургу .

Основне карактеристике
Земља порекла  СССР
Намена вишецевни бацач ракета
Произвођач Државно истраживачки институт Сплав.
Почетак производње 1975
Уведен у употребу 1974
Први корисник Црвена армија
Брзина на путу 65 km/h
Досег 35 км km
Димензије и маса
Дужина 9,63 m
Ширина 2,8 m
Висина 3,223 m
Опрема
Главно наоружање два ЗИЛ-375 мотора, са 16 лансирних цеви калибра 220mm
Споредно наоружање панорамски телескоп ПГ-1, уређај за ноћно осматрање.
Мотор два мотора са одвојеним мењачима и осовинама које су монтиране уздужно, од којих сваки покреће по 4 точка са леве односно десне стране.
Снага (КС) 2х180 КС
Посада
Посада 4

БМ-27 Ураган (Руски: Ураган, Нато индекс 9П140) је самоходни вишецевни бацач ракета проектован у Совјетском Савезу. Започео је са својом службом у совјетској армији касних 1970-тих, то је био први покретљиви, ротирајући и стабилизациони, тешки вишецевни бацач ракета. Главни конструктор система био је Александар Никитович Ганичев. Уз учешће совјетског конструктора артиљеријских система Јурија Николајевича Калачникова који је дизајнирао борбено возило.

Опис[уреди | уреди извор]

БМ-27 Ураган је способан да испаљује220 mm ракете из 16 лансирних цеви монтираних на задњем делу ЗИЛ-135 8x8 шасије. Возило је слично као и оно које се користи за Луна-М7 ракетни систем. Возило покрећу два бензинска мотора која покрећу 20 тона тешко возило до максималне брзине од 65 km/h.Један мотор покреће четири точка на левој страни камиона, док други покеће остала четири на десној страни возила. ЗИЛ-135 има погон на 8 точкова, али се само предња и задња осовина могу користити за управљање. Поседује максимални пречник кретања до даљине од 500 километера.

Кабина ЗИЛ-135 возила има заштиту од средстава за масовно уништење(нукларног, хемијско, биолошког оружја), што му омогућује да испаљује ракете без потребе да за излазском посаде из возила, што онемогућује њено излагање штетним дејствима спољашњости. Четворочлана екипа може разместити и и уконити систем после гађања у року од 3 минута.

Пре паљбе, стабилизациони конектори морају бити спуштени а штит за заштиту од експлозивних напада како би заштитио кабину и њену посаду. Индиректно усмеравање ватре на означени циљ постиже се употребом ПГ-1 панорамског телескопа. Иако не постоји нишан за ноћно дејство, возач лансирног возила је опремљен уређаје за ноћно осматрање.

БМ-27 може да користи високо-експлоз парчадне, хемијске, ИЦМ касетне мине (ПТМ-3 или ПФМ-1) или ракете са касетним пуњењем, које се све могу активирати електронски успмоћ упаљача са тајмерома. Свака ракета тежи 280,4 килограма. Бојева глава тежи између 90 и100 килограма, у зависности од врсте. Пун плотун од 16 ракета може се испалити за 20 секунди и може погодити мету са растојања од 35 km.

Због величине бојеве главе, домет ракете као и брзине испаљивања плотуна БМ-27 је врло ефикасан при кратком времену за које се размешта. Свака ракета од 220 mm може да распрши 312 против пешадијских мина ПФМ-1. Минско поље може бити створено иза непријатељске линије док се повлачи или послужити да се непријатељ увуче и замку окружи минама. Оваква тактика је често коришћена од стране совјетске војске у авганиостану.

Када се испали целокупно пуњење ракета, 9Т452 (још једно возило базирано на ЗИЛ-135) се употребљава за поновно пуњење система ракетама. Оно на себи превози додатне ракете као и кран помоћу кога из возила за пуење узима ињима пуни цеви у лансеру. Цела процедура траје до 20 минута.

Даљи развој система[уреди | уреди извор]

Након повлачења овог система из употребе замењен је напреднијим верзијама Смерч и Ураган-1М.

БМ-27 Ураган ВБР као споменик А. Н. Ганичеву у близини државног истраживачког института Сплав, град Тула
Возило 9T452 возило за транспорт и пуњење у Петровградском артиљеријском музеју.

Муниција[уреди | уреди извор]

Номенклатура боеприпасов[1][2][3][4][5]
Индекс пројектила Индекс Бојеве главе Маса пројектила, kg Дужина пројектила, mm Маса Бојеве главе, kg Маса Високо експлозивно/Отровне материје, кг Тип осигурача Максимална даљина, km
Фугасне
9М27Ф 9Н128Ф 280 4832,5 100 51,9 контактни 10..35
Термобаричке
9М51 9Н515 256[6] 5147 143,5 30,2 контактни 5..13
Кассетне
9М27К[7] 9Н128К 270 5178 90 30×0,3 неконтактне 10..35
9М27К1[8] 9Н516 270 5178 90 30×0,3 неконтактни 10..35
9М27К2[9] 9Н128К2 270 5178 89,5 24×1,1 неконтактни 10..35
9М27К3[10] 9Н128К3 270 5200 90 312×0,04 неконтактни 8..34
9М59[11] 9Н524 270 5178 90 9×1,85 неконтактни 10..35
Запаљиве
9М27С 9Н128С
Хемијске
9Н519 20[12] неконтактни

Врсте[уреди | уреди извор]

Украина производи БМ-27 на КрАЗ 6x6 камионској шасији.

Корисници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Карпенко А. В. Оружие России». Современные реактивные системы залпового огня. СПб.: Бастион. стр. 44—47. 
  2. ^ Гуров, С. В. „Реактивная система залпового огня 9К57 «Ураган»”. Архивирано из оригинала на датум 05. 06. 2013. Приступљено 31. 7. 2013. 
  3. ^ Энциклопедия XXI век. Оружие и технологии России. Часть 5. Боеприпасы наземной артиллерии. Группа 13. Боеприпасы, боевые части ракет и взрывчатые вещества. Класс 1340. Неуправляемые ракеты, их боевое оснащение и составные части. Том 12. М.: Издательский дом «Оружие и технологии». 2006. стр. 153—156. ISBN 978-5-93799-023-5. 
  4. ^ Федоров Л. А. (2009). „Глава 8. Закат химической войны. Типы химических боеприпасов, которые имелись у Советской Армии к 1987 г.”. Химическое вооружение — война с собственным народом (трагический российский опыт) в трёх томах. 1. Долгий путь к химической войне. М.: Лесная страна. стр. 307—310. ISBN 978-5-91505-013-5. 
  5. ^ Барановский М. Н. (1996). „Глава 3. Назначение и характеристика конструкций реактивных снарядов.”. Реактивная система залпого огня 9К57 «Ураган». Основы устройства и подготовки к боевому применению. М.: Издание михайловской артиллерийской академии. стр. 40—88. 
  6. ^ Масса снаряда без взрывателя.
  7. ^ Кассетная головная часть содержит 30 осколочных боевых элементов 9Н210 массой 1,85 кг. В каждом элементе содержится по 370 готовых осколков.
  8. ^ Кассетная головная часть содержит 30 осколочных боевых элементов 9Н235 массой 1,85 кг. В каждом элементе содержится по 370 готовых осколков.
  9. ^ Кассетная головная часть содержит 24 противотанковые мины ПТМ-1.
  10. ^ Кассетная головная часть содержит 312 противопехотных мин ПФМ.
  11. ^ Кассетная головная часть содержит 9 противотанковых мин ПТМ-3.
  12. ^ Отравляющее вещество Р-55 (Зоман).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]