Баба Вишња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вишња Урошевић
Место рођења Доња Трепча, Горња Трепча, Горња Горевница
Датум смрти 1817.

Вишња Урошевић, познатија под именом Баба Вишња (?-18. јун 1817), мајка је кнеза Милоша и родоначелница фамилије Обреновић. Вишња је имала два брака и шесторо деце.

Порекло[уреди]

Тачно презиме, место и датум рођења баба Вишње нису познати. Међутим, према Радомиру М. Илићу, „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања“ (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија 1903), баба Вишња, мајка књаза Милоша Обреновића, рођена је у селу Доња Трепча, у засеоку Орловак, у породици Урошевић.

Томе у прилог говори и споменик њеном брату Димитрију Урошевићу на старом гробљу у Брусници: ”Здје почивајет раб Божи Димитрије Урошевич, ујак господара Милоша. Престави се Н 1821 м декември 26”. Није познато да је у Брусници било Урошевића, али је познато да се након смрти свог другог мужа Теодора Михаиловића, Вишња са децом из другог брака вратила у Брусницу код свог сина из првог брака Јакова Обреновића. Према чибучким тевтерима Рудничке нахије из 1823. године, Доња Трепча је била једино село у нахији где је забележено презиме Урошевић.[1]

По појединим усменим предањима, Вишња је рођена у селу Горња Горевница или Горња Трепча и презивала се Гојковић.

Први брак[уреди]

Гробови Обреновића у Брусници

Вишња се 1765. године удала за Обрена Мартиновића. Вишња је са њим имала троје деце:

  1. Јаков (?-1811)
  2. Милан Обреновић (?-1810)
  3. Стана

Обрен је умро око 1780. године.

Други брак[уреди]

кнез Милош Обреновић, син Вишње Урошевић
Табла у баба Вишњиној улици

После Обренове смрти Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње.

Деда Теодоров звао се Милош. Он је имао је два сина, Мијаила и Гаврила. Мијаилов син је Теодор (Тоша) Михаиловић, други супруг баба Вишње.[2]

Вишња је са њим имала три сина:

  1. Милоша (1780-1860),
  2. Јована (1787-1850) и
  3. Јеврема (1790-1856).

Сва тројица су рођени у селу Горња Добриња крај Пожеге.

Теодор је умро 1802. године. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоком, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша.

Баба Вишња је умрла 18. јуна 1817. године, пред сам крај Другог српског устанка. Сахрањена је у дворишту манастира Враћевшница у близини Горњег Милановца, где јој је подигнут споменик 1901. године.

Занимљивости[уреди]

Насеље Вишњица у Београду носи назив по Баба Вишњи.

У Београду постоји и улица баба Вишњина, која се простире од Макензијеве до Крунске улице, пресецајући у једном делу Његошеву. Баба Вишњина улица добила је овај назив 1. јануара 1900. године.[3] Године 1946. део Баба Вишњине улице, од Крунске до Булевара краља Александра, издвојио се и добио назив Голсвордијева улица. Године 2016. подигнут јој је и споменик у Горњој Трепчи, једном од села за које се сматра да је Баба Вишњино родно место.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Обрен Мартиновић око 1780.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Јаков Обреновић 1767. 1817. Ђурђија
Милан Обреновић
Vojvodamilanobrenovic1.jpg
између 1767. и 1780. 16. децембар 1810. Стоја
Стана Обреновић Сава Николић

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Теодор Михаиловић

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Кнез Милош
MilosObrenovic 1848.jpg
18. март 1780. 26. септембар 1860. Кнегиња Љубица
Јован Обреновић
Jovan Obrenovic.jpg
1787. 22. јануар 1850. Круна Михаиловић; Ана Јоксић
Јеврем Обреновић
JevremObrenovic.jpg
18. март 1790. 20. септембар 1856. Томанија Богићевић

Извори[уреди]

  1. ”Тевтер чибучки за Нахију рудничку од 10. марта 1823. године”, Изворник - грађа Међуопштинског историјског архива у Чачку, број 4, 1987, приредио Радош Ж. Маџаревић
  2. Династија Обреновић, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. Мондо: Тајна Баба Вишњине улице, Приступљено 8. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]