Баба Вишња

С Википедије, слободне енциклопедије
Вишња Урошевић
Датум рођења?1717.
Место рођењаДоња Трепча
Датум смрти(1817 (100 година)-06-18)18. јун 1817 (100 година).Грешка у изразу: неочекивани оператор „(“
Баба Вишњин гроб у манастиру Враћевшница, подигнут 1901. године
Надгробни споменик Вишње Обреновић, издање Радојице Јоксића, дописна карта, штампа, 9,1×14 цм, Горњи Милановац, после 1902. На аверсу је одштампано: Надгробни споменик матере Књаза Милоша Баба Вишње у Враћевшници – Grabdenkmal der muter dae Fürsten Miloš Wratsewsnica.

Вишња Урошевић, познатија под именом Баба Вишња (? – 18. јун 1817), мајка је кнеза Милоша и родоначелница династије Обреновић. Вишња је имала два брака и шесторо деце.

Порекло[уреди | уреди извор]

Баба Вишњин гроб у манастиру Враћевшница, подигнут 1901. године

Тачно презиме, место и датум рођења Баба Вишње нису познати. Међутим, како је Радомир М. Илић назначио у публикацији „О љубићским селима – Антропогеографска проучавања” (Српски етнографски зборник, Српска краљевска академија, 1903), Баба Вишња је рођена у засеоку Орловак у Доњој Трепчи, у породици Урошевић. Томе у прилог говори и споменик њеном брату Димитрију Урошевићу на старом гробљу у Брусници: „Здје почивајет раб Божи Димитрије Урошевич, ујак господара Милоша. Престави се Н 1821 м декември 26”. Није познато да је у Брусници било Урошевића, али је познато да се након смрти свог другог мужа Теодора Михаиловића Вишња са децом из другог брака вратила у Брусницу код свог сина из првог брака Јакова Обреновића. Према чибучким тевтерима Рудничке нахије из 1823. године, Доња Трепча била је једино село у нахији где је забележено презиме Урошевић.[1]

Први брак[уреди | уреди извор]

Гробови Обреновића у Брусници

Вишња се 1765. године удала за Обрена Мартиновића. Са њим је имала троје деце:

  1. Јаков (? – 1811)
  2. Милан Обреновић (? – 1810)
  3. Стана

Обрен је умро око 1777. године.[2]

Други брак[уреди | уреди извор]

Кнез Милош Обреновић, син Вишње Урошевић
Табла у баба Вишњиној улици

После Обренове смрти Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Средње Добриње.[2]

Теодоров деда звао се Милош.

Он је имао је два сина, Мијаила и Гаврила. Мијаилов син је Теодор (Тоша) Михаиловић, други супруг баба Вишње.[3]

Вишња је са њим имала три сина:

  1. Милоша (17831860),
  2. Јована (17861850) и
  3. Јеврема (17901856).

Сва тројица су рођени у селу Горња Добриња крај Пожеге.

Теодор је умро 1802. године. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоком, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша.

Смрт[уреди | уреди извор]

Баба Вишња је умрла 18. јуна 1817. године пред сам крај Другог српског устанка. Првобитно је била сахрањена на месном гробљу у Брусници. Две године касније кнез Милош је њене земне остатке однео у порту манастира Враћевшница где их је закопао уз северни зид цркве. У порти су такође сахрањени Ана, Марија и Гаврило – троје Милошеве деце. У истом манастиру јој је подигнут споменик 1901. године.[2]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Насеље Вишњица у Београду носи назив по Баба Вишњи.

У Београду постоји и Улица баба Вишњина која се простире од Макензијеве до Крунске улице, пресецајући у једном делу Његошеву. Баба Вишњина улица добила је овај назив 1. јануара 1900. године.[4] Године 1946. део Баба Вишњине улице од Крунске до Булевара краља Александра се издвојио и добио назив Голсвордијева улица. Године 2016. подигнут јој је споменик и у Горњој Трепчи.

Породица[уреди | уреди извор]

Родитељи[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти

Први брак[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Обрен Мартиновић око 1780.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Јаков Обреновић 1767. 1811.[5][6] Ђурђија
Милан Обреновић
Vojvodamilanobrenovic1.jpg
између 1767. и 1780. 16. децембар 1810. Стоја
Стана Обреновић Сава Николић

Други брак[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Теодор Михаиловић

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Кнез Милош
MilosObrenovic 1848.jpg
18. март 1780. 26. септембар 1860. Кнегиња Љубица
Јован Обреновић
Jovan Obrenovic.jpg
1787. 22. јануар 1850. Круна Михаиловић; Ана Јоксић
Јеврем Обреновић
JevremObrenovic.jpg
18. март 1790. 20. септембар 1856. Томанија Богићевић

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ”Тевтер чибучки за Нахију рудничку од 10. марта 1823. године”, Изворник - грађа Међуопштинског историјског архива у Чачку, број 4, 1987, приредио Радош Ж. Маџаревић
  2. ^ а б в Петровић, Зорица; Марушић, Александар (2018). Обреновићи и њихово доба. Аранђеловац / Горњи Милановац: Народни музеј „Аранђеловац” / Музеј рудничко-таковског краја. стр. 4. ISBN 978-86-88927-13-0. 
  3. ^ Династија Обреновић, Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Мондо: Тајна Баба Вишњине улице[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (3. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. Таблица бр. 16. Приступљено 14. 3. 2021. 
  6. ^ Marek, Miroslav. „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2021. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]