Баба (Северна Македонија)

Координате: 41° 00′ 13″ С; 21° 11′ 12″ И / 41.0036° С; 21.1867° И / 41.0036; 21.1867
С Википедије, слободне енциклопедије
Баба
Пелистер - 2601 m највиши врх планине Бабе
Географске карактеристике
Координате41° 00′ 13″ С; 21° 11′ 12″ И / 41.0036° С; 21.1867° И / 41.0036; 21.1867
Географија
Баба на карти Северне Македоније
Баба
Баба
Државе Северна Македонија  Грчка
Баба

Баба (мкд. Баба; или Баба планина, мкд. Баба Планина) је планина у југозападном делу Северне Македоније, која се налази неколико километара од града Битоља. Често се назива и Пелистер (мкд. Пелистер), иако је то само име њеног највећег врха. По површини на којој се простире (436 km²) она је тринаеста, а по висини (Пелистер, 2.601 m) трећа планина у Северној Македонији. Године 1948. због природних лепота, историјског и научног значаја планине, један њен део са површином од 12 500 хектара, је проглашен за "национални парк Пелистер". Баба је млада веначна планина. По свом тектонском положају Баба припада геотектонској целини Западно-македонска зона. Планински масив Баба је најужнији део Родопског планинског система са алпским карактером.

Пелистер

Географски положај[уреди | уреди извор]

Планина Баба се налази између Пелагоније на истоку и Преспанске котлине на западу. Ова планина представља границу између Битољског поља на истоку и Ресенског Поља и Преспанског језера на западу. Северна граница планине Баба је Ђавато (1.169 m), који је одваја од планине Бигла, како и мала Цапарска котлина. На југу, планина се наставља у Грчку. Преко њеног јужног дела, односно преко врха Ржана (2.334 m), пролази западни део македонско-грчке границе. Приближно 65% планинског масива Бабе се налази на територији Македоније, а 35% на територији Грчке.

Планина се простире у правцу север-југ.

Велико Језеро (2.218 m) – глацијално језеро на планини Баба

Значајнији врхови[уреди | уреди извор]

На планини постоје 24 врха виша од 2000 метара. Најзначајнији врхови су:

  • Пелистер (2.601 m) (Пелистер је трећи врх по величини у Северној Македонији одмах после Кораба и Титовог врха)
  • Илинден (2.542 m)
  • Два Гроба (2.514 m)
  • Стив (2.468 m)
  • Ветерница (2.420 m)
  • Муза (2.351 m)
  • Ржана/Бојаџиев врх (2.334 m)
  • Широка (2.218 m)
  • Грива (2.193 m)
  • Козји Камен (2.182 m)
  • Висока Чука (2.182 m)
  • Бела Вода (2.156) ( Грчка)
  • Скрково (2.140 m)
  • Вртешка (2.010 m)
  • Бабин Зуб (1.850 m)

Клима и туризам[уреди | уреди извор]

Клима на планини Баба је планинска, и како таква погодна је за развој планинског туризма. Туризам је почео да се развија између два светска рата. На падинама планине изграђени су бројни туристичко-рекреативни, планинарски и спортски објекти. Најатрактивнији је хотел Молика, док постоје и планинарски домови „Копанки“, „Големо езеро“ и „Неолица“.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]