Баба (планина у Србији)

Координате: 43° 48′ 44″ СГШ; 21° 15′ 51″ ИГД / 43.812222° СГШ; 21.264167° ИГД / 43.812222; 21.264167
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Баба (Србија))
Баба
Baba Paraćin3.jpg
Баба планина, источно од Параћина
Географске карактеристике
Ндм. висина657 m
Координате43° 48′ 44″ СГШ; 21° 15′ 51″ ИГД / 43.812222° СГШ; 21.264167° ИГД / 43.812222; 21.264167
Географија
Баба на мапи Србије
Баба
Баба
Државе Србија

Баба је планина у Централној Србији, источно од града Параћина, а висине је 657 метара.

На северном ободу планине налази се православни манастир Лешје из 14. века.[1]

Земљиште око Бабе прилично је брежуљкасто на североистоку, али на југозападу је равно.Највиша тачка у том подручју је Јанков Врх, 793 метра надморске висине, 6,2 км источно од Бабе.Око Бабе има око 104 људи на квадратни километар релативно ретко насељено.Најближи већи град је Ћуприја, 17,8 км северозападно од Бабе. Простор око Бабе је готово у потпуности прекривен цветном шумом.У региону око Бабе, камене формације су изузетно честе.Клима је влажна и суптропска.Просечна температура је 11° С. Најтоплији месец је јул, на 22° С, а најхладнији децембар, на -2° С.Просечна количина падавина је 1.033 милиметара годишње. Највлажнији је месец мај са кише од 159 милиметара, а највлажнији август са 32 милиметра.

Легенда о настанку имена[уреди | уреди извор]

Свађали се муж и жена, баба и деда, по чијем ће имену ова кршна планина добити име. Када видоше да се не могу договорити, одлучише да пуцају једно на друго из топа и то прво деда на бабу, па ако је убије да планина носи назив Деда.[2]

Деда је испалио из топа али је промашио бабу и сада је био њен ред да пуца. Баба је погодила деду и због тога је планина добила име по њој, односно име Баба.[2] По народном предању преко пута ове планине налази се једно велико брдо, које се звало Деда.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Monastery of the Protection of the Holy Mother of God, Tourist Organization of Paraćin, Архивирано из оригинала на датум 2009-10-11 
  2. ^ а б в Петковић, Стеван (1901). „Народна предања о местима”. Караџић. IV: 9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]