Бабур

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бабур

Бабур
Бабур

Датум рођења 1483.
Датум смрти 1530.
Порекло и породица

Бабур (перс. بابر‎; 14. фебруар 148326. децембар 1530) је први цар Могулског царства у Индији. Владао је северном Индијом од 1526. до 1530. Припадао је наследној линији Тимура Ленка, а сам је веровао да је по мајци наследник Џингис-кана. Поставио је основе за Могулско царство.

Порекло[уреди]

Рођен је у Андиђану у Ферганској долини у данашњем Узбекистану. Био је најстарији син владара Ферганске долине. Иако је потицао од племена са монголским пореклом, његово племе је прихватило турску и персијску културу, прешло на ислам и живело у Туркестану и Корасану. Његов материњи језик је чагатај, али једнако добро је знао персијски. Бабур је био пореклом Монгол, што се на персијском говорило Могул. Добијао је подршку од турских и иранских народа Централне Азије, а његова армија је представљала етничку мешавину у којој су се налазили и Персијанци, Паштуни, Арапи и чангатајски Турко-монголи. У Бабуровој војсци су се налазили и Кизилбаше, припадници милитантног шиитског суфистичког реда из Персије.

Војна каријера[уреди]

Када је имао 12 година наследио је свога оца као владар Фергане. Стричеви су покушали да му преотму позицију и територије, тако да је доста времена провео у избеглиштву. Освојио је Самарканд 1497. након седам месеци опсаде. За то време побуњено племство му је одузело власт над 350 km удаљеном Ферганском долином. На путу за Фергану војска га је напустила, па је остао и без Самарканда. Поново је 1501. био у поседу Самарканда, али победио га је узбечки кан Мухамед Шајбани. Три године је стварао јаку војску, највише од Таџика из Бадакшана. Са новоствореном војском је 1504. прешао снегом оковани Хиндикуш и освојио Кабул. Тиме је добио ново богато краљевство. Једно време се удружио са рођаком из Херата, са којим је намеравао да заједнички освоји Самарканд. Смрт рођака је одгодила тај потхват. Побуна дела његових генерала протерала га је из Кабула, кога је поново касније освојио. Сафавидски владар Персије шах Исмаил I поразио је 1510. Бабуровог непријатеља Мухамеда Шајбанија, па је то Бабур искористио да би повратио старе територије, које су припадале Тимуридима. Удружио се са персијским шахом да заједно деле заузете територије Централне Азије. Од шаха је добио војну помоћ. Бабур је освојио Бухару, где је био дочекан као ослободилац, јер је за разлику од Узбека, он као Тимурид имао легитимитет. После тога Бабур раскида савезништво са Персијом и сам осваја Самарканд.

Бабур прима на двору

Освајање северне Индије[уреди]

Бабур је веровао да је он законити наследник Тимура Ленка. Тимур Ленк је своједобно оставио Кизр Кана као свога вазала у Пенџабу, где је постао султан Делхијског султаната и оснивач династије Сајидске династије. Ибрахим Лоди из афганистанског племена збацио је Сајидску династију, па се Бабур сматрао правом да врати територије под влат Тмурида. У току припрема за освајање северне Индије Бабур је најпре освојио Кандахар, град на стратешком месту да се спречи напад на Кабул са запада, док он осваја северну Индију. Опсада Кандахара је трајала пуне три године. Ибрахим Лоди је био јако омражен и међу својим племством, тако да је неколико његових племића позивало Бабура да интервенише. Бабур је сакупио војску од 12.000 људи и кренуо у освајање северне Индије. Успут му се придруживало локално становништво. Прва битка одиграла се фебруара 1526. Бабуров син је победио у првој бици.

Ибрахим Лоди је имао војску од 100.000 људи и 100 ратних слонова. Иако се Бабурова војска успут повећавала регрутацијом локалног становништва, она је била много мања од Лодијеве. Претпоставља се да је Бабур имао 25.000 војника. Међутим Бабурова војска је била наоружана ватреним оружјем. У Првој бици код Панипата 21. априла 1526. Бабурова војска је победила, а Ибрахим Лоди је убијен. Бабур је брзо после тога заузео Делхи и Агру. Бабур је одмах после битке наредио свом сину да крене према Агри, која је била Ибрахимова престолница. Ту су нашли породицу од раџе од Гвалиора, који је погинуо код Панипата. Раџина породица се сакривала страхујући од Монгола, о којима су од давнина кружиле најстравичније приче. Када им је нови владар гарантовао безбедност, они су новом владару предали највећи дијамант на свету Кох-и-Нур (значи планина светлости).

Битке са Раџпутама[уреди]

Раџпуте су биле моћни владари у делу Индије и успеле су пре Бабурове инвазије да освоје делове територије Делхијског султаната. Владали су југозападно од Бабурових територија у подручју познатом као Раџпутана. Није то било јединствено краљевство, него конфедерација кнежевина, под неформалним суверенитетом династије Раџпут. Тада је владар из династије Раџпут био Рана Санга. Пошто су сазнали да је Бабур победио Лодија, Раџпуте су сматрале да им је то прилика да заузму Делхи и можда целу Индију врате под власт хиндуских Раџпута по први пут након 350 година. Раџпуте су знале за постојање незадовољства у Бабуровој армији. Много војника је желело да се врати у Централну Азију, где лета нису тако врућа. Осим тога Раџпуте су имале много већу војску, па су својом супериорношћу деловале психолошки негативно на Бабурову војску. Бабурова војска није имала воље за даљњим ратовањем. Бабур је због тога пред својом војском рат са Раџпутама приказао као свети рат, а себе као газију, тј. светог ратника. Бабуру су се његови војници морали заклети на Куран да нико неће побећи од непријатеља.

Две армије су се среле на око 70 km западно од Агре код Кванве. Раџпуте су победиле Бабурову претходницу. Раџпуте су затим на преговоре са Бабуром послали генерала Силхадија, коме је Бабур обећао независно краљевство ако изда Раџпуте. Дошло је до битке код Кванве 17. марта 1527. Генерал Силхади је са делом војске напустио бојно поље, па су Раџпуте изгубили битку. Рана Санга је побегао из битке, али након годину дана је био мртав. Бабур је после тога овладао и територијом Раџпута, од којих је захтевао да му плаћају данак. И даље су принчеви раџпута могли да владају по својим обичајима и да задрже контролу својих кнежевина.

После победе над Раџпутама[уреди]

Бабур је постао владар северозападне Индије и долине Ганга и започео је даљњу експанзију. Постављао би племство, а они су даље били задужени да створе нову војску да би се царство даље ширило. Бабур је стално користио нова оружја. Поред пушака тестирао је нова оружја за опсаде, као нпр. топове, који су могли да баце велики камен на удаљеност од два километра. Побољшао је организацију армију увођењем појачане дисциплине и редовних инспекција. Брат од Мухамеда Лодија је предводио једну војску коју је Бабур победио 6. маја 1529. Тиме је престао сваки отпор Бабуровој власти у северној Индији.

Започео је са градњом бројних структура, које су представљале мешавину хиндуских елемената са традиционалним муслиманским дизајнима које су користили Персијанци и Турци. Био је јако расипан, тако да је успео да потроши готово све оно што је попљачкао током освајања.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бабур