Багрдан

Координате: 44° 04′ 02″ СГШ; 21° 10′ 28″ ИГД / 44.067166° СГШ; 21.174333° ИГД / 44.067166; 21.174333
С Википедије, слободне енциклопедије

Багрдан
Velika Morava kod Bagrdana.jpg
Велика Морава код Багрдана
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Пад 809
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 02″ СГШ; 21° 10′ 28″ ИГД / 44.067166° СГШ; 21.174333° ИГД / 44.067166; 21.174333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Багрдан на мапи Србије
Багрдан
Багрдан
Багрдан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број35204
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2011. Багрдан има 890 становника. Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданског теснаца, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.

Овде се налази Железничка станица Багрдан.

Назив и историја[уреди | уреди извор]

Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деви Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године. Граница ова два насеља и граница двеју нахија била је управо река Осаоница која данас протиче средином насеља.

Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја. Багрдан је постао варошица у срезу беличком округа моравског, указом од 22. фебруара 1892. године.[1] Општина багрданска је по попису из 1931. године имала 1888 становника, док је сама варошица Багрдан имала 261 становника.[2]

У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен-биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.

Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила.[3] Овде је живео песник Живко Јевтић. Свештеник Љубисав Д. Поповић (1881-1966) написао је књигу „О Багрдану и Багрданци”.[4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1931. 261
1948. 1.300
1953. 1.284
1961. 1.306
1971. 1.230
1981. 1.105
1991. 1.025 973
2002. 890 983
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
889 99,88%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Значајне личности[уреди | уреди извор]

Рођени у Багрдану:[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29. 
  2. ^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65. 
  3. ^ Црква Светог арханђела Гаврила у Багрдану (Каленић, број 5-6/1990, стр. 24-27)[мртва веза]
  4. ^ „Представљање нових издања „Каленића. СПЦ. 24. 1. 2020. Приступљено 25. 1. 2020. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]