Пређи на садржај

Багрдан

Координате: 44° 04′ 02″ С; 21° 10′ 28″ И / 44.067166° С; 21.174333° И / 44.067166; 21.174333
С Википедије, слободне енциклопедије
Багрдан
Велика Морава код Багрдана
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2022.645
Географске карактеристике
Координате44° 04′ 02″ С; 21° 10′ 28″ И / 44.067166° С; 21.174333° И / 44.067166; 21.174333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Багрдан на карти Србије
Багрдан
Багрдан
Багрдан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број35204
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2022. има 645 становника (према попису из 2011. било је 809 становника).[1] Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданског теснаца, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.

Овде се налази Железничка станица Багрдан.

Назив и историја

[уреди | уреди извор]

Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деви Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године. Граница ова два насеља и граница двеју нахија била је управо река Осаоница која данас протиче средином насеља. На карти Угарске, Mappa geographica novissima Regni Hungariae, Игнациа Милера, Багрдан је представљен као Деви Багрдан.[2] Општина багрданска састојала се 1839. из села Багрдан и Ловци а на челу се налазио кмет Димитрије Ивановић са помоћницима Милојем Груићем и Данком Патковићем.[3]

Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја. Багрдан је постао варошица у срезу беличком округа моравског, указом од 22. фебруара 1892. године.[4] Општина багрданска је по попису из 1931. године имала 1888 становника, док је сама варошица Багрдан имала 261 становника.[5]

У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен-биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.

Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила.[тражи се извор] Овде је живео песник Живко Јевтић. Током 1891. године свештеник багрдански је био поп Новак Ристовић.[6] Свештеник Љубисав Д. Поповић (1881-1966) написао је књигу „О Багрдану и Багрданци”.[7]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1931. 261
1948. 1.300
1953. 1.284
1961. 1.306
1971. 1.230
1981. 1.105
1991. 1.025 973
2002. 890 983
2011. 809
2022. 645
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
889 99,88%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Значајне личности

[уреди | уреди извор]

Рођени у Багрдану:

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Müller, Ignacio (1769). „Mappa geographica novissima Regni Hungariae”. https://maps.hungaricana.hu/. Приступљено 20. 10. 2022.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  3. ^ Љушић, Радош (1981). „Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова у Кнежевини Србији из 1839. године”. Мешовита грађа. 9: 72. 
  4. ^ Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29. 
  5. ^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65. 
  6. ^ https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00179_18910101%7Cpage:71%7Cquery:%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD
  7. ^ „Представљање нових издања „Каленића. СПЦ. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020. 
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]