Багрдан
Багрдан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Град | Јагодина |
Становништво | |
— 2022. | 645 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 04′ 02″ С; 21° 10′ 28″ И / 44.067166° С; 21.174333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 35204 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | JA |
Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2022. има 645 становника (према попису из 2011. било је 809 становника).[1] Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданског теснаца, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.
Овде се налази Железничка станица Багрдан.
Назив и историја
[уреди | уреди извор]Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деви Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године. Граница ова два насеља и граница двеју нахија била је управо река Осаоница која данас протиче средином насеља. На карти Угарске, Mappa geographica novissima Regni Hungariae, Игнациа Милера, Багрдан је представљен као Деви Багрдан.[2] Општина багрданска састојала се 1839. из села Багрдан и Ловци а на челу се налазио кмет Димитрије Ивановић са помоћницима Милојем Груићем и Данком Патковићем.[3]
Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја. Багрдан је постао варошица у срезу беличком округа моравског, указом од 22. фебруара 1892. године.[4] Општина багрданска је по попису из 1931. године имала 1888 становника, док је сама варошица Багрдан имала 261 становника.[5]
У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен-биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.
Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила.[тражи се извор] Овде је живео песник Живко Јевтић. Током 1891. године свештеник багрдански је био поп Новак Ристовић.[6] Свештеник Љубисав Д. Поповић (1881-1966) написао је књигу „О Багрдану и Багрданци”.[7]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Зграда железничке станице у Багрдану
-
Спомен-костурница
-
Црквена порта храма Светог архангела Гаврила
-
Спомен-чесма
-
Спомен-плоча на чесми
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 14 | 18 | ||
75—79 | 23 | 28 | ||
70—74 | 19 | 35 | ||
65—69 | 39 | 47 | ||
60—64 | 26 | 30 | ||
55—59 | 23 | 22 | ||
50—54 | 34 | 36 | ||
45—49 | 37 | 33 | ||
40—44 | 34 | 30 | ||
35—39 | 31 | 26 | ||
30—34 | 21 | 24 | ||
25—29 | 22 | 22 | ||
20—24 | 29 | 26 | ||
15—19 | 20 | 19 | ||
10—14 | 23 | 26 | ||
5—9 | 16 | 23 | ||
0—4 | 11 | 23 | ||
Просек : | 44,5 | 45,0 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 372 | 100 | 230 | 22 | 20 | 0 |
Женски | 396 | 61 | 228 | 89 | 17 | 1 |
УКУПНО | 768 | 161 | 458 | 111 | 37 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 183 | 13 | 0 | 0 | 64 |
Женски | 55 | 10 | 0 | 0 | 12 |
УКУПНО | 238 | 23 | 0 | 0 | 76 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 3 | 11 | 15 | 5 | 46 |
Женски | 0 | 1 | 5 | 2 | 3 |
УКУПНО | 3 | 12 | 20 | 7 | 49 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 2 | 9 | 8 | 3 |
Женски | 1 | 2 | 1 | 9 | 8 |
УКУПНО | 2 | 4 | 10 | 17 | 11 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 1 | 0 | 0 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 3 | 1 | 0 | 0 |
Значајне личности
[уреди | уреди извор]Рођени у Багрдану:
[уреди | уреди извор]- Јован Јоца Милосављевић, народни херој
- Владета Ђурић, фудбалер, члан СК Југославија
- Живко Јевтић, књижевник
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Müller, Ignacio (1769). „Mappa geographica novissima Regni Hungariae”. https://maps.hungaricana.hu/. Приступљено 20. 10. 2022. Спољашња веза у
|website=
(помоћ) - ^ Љушић, Радош (1981). „Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова у Кнежевини Србији из 1839. године”. Мешовита грађа. 9: 72.
- ^ Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29.
- ^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65.
- ^ https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00179_18910101%7Cpage:71%7Cquery:%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD
- ^ „Представљање нових издања „Каленића“”. СПЦ. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.