Багрдан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Багрдан
Velika Morava kod Bagrdana.jpg
Велика Морава код Багрдана
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Град Јагодина
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 809
Положај
Координате 44°04′02″ СГШ; 21°10′28″ ИГД / 44.067166° СГШ; 21.174333° ИГД / 44.067166; 21.174333 Координате: 44°04′02″ СГШ; 21°10′28″ ИГД / 44.067166° СГШ; 21.174333° ИГД / 44.067166; 21.174333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Багрдан на мапи Србије
Багрдан
Багрдан
Багрдан на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 35204
Позивни број 035
Регистарска ознака JA

Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2011. Багрдан има 809 становника. Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданске клисуре, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.

Назив и историја[уреди]

Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деву Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године.

Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја.

У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.300
1953. 1.284
1961. 1.306
1971. 1.230
1981. 1.105
1991. 1.025 973
2002. 983 890
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
889 99,88 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]