Багрдан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Багрдан
Velika Morava kod Bagrdana.jpg
Велика Морава код Багрдана
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Град Јагодина
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 809
Географске карактеристике
Координате 44°04′02″ СГШ; 21°10′28″ ИГД / 44.067166° СГШ; 21.174333° ИГД / 44.067166; 21.174333Координате: 44°04′02″ СГШ; 21°10′28″ ИГД / 44.067166° СГШ; 21.174333° ИГД / 44.067166; 21.174333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Багрдан на мапи Србије
Багрдан
Багрдан
Остали подаци
Поштански број 35204
Позивни број 035
Регистарска ознака JA

Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2011. Багрдан има 809 становника. Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданске клисуре, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.

Овде се налази Железничка станица Багрдан.

Назив и историја[уреди]

Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деву Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године.

Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја.

У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен-биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.300
1953. 1.284
1961. 1.306
1971. 1.230
1981. 1.105
1991. 1.025 973
2002. 890 983
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
889 99,88 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]