Багрдан

Багрдан
Багрдан;
	Велика Морава код Багрдана
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2022.	645
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 02″ С; 21° 10′ 28″ И / 44.067166° С; 21.174333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Багрдан Багрдан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35204
Позивни број	035
Регистарска ознака	JA

Багрдан је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Од 1841. до педесетих година двадесетог века било је варошица и општински центар. Према попису из 2022. има 645 становника (према попису из 2011. било је 809 становника).^[1] Смештено је на левој обали Велике Мораве, на северном завршетку Багрданског теснаца, а на доњем току реке Осаонице која се у атару Багрдана улива у Велику Мораву.

Овде се налази Железничка станица Багрдан.

Назив и историја

Река Осаоница дели ово насеље на два дела, која представљају некадашња одвојена села: Копривницу, у јагодинској нахији (српског села први пут поменутог 1381. години у повељи кнеза Лазара манастиру Раваници) и Деви Багрдан (Камиље појило), турску паланку у крагујевачкој нахији, коју први пут помиње путописац Јеротије Рачанин 1704. године. Граница ова два насеља и граница двеју нахија била је управо река Осаоница која данас протиче средином насеља. На карти Угарске, Mappa geographica novissima Regni Hungariae, Игнациа Милера, Багрдан је представљен као Деви Багрдан.^[2] Општина багрданска састојала се 1839. из села Багрдан и Ловци а на челу се налазио кмет Димитрије Ивановић са помоћницима Милојем Груићем и Данком Патковићем.^[3]

Варошица Багрдан и село Копривница се 1881. године спајају у једно насеље под именом Багрдан, али су трагови некадашњих различитости остали и данас уочљиви. Копривница је задржала своје име, своје гробље, своја сеоска славља и празнике, а Багрдан своја. Багрдан је постао варошица у срезу беличком округа моравског, указом од 22. фебруара 1892. године.^[4] Општина багрданска је по попису из 1931. године имала 1888 становника, док је сама варошица Багрдан имала 261 становника.^[5]

У Багрдану је 9. јануара 1919. године рођен Јован Милосављевић Јоца (1919-1941), студент медицине, члан Окружног комитета КПЈ за Јагодину и народни херој. Његово име данас носи основна школа у Багрдану, а његова спомен-биста налази се у дворишту нове школске зграде. Његова мајка била је Вида Милосављевић Кева.

Овде се налази Црква Светог архангела Гаврила.^{[тражи се извор]} Овде је живео песник Живко Јевтић. Током 1891. године свештеник багрдански је био поп Новак Ристовић.^[6] Свештеник Љубисав Д. Поповић (1881-1966) написао је књигу „О Багрдану и Багрданци”.^[7]

Галерија

Зграда железничке станице у Багрдану
Спомен-костурница
Црквена порта храма Светог архангела Гаврила
Спомен-чесма
Спомен-плоча на чесми

Демографија

У насељу Багрдан живе 743 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,5 код мушкараца и 45,0 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1931.	261
1948.	1.300
1953.	1.284
1961.	1.306
1971.	1.230
1981.	1.105
1991.	1.025	973
2002.	890	983
2011.	809
2022.	645

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	889	99,88%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	0	0
80+	14	18
75—79	23	28
70—74	19	35
65—69	39	47
60—64	26	30
55—59	23	22
50—54	34	36
45—49	37	33
40—44	34	30
35—39	31	26
30—34	21	24
25—29	22	22
20—24	29	26
15—19	20	19
10—14	23	26
5—9	16	23
0—4	11	23
Просек :	44,5	45,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	320	324	379	392	373	354	350

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	96	108	65	46	17	15	1	2	0	0	2,54

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	372	100	230	22	20	0
Женски	396	61	228	89	17	1
УКУПНО	768	161	458	111	37	1

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	183	13	0	0	64
Женски	55	10	0	0	12
Укупно	238	23	0	0	76

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	11	15	5	46
Женски	0	1	5	2	3
Укупно	3	12	20	7	49

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	9	8	3
Женски	1	2	1	9	8
Укупно	2	4	10	17	11

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	0	0
Женски	1	0	0	0
Укупно	3	1	0	0

Значајне личности

Рођени у Багрдану:

Јован Јоца Милосављевић, народни херој
Владета Ђурић, фудбалер, члан СК Југославија
Живко Јевтић, књижевник

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Müller, Ignacio (1769). „Mappa geographica novissima Regni Hungariae”. https://maps.hungaricana.hu/. Приступљено 20. 10. 2022. Спољашња веза у |website= (помоћ)
^ Љушић, Радош (1981). . „Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова у Кнежевини Србији из 1839. године”. Мешовита грађа. 9: 72..
^ Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29..
^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65..
^ https://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00179_18910101%7Cpage:71%7Cquery:%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD
^ „Представљање нових издања „Каленића“”. СПЦ. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Müller, Ignacio (1769). „Mappa geographica novissima Regni Hungariae”. https://maps.hungaricana.hu/. Приступљено 20. 10. 2022. Спољашња веза у |website= (помоћ)

[3] Љушић, Радош (1981). . „Попис пореских глава, кућа и чланова мировних судова у Кнежевини Србији из 1839. године”. Мешовита грађа. 9: 72..

[4] Костић, Лаза (1928). Закон о местима, са списковима свих вароши и варошица и коментаром. Београд: Штампарија "Туцовић". стр. 29..

[5] Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 65..

[6] ttps://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp%7Cissue:UB_00179_18910101%7Cpage:71%7Cquery:%D0%B1%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B4%D0%B0%D0%BD

[7] „Представљање нових издања „Каленића“”. СПЦ. 24. 1. 2020. Архивирано из оригинала 24. 01. 2020. г. Приступљено 25. 1. 2020.

[8] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[9] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[10] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]