Багрем
| Багрем | |
|---|---|
| |
| Багрем у цвету | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | R. pseudoacacia
|
| Биномно име | |
| Robinia pseudoacacia | |
| |
| Природни ареал врсте | |
Багрем (Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво која припада роду Robinia. Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Корен је добро развијен.
Стабло може да нарасте до 25 m, а прсни пречник стабла може бити до 50 cm. Кора је тамносмеђа и избраздана. Изданци су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови спирално распоређених троугластих трнова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се пупољак који су на тај начин заштићени. Лисни ожиљак је мали и неправилно потковичастог облика. Крошња је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.
Листови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 елиптичних лиски, дугих 2-6 cm и 1-3 cm широких на 1-4 mm дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 cm.
Цветови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте цвасти дуге до 20 cm. Пријатно миришу и медоносни су. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.
Плод је спљоштена и гола махуна тамносмеђе боје, преко 10 cm дуга и скоро 2 cm широка[1]. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 семена. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 mm, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом семењачом коју клица тешко пробија.
Ареал[уреди | уреди извор]
У Северној Америци расте у Пенсилванији, на Апалачким планинама до северне Џорџије, у јужном Илиноису, југозападној Индијани и Арканзасу. У Европу је први пут унесена у Француску, почетком 17. века[1].
Значај[уреди | уреди извор]
Багрем је веома значајан за пчеларство, јер пчеле праве рани мед сакупљајући полен са његових мирисних цветова. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као лисник и користи се као храна ситнијих домаћих животиња (оваца, коза), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања воћњака, малинара и купинара. У грађевинарству се користи и за израду паркета који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно огревно дрво.
Узгој[уреди | уреди извор]
Прилагођава се сваком типу земљишта, па се овом врстом пошумљавају терени попут пешчара и бујичних подручја, али и голети. Има честу и разнолику употребу у хортикултури, на пример за дрвореде или живе ограде.
Кора
Два трна око пупољка на нодусу гранчице
Перасто сложен лист
Гроздаста цваст
Зигоморфни петочлани цвет
Махуне
Семе
Клијавац са примарним листовима који су прости
.jpg)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Диклић Н. R. pseudo-acacia L. 1753 У: Јосифовић М (ed.) 1972. Флора СР Србије IV. САНУ: Београд.
Литература[уреди | уреди извор]
- Шилић, Ч. 1990. Украсно дрвеће и грмље. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
- Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.
- Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- Вукићевић, Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- Грбић, М. (уредник) (2010): Инвазивне биљке у биотопима Београда. Студија у оквиру пројекта 21024 технолошког развоја: Екологија, мониторинг и технолошки поступци за контролу инвазивних биљака у биотопима Београда.
- Колесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.
- Hightshoe, G. L. (1988): Native Trees Shrubs, and Vines for Urban and Rural America: A Planting Design Manual for Environmental Designers. ISBN 10: 0442232748 ISBN 13: 9780442232740, Publisher: Van Nostrand Reinhold.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Багрем на Викимедијиној остави. |