Багрем
| Багрем | |
|---|---|
| |
| Цвасти | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae |
| Дивизија: | Magnoliophyta |
| Класа: | Magnoliopsida |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Потпородица: | Faboideae |
| Племе: | Robinieae |
| Род: | Robinia |
| Биномна номенклатура | |
| Robinia pseudoacacia L. 1753. | |
Багрем (Robinia pseudoacacia) је листопадно дрво која припада роду Robinia. Пореклом је из југоисточног дела САД, али је ареал ове врсте проширен на Северну Америку, Европу и Азију. У неким подручјима се сматра инвазивном врстом.
Опис биљке[уреди]
Корен је добро развијен.
Стабло може да нарасте до 25 m, а дебљина му може бити до 50 cm. Кора је тамносмеђа и избраздана. Изданци су дуги и шиболики, црвеносмеђи, глатки и сјајни и равномерно ребрасти. На њима су парови спирално распоређених троугластих трнова, који су крупни, јаки и зашиљени. Између два трна налазе се пупољци који су на тај начин скривени. Лисни ожиљак је мали и неправилно потковичастог облика. Крошња је прозрачна, округлог или дугуљастог облика.
Листови су непарно перасто сложени и чини их 9-12 елиптичних лиски, дугих 2-6 cm и 1-3 cm широких на 1-4 mm дугим петељчицама. Сам лист је дуг 10-30 cm. Багрем спада у усколисне биљке.
Цветови у групама од 15 до 20 формирају висеће гроздасте цвасти дуге до 20 cm. Лепо миришу и медоносни су. Цвета од априла (уколико је топлије време) до маја или јуна.
Плод је спљоштена и гола махуна тамносмеђе боје, преко 10 cm дуга и скоро 2 cm широка[1]. Дршка плода је кратка. У махуни се налази 4—10 семена. Семе је бубрежастог облика, дуго 2-3 mm, тамносмеђе и може имати пеге, са тврдом семењачом коју клица тешко пробија.
Ареал[уреди]
У Северној Америци расте у Пенсилванији, на Апалачким планинама до северне Џорџије, у јужном Илиноису, југозападној Индијани и Арканзасу. У Европу је први пут унесена у Француску, почетком 17. века[1].
Значај[уреди]
Багрем је веома значајан за пчеларство, јер пчеле са његових мирисних цветова праве диван рани мед. Ниске гране и изданци багрема омиљена су храна козама. Осушени лист багрема служи као лисник и користи се као храна ситних домаћих животиња (оваца, коза), у зимском периоду. Дрво багрема користи се као техничка грађа, најчешће за израду ограда, али за израду кровних конструкција и шипова (стубова) за шпалире, код подизања воћњака, малинара и купинара. У грађевинарству се користи и за израду паркета који има лепу жуту боју. Багрем је такође и врло квалитетно огревно дрво.
Узгој[уреди]
Прилагођава се сваком типу земљишта, па се овом врстом пошумљују терени попут пешчара и бујичних подручја, али и голи терени. Има честу и разнолику употребу у хортикултури, на пример за дрвореде или живе ограде.
Извори[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Диклић Н. R. pseudo-acacia L. 1753 У: Јосифовић М (ed.) 1972. Флора СР Србије IV. САНУ: Београд.
Литература[уреди]
- Шилић, Ч. 1990. Украсно дрвеће и грмље. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
Спољашње везе[уреди]
 |
Багрем на Викимедијиној остави. |
