Баденска култура

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Баденска култура
Corded Ware culture-svg version-sr.svg
Простирање Баденске културе
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Главни локалитет Баден
Друштво
Друштвено уређење рано пољопривредно
Период
Историјско доба Енеолит
Настанак 3600. п. н. е.
Престанак 2800. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Ленђелска култура Култура линеарне керамике
Портал Археологија
Музеј у Берлину - керамика баденске културе

Баденска култура је енеолитска култура која је назив добила по локалитету у Доњој Аустрији. Распростире се дуж Мађарске, северне и источне Аустрије, Моравске Чешке, јужне Словачке, такође и северно од реке Саве, у Банату, јужној Бачкој, северној Србији, Срему, Барањи и Славонији.

Хронолошка подела[уреди | уреди извор]

  • Баден А (рана или преткласична баденска култура)
  • Баден Б (рана класична)
  • Баден Ц (касна класична фаза)
  • Баден Д (посткласична фаза или хоризонт распада)

Локалитети[уреди | уреди извор]

Главни археолошки локалитети културе су:

Значајни локалитети су и Винковци, Вучедол и Вуковар.

Насеља[уреди | уреди извор]

Ово је класична пољопривредна култура. Насеља су у долинама река или око језера, једнослојна, са хоризонталом стратиграфијом, ређе су насеља типа тел. У раној фази насеља су неправилних основа, у 2. фази куће су апсидне, имају „подруме“.

Некрополе[уреди | уреди извор]

Сем неколико појединачних гробова, на територији наше земље нема некропола Баденске кутлуре. У Мађарској имамо из фазе А 2 некрополе (у првој 2 скелетна гроба и 12 кремација, а у другој је искључиво кремација). У већини случајева је пепео само покривен зделом. У фази Ц сахрањивање је биритуално. Углавном се ради о вишеструким укопима унутар једне гробне хумке.

Керамика[уреди | уреди извор]

Фаза А[уреди | уреди извор]

У фази А посуђе је грубо, углавном се праве питоси трбушастог облика, трбушасти лонци С профила са тунеластим дршкама, конични лонци, лонци облика „преврнуто звоно“, коничне зделе. Орнамент - вишередне пластичне траке са отисцима прстију. Орнамент се урезује, у облику цик-цак линије у трбушној зони.

Фаза Б[уреди | уреди извор]

Карактеристични су пехари са луковичастим трбухом, високим вратом и високо извијеном тракастом дршком, затим вретенаста амфора - нем. "Fischbutta", бута у облику рибе, са високим цилиндричним вратом и канелованим, вретенастим трбухом

Фаза Ц[уреди | уреди извор]

Ова фаза представља регионално раслојавање културе.

Пластика[уреди | уреди извор]

Пластика је ретка у Баденској култури. Статуета нађена у Вучедолу подсећа на идоле из Винче (Д).

Теорије о постанку Баденске културе:[уреди | уреди извор]

  • Нордијска (О. Менгин, Р. Шмит)
  • Југоисточна (Милојчић, Банер-Куциан, Каниц (анадолско порекло))
  • Аутохтона (Новотни, Бом, Димитријевић)
  • Степско-номадска (Гимбутас, Гарашанин)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  • Праисторија Југословенских земаља, Том 3, Енеолит, Сарајево, 1979.