Бадерна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бадерна
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаИстарска
ГрадПореч
Становништво
 — (2011)221
Географске карактеристике
Координате45°12′43″ СГШ; 13°45′11″ ИГД / 45.212° СГШ; 13.753° ИГД / 45.212; 13.753Координате: 45°12′43″ СГШ; 13°45′11″ ИГД / 45.212° СГШ; 13.753° ИГД / 45.212; 13.753
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина260 м
Бадерна на мапи Хрватске
Бадерна
Бадерна
Бадерна на мапи Хрватске
Бадерна на мапи Истарске жупаније
Бадерна
Бадерна
Бадерна на мапи Истарске жупаније
Остали подаци
Поштански број52445 Бадерна
Позивни број+385 52

Бадерна (итал. Monpaderno) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу Града Пореча.

Географија[уреди]

Бадерна је насеље на Порештини 13 км источно од Пореча и 19 км југозападно од Пазина на надморској висино од 260 метара. Лежи на раскршћу државних путева ПоречПазинРијека (Д-48, Д-302) кроз тунел Учка и ПулаКопарТрст (Д-21).

Историја[уреди]

Насеље има градински карактер, а цело подручје је било насељено у римско доба. У средњем веку настало је село, које је у епидемијама куге око XIV века, напуштено. Насеље су 1541. на локалитету Монте Падерно основали и населили досељеници из Далмације, западне Босне и Боке которске, који су се у италијанској литератури (према млетачким изворима) називани Морлаци. Због свога положаја на млетачко-аустријској граници, Бадерна је често била подручје отворених оружаних сукоба између сељака с обе страна границе (млетачког насеља Свети Ловреч и Бадерне а Тињана са аустријског насеља).

Жупна црква посвећена Рођењу Блажене Дјевице Марије изграђена је у XVI веку, а темељно је обновљена и дограђена 1843. и 1878.. Одвојени звоник изграђен је 1827.

Становништво[уреди]

Становништво се бави пољопривредом и сточарством. Обриром на положај на раскршћу путева, важан је и транзитни туризам.

Према последњем попису становништва из 2011. године у насељу Бадерна живео је 221 становниа[1] који су живели у 87 домаћинства.[1]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[2]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
бр. становника 640 705 125 117 164 277 1143 1069 171 153 129 117 116 141 201 221

Напомена: У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеља Банки, Бонаци, Братовићи, Чехићи, општина Свети Ловре), Јурићи, Катун, Матулини, Раковци, Рупени, Штифанићи и Шушњићи, а у 1921. и 1931. за насеље Јакићи Долињи, општина Свети Ловреч.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • E. Radetić: Istarski zapisi, Загреб 1969.
  • [1] Истрапедија