Бадерна
Бадерна | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Истарска |
Град | Пореч |
Становништво | |
— 2011. | 221 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 12′ 43″ С; 13° 45′ 11″ И / 45.212° С; 13.753° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 260 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 52445 Бадерна |
Позивни број | +385 52 |
Бадерна (итал. Monpaderno) је насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно је у саставу Града Пореча.
Географија
[уреди | уреди извор]Бадерна је насеље на Порештини 13 км источно од Пореча и 19 км југозападно од Пазина на надморској висини од 260 метара. Лежи на раскршћу државних путева Пореч–Пазин–Ријека (Д-48, Д-302) кроз тунел Учка и Пула–Копар–Трст (Д-21).
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље има градински карактер, а цело подручје је било насељено у римско доба. У средњем веку настало је село, које је у епидемијама куге око XIV века, напуштено. Насеље су 1541. на локалитету Монте Падерно основали и населили досељеници из Далмације, западне Босне и Боке которске, који су се у италијанској литератури (према млетачким изворима) називани Морлаци. Због свога положаја на млетачко-аустријској граници, Бадерна је често била подручје отворених оружаних сукоба између сељака с обе страна границе (млетачког насеља Свети Ловреч и Бадерне а Тињана са аустријског насеља).
Жупна црква посвећена Рођењу Блажене Дјевице Марије изграђена је у XVI веку, а темељно је обновљена и дограђена 1843. и 1878.. Одвојени звоник изграђен је 1827.
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво се бави пољопривредом и сточарством. Обриром на положај на раскршћу путева, важан је и транзитни туризам.
Према последњем попису становништва из 2011. године у насељу Бадерна живео је 221 становника[1] који су живели у 87 домаћинства.[1]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[2]
година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
бр. становника | 640 | 705 | 125 | 117 | 164 | 277 | 1143 | 1069 | 171 | 153 | 129 | 117 | 116 | 141 | 201 | 221 |
Напомена: У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Банки, Бонаци, Братовићи, Чехићи, општина Свети Ловреч, Јурићи, Катун, Матулини, Раковци, Рупени, Штифанићи и Шушњићи, а у 1921. и 1931. за насеље Јакићи Долињи, општина Свети Ловреч.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Попис 2011.
- ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 21. 09. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- E. Radetić: Istarski zapisi, Загреб 1969.
- [1] Истрапедија