Бадљевица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бадљевица
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2011.Пад 374
Географске карактеристике
Координате44°31′25″ СГШ; 20°47′05″ ИГД / 44.5235° СГШ; 20.784666° ИГД / 44.5235; 20.784666Координате: 44°31′25″ СГШ; 20°47′05″ ИГД / 44.5235° СГШ; 20.784666° ИГД / 44.5235; 20.784666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина227 м
Бадљевица на мапи Србије
Бадљевица
Бадљевица
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Бадљевица је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 374 становника.

Историја[уреди]

Бадљевица лежи југозападно од варошице Колара. Судећи по месту које се зове Црквине, на коме је гробље, може се претпоставити да је овде постојало неко старије насеље.

Бадљевица је насеље новијег датума. Игледа да је основана око другог Устанка. Како је алија, коју су заузели, била потребна околним селима, то су Бадљевичани неколико пута расељавани по суседним селима, и опет се на старо место враћали. Приликом расељавања населили су се били Селевац, Друговац и Орашје. Неки су ту и остали, а други су се вратили понова у Бадљевицу. О томе говори и жалба кметова села Малог Орашја, Дубон, Велике Крсне, Друговца и Селевца, који су поднели „Суду Окружија и Вароши Смедеревске“ (17. априла 1835. године. Н.82) у којој износе „да се неколико кућа од оних које су прошле године (1834.) из Бадљевица у Орашје исељене, опет сада у ову алију са својим фамилијама и са стоком врачају“.

Предање нам каже да су прве куће биле „у селу“ код суднице, и да су „први ударили колац у селу“ Милановићи, чији је прадед дошао из Трудеља (качерски срез). У исто време су дошли и Ранковићи (Босићи) старином од Пећи. За време расељавања склонили су се уДруговац, одакле су се вратили а један део од њихове породице остане и живе у Друговцу (Милојевићи, Јанковићи). Остале породице су касније долазиле и пореклом су поглавито из Шумадије.
Некима је кнез Милош дозволио да се овде населе. Познато нам је да је кнез Милош наредио, да се могу населити у Бадљевицу: Павле Бекић и брат му из Забојнице [1] од кога се данашњи Бекчићи-Илићи, затим Милојевићи из Вучковице. Према пореклу ондашње становништво Бадљевице може се овако распоредити: има 18 породица са 83 куће досељеника из динарских области, 1 породица са 8 кућа косовско-метохиских досељеника, 1 породица са 3 куће досељеника из моравско-вардарских области и 1 кућа из околине. Године 1846. Бадљевица је имала 23 куће. По попису из 1921. године село је имало 105 кућа са 584 становника.(подаци крајем 1921. године).[2] [3]

Демографија[уреди]

У насељу Бадљевица живи 350 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (43,9 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 122 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,60.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 652
1953. 696
1961. 656
1971. 559
1981. 519
1991. 471 470
2002. 439 447
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
437 99,54 %
Украјинци
  
1 0,22 %
непознато
  
1 0,22 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ („Насеља“ књ. 22., с 398)
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница)
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]