Бадњевац (Баточина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бадњевац
Crkva u Badnjevcu.jpg
Црква светог Петра и Павла у Бадњевцу
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Баточина
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1084
Географске карактеристике
Координате 44°08′12″ СГШ; 21°00′04″ ИГД / 44.136666° СГШ; 21.001166° ИГД / 44.136666; 21.001166Координате: 44°08′12″ СГШ; 21°00′04″ ИГД / 44.136666° СГШ; 21.001166° ИГД / 44.136666; 21.001166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 151 м
Бадњевац на мапи Србије
Бадњевац
Бадњевац
Остали подаци
Поштански број 34226
Позивни број 034
Регистарска ознака KG

Бадњевац је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 1084 становника (према попису из 2002. било је 1165 становника).

Географија[уреди]

Територија села Бадњевац налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и захвата сливно подручје доњег тока Лепенице. Налази се у југозападном делу општинске територије Баточине. Део насеља смештен је на левој, а део на десној обали Лепенице (притоке Велике Мораве).

Бадњевац се налази на 151 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 24 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.[1] Кроз Бадњевац пролази железничка пруга Лапово - Крагујевац - Краљево. Налази се на два километра од магистралног пута Баточина - Крагујевац - Краљево - Чачак.

Историја[уреди]

У Бадњевцу постоје налазишта из доба неолита. Такође у селу се налазе и налазишта из бронзаног доба.

Бадњевац је у аустријском попису из 1718. године означен као пусто село, под називом Баче. У турском попису 1739/41. године село се зове Бадњевац што значи да је то име добило у току аустријске окупације и да је од Бачева постао Бадњевац. Бадњевац се брзо насељавао, број кућа је растао и када је кнез Милош Обреновић почео да организује општине у ослобођеној Србији, село је добило своју општину, укључујући у њој Никшић и Жировницу.[2] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Бадњевац је имао 43. домаћинства са 97 харачких глава.[3] У селу је 1903. године било 1674 становника. Године 1910. Бадњевац је имао 332 куће са 1880 људи, а крајем јауара 1921. године у њему су живели 1624 човека.

Године 1847. је основана приватна школа. Прва државна школа је основана 1868. године.

Археолошка налазишта и спомен обележја у Бадњевцу[уреди]

  • Смрдан (неолит)
  • Шупљаја (средњи век)
  • Виногради: (и бронзано Гвоздено доба)
  • Споменик жртвама Првог и Другог светског рата

Црква Светих апостола Петра и Павла[уреди]

Црква у Бадњевцу је грађена у периоду од 1896. до 1903. године. Црква слави Светог Петра и Павла. Најзаслужнији за градњу цркве био је свештеник Јован Божић. Извођач радова је био Оскар Вендлер, протестант из Саксоније који је заједно са супругом Хермином направио кућицу близу железничке станице и ту остао до смрти 1933. године.

Школство[уреди]

Основна школа у Бадњевцу основана је 1844. године. Иницијатор за њено оснивање био је свештеник Радован Божић, а за учитеља је дошао Јеврем Миљковић из Гложана. Према подацима за прво полугође 1847. године школа је имала 20 ученика. Учитељ је 1848. године напустио Бадњевац. Те године отворила се школа у манастиру Грнчарица те су бадњевачка деца тамо наставила школовање. Нека су деца касније ишла у школу у Сипићу. Овакво стање је потрајало све до 1868. године када је бадњевачка општина замолила Начелство среза лепеничког да се заузме код надлежних за дозволу отварања школе у Бадњевцу. Дана 20. августа Начелство је донело одлуку да је за школу припремљено све што треба и да Министарство може да постави учитеља. Први учитељ био је Милосав Дубонац. Бадњевац је 1892. године подигао нову школску зграду.[4]

Године 1971. године школа у Бадњевца је била припојена школи у Баточини и добила је име „14. октобар“. Од тада је школа радила као саставни део школе у Баточини. Већ школске 1980/81. године школи се враћа њено старо име „Нада Наумовић“ ​​и више није у саставу школе из Баточине. Због повећаног броја ђака, а самим тим и недовољног школског простора, 1987. године почела је доградња спрата на новој школи. Школа је поново 1992. године припојена Баточини и променила је име у „Свети Сава“ Ученици који похађају V, VI, VII и VIII разред из својих места (Жировница, Милатовац, Прњавор) иду у Бадњевац у школу. Имају обезбеђен аутобуски превоз.[5]

Демографија[уреди]

У насељу Бадњевац живи 939 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (40,8 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 351 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.527
1953. 1.547
1961. 1.620
1971. 1.478
1981. 1.413
1991. 1.272 1.212
2002. 1.165 1.197
2011. 1.084
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
1.154 99,05 %
Роми
  
8 0,68 %
Муслимани
  
1 0,08 %
Македонци
  
1 0,08 %
непознато
  
0 0,0 %


Порекло становништва[уреди]

Бадњевац су основали после велике сеобе 1690. године досељеници са Косова.

  • Бабићи досељени из Ибарског Колашина. Божићи чији су (огранци у Ботуњу, Губеревцу, Доњим Јарушицама и Чумићу).
  • Карићи (од којих су Балтићи), Петровићи (од којих су се разгранили Миловановићи звани Карапатићи, Пантићи, Милановићи и Милојевићи) сви дошли са Косова.
  • Савићи и Маријићи који су у исто време дошли из Косовске Митровице. Сви се прво настанили у Реснику, а око половине XVIII века, преселили су се у Бадњевац. Највећи број досељеника је из Бугарске, па са Косова. Из Лепеничких насеља и других области. (подаци датирају из 1920) године[9]

Пољопривреда[уреди]

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Бадњевцу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Бадњевцу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Манифестације у Бадњевцу[уреди]

  • Петровдански сабор

Негује изворно народно стваралаштво, фолклорне игре, песме и обичаје Шумадије. Окупља сва културно-уметничка друштва из општине Баточина, као и госте из свих крајева Србије.

Спорт[уреди]

Стадион у Бадњевцу

У Бадњевцу је прву фудбалску лопту донео 1922. године студент Богосав Драгојевић из аустријског Граца. Постоје два фудбалска клуба, Бадњевац и Лепеница. Више успеха имао је фудбалски клуб Бадњевац.

До 1942. године клуб се звао Бадњевац, а од тада до 1944. носи име Лепеница, а потом Омладинац. У периоду од 1950. до 1952. године клуб се звао Задругар, а затим поново Омладинац до 1991. године када постаје професионални клуб под својим првим именом ФК Бадњевац. Прво званично игралиште клуб је добио после Другог светског рата. Године 1995. изграђен је стадион који прима око 8.000 места, има две покривене трибине и рефлекторе. Један је од најлепших сеоских стадиона у Србији, а и многи градови немају такав стадион.[10] Најславнији период почео је почетком деведесетих. У сезони 1990/91. клуб је постао првак Шумадијске лиге, а следеће је био шампион и у Шумадијско-поморавској лиги па је такмичење наставио у Другој српској лиги. У сезони 1991/92 Бадњевчани постају прваци Друге српске лиге група центар, а у сезони 1992/93 у Српској лиги Запад освајају прво место. У јесен 1993. клуб је такође освојио прво место у II Б лиги. Највећи успех клуб је остварио у купу Југославије 1996. године када је стигао до полуфинала, али је укупним резултатом 3:2 након два меча елиминисан од Партизана.[11]

Лепеница је основана 2006. године. Након две сезоне у општинској лиги Баточина, клуб се пласирао у Међуопштинску лигу Рача-Кнић-Баточина након што је освјио прво место 2008. године. У овом рангу се такмичио четири године, а у сезони 2011/12 клуб је остварио највећи успех освајањем првог места и пласманом Шумадијску окружну лигу. Прво место је освојено са пет бодова предности у односу на општинског ривала екипу ЖСК из Жировнице.

У дебитантској сезони у Шумадијској лиги освојено је високо друго место. Бадњевачани су били други са само 3 бода мање од првопласиране Шумадије из Топонице. Следеће сезоне направили су корак даље. Полусезону су завршили на првом месту са 13 победа, једним поразом и једним нерешеним резултатом и гол разликом 47:5. У другом делу првенства задржали су прву позицију са 12 поена више од Шаторње и први пут у историји пласирали се у четврти ранг такмичења, Зону Дунав.[12]

Знаменити Бадњевачани[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
  2. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 51.
  3. ^ Мита Петровић: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. године; Књ. 11. Београд, 1898. Стр. 450.
  4. ^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 104-105.
  5. ^ Др. Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 223.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  9. ^ „Бадњевац”. 
  10. ^ Божидар Бабић, Сенке прошлости, Бадњевац од 1718. до 2000. године, Крагујевац 2002.
  11. ^ Др Драгољуб Милановић, Општина Баточина, Београд 2006 стр. 36-37.
  12. ^ Бадњевац поново на фудбалској мапи Србије

Литература[уреди]

  • Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.

Спољашње везе[уреди]