Бад Спенсер

Из Википедије, слободне енциклопедије
За америчког спринтера, погледајте Емерсон Спенсер.
Бад Спенсер
Carlo Pedersoli crop.jpg
Спенсер јуна 2015. године
Име по рођењу Карло Педерсоли
Остала имена Бад Тиби
Датум рођења 31. октобар 1929.
Место рођења Напуљ
 Италија
Датум смрти 27. јун 2016.
Место смрти Рим
 Италија
Деловање 1951—2010.
Занимање глумац, продуцент, сценариста...  
(ткђ. професионални пливач и ватерполиста)
Висина 194 cm[1]
Супружник Марија Амато (в. 1960—2016)
Деца 3
Награде Филм(7 осв. и *3 ном.)
Награда Бамби (1975)
Награда Јупитер (1978, 1979)
Браво Ото (*1978, *1979)
Франсоа Труфо (1990, 1996)
ИНС филмских новинара (*2004)
Давид ди Донатело (2010)
ИО филмска награда (2012)
Веб-сајт www.budspencer.com

Карло Педерсоли (итал. Carlo Pedersoli; Напуљ, 31. октобар 1929. — 27. јун 2016), професионално познат као Бад Спенсер (енгл. Bud Spencer), био је италијански глумац, продуцент и сценариста те професионални пливач и ватерполиста. Познат је по улогама у акционим комедијама са својим дугогодишњим филмским партнером Теренсом Хилом односно шпагети вестернима који су били популарни ’70-их година прошлог века. Двојац је „стекао светски углед и придобио пажњу милиона гледалаца”.[2] Спенсер и Хил су се заједно појавили у, продуцирали и режирали преко 20 филмова.

Док је био успешан пливач у младости, стекао је и диплому правника и регистровао неколико патената. Спенсер је такође постао цертификовани пилот комерцијалних авиона и хеликоптера те је подржавао и финансирао многе дечје добротворне организације, укључујући „Спенсеров фонд за стипендије” (енгл. Spencer Scholarship Fund).

Почеци[уреди]

Карло Педерсоли, син Алесандра Педерсолија и Розе Факети, рођен је 31. октобра 1929. године у Санта Лучији, историјском риону града Напуља,[3] у истој згради као и писац Лучано де Крешенцо. Педерсоли је кренуо у основну школу 1935. године, заједно са Де Крешенцом. Бавио се различитим спортовима, а нарочито пливањем — спортом у ком је освојио неколико награда. Због очевог посла, 1940. године се преселио у Рим, где је похађао средњу школу и учланио се у пливачки клуб. Школу је завршио са непуних 17 година, и то највишим оценама, а потом је уписао Римски универзитет Сапијенца на ком је студирао хемију. Јануара 1947. године, са породицом се преселио у Јужну Америку,[4] те је због тога био приморан да напусти своје студије. Од 1947. до 1949. године је радио у италијанском конзулату у Ресифеу (Бразил),[5] где је научио да течно говори португалски.

Пливачка и ватерполо каријера[уреди]

Карло Педерсоли
Carlo Pedersoli 1950.jpg
Карло Педерсоли (1950)
Датум рођења (1929-10-31)31. октобар 1929.
Место рођења Напуљ
Држава рођења Италија
Датум смрти 27. јун 2016.(2016-06-27) (86 год.)
Место смрти Рим
Држава смрти Италија
Висина 1,92 m (6 ft 4 in)
Тежина 125 kg (276 lb)
Спортске информације
Спорт пливање
Пливачки стил слободни
[такође и ватерполо]
Клуб Сочета спортива Лацио нуото
Пливачки тим  Италија

Педерсоли се вратио у Италију 1949. године да би у Риму за Сочета спортива Лацио нуото (итал. Società sportiva Lazio nuoto) заиграо ватерполо и освојио италијанско пливачко првенство у слободном стилу и тимској мешовитој штафети (енгл. mixed relay teams). Као професионални пливач у својој младости, Спенсер је постао први Италијан који је препливао 100 m слободним стилом за мање од једне минуте (59,5 s), 19. септембра 1950. године у Салсомађореу.[6] Међународни дебитантски наступ имао је 1949. године, а годину после позван је да учествује на европском првенству у Бечу где је пливао у два финала (пласирао се као пети на 100 m и четврти у штафети 4 × 200 m).

На Медитеранским играма 1951. у Александрији (Египат), освојио је сребрну медаљу у истој дисциплини слободног стила на 100 m.[1][7] Педерсоли је учествовао на Летњим олимпијским играма 1952. у Хелсинкију (Финска), те је дошао до полуфинала у слободном стилу на 100 m (58,8 s квалификације, 58,9 s полуфинале).[8] Четири године после, у Мелбурну (Аустралија) такође је дошао до полуфинала у истој категорији (58,5 s квалификације, 59,0 s полуфинале).[1][9]

Лета 1960. године је учествовао на летњим олимпијским играма у Риму.

Као ватерполиста, освојио је италијанско првенство 1954. године са С. С. Лациом,[1] те златну медаљу на Медитеранским играма 1955. у Барселони (Шпанија) са италијанским националним тимом. Његова пливачка каријера се нагло завршила 1957. године.[10][11]

17. јануара 2005. године је награђен „Златним кајманом” (итал. Caimano d'oro) од стране Италијанске пливачке федерације (итал. Federazione Italiana Nuoto, FIN).[12] 24. јануара 2007. године је од председника Италијанске пливачке федерације Паола Барелија добио диплому пливачког и ватерполо тренера.[13]

Глумачка каријера[уреди]

Прва филмска улога Педерсолија била је у Том духу мога мужа (итал. Quel fantasma di mio marito), италијанској комедији снимљеној 1949. и објављеној 1950. године.

Потом је 1951. године играо члана преторијанске гарде у Кво вадису (енгл. Quo Vadis), епском филму који је направио МГМ и режирао Мервин Лерој.[14] Током 1950-их и дела 1960-их је радио на мањим италијанским пројектима, укључујући филм Марија Моничелија по имену Херој нашег времена (енгл. A Hero of Our Times), где је играо са Албертом Сордијем, те ратним филм из 1954. године Људски торпедои (енгл. Human Torpedoes) са Рафом Валонеом.

Током 1950-их и дела 1960-их, Спенсер се појавио у неколико италијанских филмова, али „његова каријера је била стриктно нискобуџетна све до краја 1960-их”.[14]

Године 1960, после летњих игара, Педерсоли се венчао са Маријом Амато, ћерком италијанског филмског продуцента Ђузепеа Амата.[15] Потписао је уговор за RCA Records да би писао текстове за певаче као што је Орнела Ванони и Нико Фиденко, те стварао филмску музику. Након неколико година, рађа му се син Ђузепе (1961), а потом и ћерка Кристијана (1962); уговор за RCA истиче, а умире му и таст (1964). Педерсоли је након овог свега постао продуцент документараца за национални јавни емитер RAI.[16]

Филмски режисер Ђузепе Колици му је 1967. понудио улогу у Бог прашта... ја не! (енгл. God Forgives... I Don't!). На сету је Педерсоли упознао другог тада мало познатог младог глумца Марија Ђиротија (Теренс Хил). Иако је Теренс Хил Спенсера срео и пре — 1959. године, на сету Ханибала (итал. Annibale) — они су постали филмски дуо тек осам година после. Филмски режисер је питао двојицу глумаца да промене своја имена јер су звучала ’преиталијански’ за један филмски вестерн: Педерсоли је одабрао Бад Спенсер, име Бад по пиву „Бадвајзер” (енгл. Budweiser Budvar, Czechvar; чеш. Budějovický Budvar) и презиме Спенсер по глумцу Спенсеру Трејсију.[17]

Док је Хил као лик био агилне и младалачке нарави, Спенсер је увек играо „флегматичне, мрзовољне снагаторе са благим, наивним дечјим смехом и златним срцем”.[18] Свеукупно гледајући, Хил и Спенсер су радили заједно на преко 20 филмова, укључујући:

  1. Ханибал (итал. Annibale, енгл. Hannibal); 1959 /као Карло Педерсоли заједно са Мариом Ђиротијем/
  2. Бог прашта... ја не! (итал. Dio perdona... io no!, енгл. God Forgives... I Don't!); 1967 /први пут да Бад Спенсер сарађује са Теренсом Хилом/
  3. Ас у рукаву (итал. I quattro dell'Ave Maria, енгл. Ace High); 1968
  4. Брдо чизама (итал. La collina degli stivali, енгл. Boot Hill); 1969
  5. Зову ме Тринити... (итал. Lo chiamavano Trinità..., енгл. They Call Me Trinity); 1970
  6. Црни пират (итал. Il corsaro nero, енгл. Blackie the Pirate); 1971
  7. ... још увек ме зову Тринити (итал. ... continuavano a chiamarlo Trinità, енгл. Trinity Is Still My Name); 1971
  8. ... јаче, момци! (итал. ... più forte ragazzi!, енгл. All the Way, Boys); 1972
  9. Пазите да не буде гужве (итал. ... altrimenti ci arrabbiamo!, енгл. Watch Out, We're Mad); 1974
  10. Два мисионара (итал. Porgi l'altra guancia, енгл. Two Missionaries); 1974
  11. Борба са криминалом (итал. I due superpiedi quasi piatti, енгл. Crime Busters); 1977
  12. Глава или писмо (итал. Pari e dispari, енгл. Odds and Evens); 1978
  13. Ја сам с нилским коњем (итал. Io sto con gli ippopotami, енгл. I'm For the Hippopotamus); 1979
  14. Ко пронађе пријатеља, пронађе богатство (итал. Chi trova un amico trova un tesoro, енгл. Who Finds a Friend Finds a Treasure); 1981
  15. Рођен спреман (итал. Nati con la camicia, енгл. Go For It!); 1983
  16. Добре ствари долазе учетворо (итал. Non c'è due senza quattro, енгл. Double Trouble); 1984
  17. Суперполицајци из Мајамија (итал. I poliziotti dell'8ª strada, енгл. Miami Supercops); 1985
  18. Неваљалци (итал. Botte di Natale, енгл. Troublemakers); 1994

Филмови у којима је глумио само Спенсер укључују:

  1. Армија од 5 људи (итал. Un esercito di 5 uomini, енгл. The Five Man Army); 1969
  2. Бог с нама (итал. Gott mit uns / Dio è con noi, енгл. The Fifth Day of Peace); 1969
  3. Можеш ти то... пријатељу (итал. Si può fare... amigo, енгл. It Can Be Done Amigo); 1972
  4. Велико Стопало (итал. Piedone lo sbirro, енгл. Flatfoot); 1973
  5. Звали су га Булдожер (итал. Lo chiamavano Bulldozer, енгл. They Call[ed] Him Bulldozer); 1978
  6. Ванземаљски шериф (итал. Uno sceriffo extraterrestre... poco extra e molto terrestre, енгл. The Sheriff and the Satellite Kid); 1979
  7. Ко зна зашто... свалите све на мене (итал. Chissà perché... capitano tutte a me, енгл. Everything Happens to Me); 1980
  8. Банана Џо (итал. Banana Joe, енгл. Banana Joe); 1982
  9. Бомбаш (итал. Bomber, енгл. Bomber); 1982
  10. Суперфантађенио (итал. Superfantagenio, енгл. Aladdin); 1986

Многи од ових филмова имају алтернативне наслове, у зависности од земље и дистрибутера. Неки имају дуже италијанске верзије које су измењене за инострано тржиште. Ови филмови су донели популарност обојици глумаца, поготово у Европи.[14] У интервјуу, Спенсер је рекао: „Теренс ми је као брат, а као [ни] браћа не слажемо се увек, а понекад зна да буде и давеж. [смех] ... наш је однос претпостављам одражен у нашим филмовима, али он може увек да рачуна на мене као и ја на њега. Увек смо уживали при заједничком раду, вероватно смо зато [и] направили толико филмова заједно.”[19]

Глас Бада Спенсера у италијанским филмовима посуђивао је Глауко Онорато.[20] Серђо Фјорентини је дубовао Спенсера у Неваљалцима (енгл. Troublemakers) из 1994, До даске (енгл. To the Limit) из 1997, те серији Два супертипа у Мајамију (енгл. [Detective] Extralarge, нем. Zwei Supertypen in Miami) од 1991. до 1993.[21][22][23]

Спенсер је за неке од својих филмова написао комплетан а за неке делимичан сценарио. Његова каријера у играним филмовима се успорила након 1983. године, те преусмерила више на телевизију. Деведесетих година 20. века је глумио у телевизијској акцијско-драмској серији Грмаљ (енгл. Extralarge). Аутобиографија му је објављена 2011. године. Такође, Спенсер је издао и кувар са својим омиљеним јелима.[24]

Политичка каријера[уреди]

Године 2005. Спенсер се укључио у политику, неуспешно радећи као регионални канцелар у Лацију за партију Форца Италија. Спенсер је изјавио: „У свом животу, урадио сам све. Постоје само три ствари које нисам био — балетски плесач, џокеј и политичар. Знајући да прва два посла не долазе у обзир, ући ћу у политику.”[14] Опозиција га је критиковала за укљученост у шоубиз политику (итал. politica spettacolo).[14]

Лични живот[уреди]

Спенсер је оженио Марију Амато 1960. године, са којом је добио троје деце: Ђузепеа (1961), Кристијану (1962) и Дијаманте (1972). Након појављивања у ... јаче, момци! (енгл. All the Way, Boys), Спенсер је постао пилот млажњака и хеликоптера.[14] Основао је Мистрал ер (енгл. Mistral Air) 1984. године, компанију за ваздухопловну пошту која је такође транспортовала ходочаснике; касније је компанију продао Посте италијани (енгл. Poste italiane)[25] како би купио фабрику текстила која производи одећу за децу.[10]

Смрт[уреди]

Сахрана Спенсера у Риму
’Графит’ за Бада Спенсера

Спенсер је умро у 87. години живота, 27. јуна 2016. године у Риму.[26] Како је син Ђузепе Педерсоли изјавио, његов отац је „умро без болова у присуству своје породице и његова последња реч била је ’хвала’”.[16][26] Надживела га је његова супруга, троје деце, петоро унучади и шесторо праунучади.[17][27]

Филмографија[уреди]

Бад Спенсер је глумио у око 60 филмова, филмских серијала и ТВ серија;[28] многа од његових остварења остала су веома запажена код публике свих узраста, а поготово у Европи.

Улоге Бада Спенсера
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1951. Кво вадис Quo Vadis (Quo Vadis) краљевски стражар као Карло Педерсоли
1954. Људски торпедои Siluri umani (Human Torpedoes) Магрини као Карло Педерзоли
1955. Херој нашег времена Un Eroe dei nostri tempi (A Hero of Our Times) Фернандо као Карло Педерсоли
1957. Мамин син Il Cocco di Mamma (Mamma's Boy) Оскар као Карло Педерсоли
Збогом, оружје! Addio alle armi (A Farewell to Arms) карабинијер као Карло Педерсоли
1960. Ханибал Annibale (Hannibal) Рутарио као Карло Педерсоли
1967. Бог прашта... ја не! Dio perdona... io no! (God Forgives... I Don't!) Хач Беси
1968. Данас мени... сутра теби Oggi a me... domani a te (Today We Kill, Tomorrow We Die!) О’Банион
Изнад закона Al di là della legge (Beyond the Law) Џејмс Купер
Ас у рукаву I quattro dell'Ave Maria (Ace High) Хач Беси
1969. Бог с нама Gott mit uns / Dio è con noi (The Fifth Day of Peace) кпл. Јелинек
Армија од 5 људи Un esercito di 5 uomini (The Five Man Army) Мезито
Брдо чизама La collina degli stivali (Boot Hill) Хач Беси
1970. Зову ме Тринити... Lo chiamavano Trinità... (They Call Me Trinity) Бамбино
1971. Црни пират Il corsaro nero (Blackie the Pirate) Скал
... још увек ме зову Тринити ... continuavano a chiamarlo Trinità (Trinity Is Still My Name) Бамбино
4 муве на сивом сомоту 4 mosche di velluto grigio (Four Flies on Grey Velvet) Гадфри „Гад”
1972. Црни Торино Torino nera (Black Turin) Розарио Рао
... јаче, момци! ... più forte ragazzi! (All the Way, Boys) Салуд
Можеш ти то... пријатељу Si può fare... amigo (It Can Be Done Amigo) Хајрам Коберн
Разлог за смрт, разлог за живот Una ragione per vivere e una per morire (A Reason to Live, a Reason to Die) Ели Сампсон
1973. Чак и анђели једу пасуљ Anche gli angeli mangiano fagioli (Even Angels Eat Beans) Чарли Смит
Велико Стопало Piedone lo sbirro (Flatfoot) инспектор „Велико Стопало” Рицо
1974. Два мисионара Porgi l'altra guancia (Two Missionaries) отац Педро освојио награду Бамби (1975)
Пазите да не буде гужве ... altrimenti ci arrabbiamo! (Watch Out, We're Mad) Бен освојио награду Бамби (1975)
1975. Велико Стопало у Хонгконгу Piedone a Hong Kong (Flatfoot in Hong Kong) инскпектор „Велико Стопало” Рицо
1976. Војник будућности Il soldato di ventura (Soldier of Fortune) Еторе Фјерамоска
1977. Чарлстон Charleston (Charleston) Чарлстон
Борба са криминалом I due superpiedi quasi piatti (Crime Busters) Вилбур Волш
1978. Афричко Велико Стопало Piedone l'africano (Flatfoot in Africa aka The Knock-Out Cop) инскпектор „Велико Стопало” Рицо
Звали су га Булдожер Lo chiamavano Bulldozer (They Call[ed] Him Bulldozer) Булдожер
Глава или писмо Pari e dispari (Odds and Evens) Чарли Фирпо
1979. Ванземаљски шериф Uno sceriffo extraterrestre... poco extra e molto terrestre (The Sheriff and the Satellite Kid) шериф Скот Хол
Велико Стопало у Египту Piedone d'Egitto (Flatfoot in Egypt) инскпектор „Велико Стопало” Рицо
Ја сам с нилским коњем Io sto con gli ippopotami (I'm for the Hippopotamus) Том
1980. Ко зна зашто... свалите све на мене Chissà perché... capitano tutte a me (Everything Happens to Me) шериф Скот Хол
1981. Око соколово Occhio alla penna (Buddy Goes West) Бади
Ко пронађе пријатеља пронађе богатство Chi trova un amico trova un tesoro (Who Finds a Friend Finds a Treasure) Чарли О’Брајен
1982. Мачка и пас Cane e gatto (Cat and Dog) наредник Паркер
Банана Џо Banana Joe (Banana Joe) Банана Џо
Бомбаш Bomber (Bomber) Бад Грацијано
1983. Рођен спреман Nati con la camicia (Go for It!) Даг О’Риордан звани Мејсон
1984. Добре ствари долазе учетворо Non c'è due senza quattro (Double Trouble) Грег Вондер / Антонио Коимбра де ла Коронила и Азеведо
1985. Суперполицајци из Мајамија I poliziotti dell'8ª strada (Miami Supercops) Стив Форест
1986. Суперфантађенио Superfantagenio (Aladdin) џин
1988—1989. Велики човек Big Man (Big Man) Џек Клементи ТВ серијал
1990—1993. Два супертипа у Мајамију Zwei Supertypen in Miami ([Detective] Extralarge) Џек „Грмаљ” Костело ТВ серијал
1991. Стопало у рају Un piede in paradiso (Standing in Paradise / Speaking of the Devil) Џон „Бул” Вебстер
1994. Неваљалци Botte di Natale (The Fight Before Christmas / Troublemakers) Мојсије
1997. Ми смо анђели Noi siamo angeli (We Are Angels) Орсо мини ТВ серијал
Ватромет Fuochi d'artificio (Fireworks) слепи певач
До даске Al limite (To the Limit) Елорца
1999. Синови ветра Hijos del viento (Sons of the Wind) Квинтеро
2002. Три заувек Tre per sempre (3 – 4 Ever) Бопс
2003. Певање иза паравана Cantando dietro i paraventi (Singing Behind Screens) стари капетан номинован за Сребрну ленту ИНСФН (2004)
2005. Отац Нада Padre Speranza (Father Hope) Отац Нада
2009. Убијање је мој посао, драга Mord ist mein Geschäft, Liebling (Murder Is My Business, Honey / Murder Is my Trade, Darling) Пепе
2010. Кувареви злочини I delitti del cuoco (The crimes of the cook) Карло Банчи
Сценарио
1982. Банана Џо Banana Joe (Banana Joe) Банана Џо као Карло Педерсоли[29]
1988—1989. Велики човек Big Man (Big Man) Џек Клементи као Карло Педерсоли; ТВ
1988. Девојка која се смеје La fanciulla che ride (The girl who laughs) Грмаљ ТВ
1989. Дива Diva (Diva) Грмаљ ТВ
Бумеранг Boomerang (Boomerang) Грмаљ ТВ
1990—1993. Два супертипа у Мајамију Zwei Supertypen in Miami ([Detective] Extralarge) Џек „Грмаљ” Костело ТВ
1993. Нинџина сенка L'ombra del guerriero (Ninja Shadow) Грмаљ ТВ
Дијаманти Diamanti (Diamonds) Грмаљ ТВ

Награде[уреди]

Спенсер је освојио 7 филмских награда и био номинован за још 3 (освојио је друго место на две номинације).[30]

Година Асоцијација Категорија Номиновани рад(ови) Резултат
1975. Награда Бамби Међународни филм (енгл. Film – International)
/заједно са Теренсом Хилом/
Пазите да не буде гужве (итал. ... altrimenti ci arrabbiamo!)
Два мисионара (итал. Porgi l'altra guancia)
Освојено
1978. Награда Браво Ото Најбољи глумац (енгл. Best Actor) Друго место
Награда Јупитер Најбољи међународни глумац (енгл. Best International Actor) Освојено
1979. Награда Браво Ото Најбољи глумац (енгл. Best Actor) Друго место
Награда Јупитер Најбољи међународни глумац (енгл. Best International Actor) Освојено
1990. Филмски фестивал Ђифони Награда Франсоа Труфо (итал. François Truffaut Award) Освојено
1996. Филмски фестивал Ђифони Награда Франсоа Труфо (итал. François Truffaut Award) Освојено
2004. Сребрна лента Најбољи глумац подршке (енгл. Best Supporting Actor) Певање иза паравана (итал. Cantando dietro i paraventi) Номинација
2010. Награда Давид ди Донатело Давид каријера (енгл. Career David) Освојено
2012. Италијанска онлајн филмска награда Награда за животно постигнуће (енгл. Lifetime Achievement Award) Освојено

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Carlo Pedersoli Bio, Stats, and Results”. sports-reference.com. Sports Reference /Olympic Sports. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  2. Anderson, Ariston (27. 6. 2016). „Bud Spencer, Italian Spaghetti Western Star, Dies at 86”. hollywoodreporter.com. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »The duo garnered world acclaim and attracted millions to theater seats.« 
  3. Galateria, Ilaria (16. 4. 2015). „Pronto, parlo con Bud Spencer”. vignaclarablog.it. Vigna Clara Blog. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  4. „Carlo Pedersoli: Cartão de imigração”. familysearch.org. Family Search. стр. 52. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  5. Welzel, Edgar (21. 6. 2012). „Meu encontro com Bud Spencer”. revistabula.com. Bula Revista. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  6. „Italian records: 100 Free style MEN”. agendadiana.com. Agenda Diana. Архивирано из оригинала на датум 18. 3. 2007. Приступљено 30. 6. 2016. 
  7. „Mediterranean Games (Alessandria d' Egito, 1951): 100 Free style MEN”. agendadiana.com. Agenda Diana. Архивирано из оригинала на датум 19. 3. 2007. Приступљено 30. 6. 2016. 
  8. „XV Olympiad: Helsinki 1952 [Official Report]” (PDF). library.la84.org. LA84 Foundation [Online Library]. 1955. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  9. „XVI Olympiad: Melbourne 1956 [Official Report]” (PDF). library.la84.org. LA84 Foundation [Online Library]. 1958. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  10. 10,0 10,1 „Bud Spencer – Spaghetti Western”. spaghetti-western.net. The Spaghetti Western Database. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »His swimming career ended abruptly in 1957.« • »Spencer established Mistral Air in 1984, but left it to buy a textile mill that produced clothes for children.« 
  11. „Bud Spencer: Biografie”. heyse-online.de. Spencer/Hill Datenbank. 2016. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »Ein Jahr nach seinen zweiten olympischen Spielen beendet Carlo plötzlich seine Schwimmerkarriere...« 
  12. „Fomiconi e Pedersoli Caimano d'Oro”. federnuoto.it. Federazione Italiana Nuoto. 17. 1. 2005. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  13. „Coach Spencer Le foto più belle”. federnuoto.it. Federazione Italiana Nuoto. 30. 1. 2007. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 14,4 14,5 „Bud Spencer: Biography”. imdb.com. IMDb. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »... his career was strictly minor league until the late 1960s.« • »In my life, I've done everything. There are only three things I haven't been – a ballet dancer, a jockey and a politician. Given that the first two jobs are out of the question, I'll throw myself into politics.« 
  15. „Bud Spencer: 'Totò è diventato uno scenziato di tutto ciò'. libero.it. Libero Blog. 13. 2. 2015. Архивирано из оригинала на датум 7. 12. 2015. Приступљено 30. 6. 2016. 
  16. 16,0 16,1 „Angst vor dem Sterben? So dachte Bud Spencer über den Tod”. budterence.de. BudTerence. 14. 7. 2016. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2016. Приступљено 24. 7. 2016. 
  17. 17,0 17,1 „Italian actor Bud Spencer dies at 86”. euronews.com. Euronews. 27. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 28. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  18. Kreiner, Paul (31. 10. 2009). „Bud Spencer: Ein Halleluja auf den Höllenhund”. tagesspiegel.de. Der Tagesspiegel. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »Spencer gab den phlegmatischen, bärbeißigen Haudrauf mit dem selig-naiven Kinderlächeln und dem goldenen Herzen; Hill, das war der Agile, Drahtige mit den stahlblauen Augen.« 
  19. Emini, Andy (18. 4. 2015). „21 Years Later, the Comedy Geniuses Bud spencer and Terence Hill still look good”. moviepilot.com. Movie Pilot. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »Terence is like a brother to me, and like brothers we don't always agree, and he can be a pain in the neck sometimes. [laughs] ... our relationship I suppose is reflected in our movies, but he can always count on me as I can on him. We always enjoyed working together, probably why we made so many films together.« 
  20. Francesco Berni, Andrea (31. 12. 2009). „E’ morto Glauco Onorato, voce di Bud Spencer”. badtaste.it. Bad Taste. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  21. „La pagina di Sergio Fiorentini”. antoniogenna.net. Il Mondo Dei Doppiatori. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  22. „La pagina di Ferrucio Amendola”. antoniogenna.net. Il Mondo Dei Doppiatori. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  23. „The Gloriousness of Bud Spencer”. bmovienation.com. B Movie Nation. 27. 6. 2016. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  24. „Bud Spencer – Schwarzkopf & Schwarzkopf Verlag”. schwarzkopf-verlag.net. Schwarzkopf & Schwarzkopf Verlag. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  25. „Mistral Air”. eraa.org. European Regions Airline Association. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  26. 26,0 26,1 Vitali, Alessandra (27/28. 6. 2016). „Cinema, è morto Bud Spencer, il gigante buono del cinema italiano”. repubblica.it. La Repubblica. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2016. Приступљено 24. 7. 2016. »Papà è volato via serenamente alle 18.15. Non ha sofferto, aveva tutti noi accanto e la sua ultima parola è stata 'grazie'.« 
  27. Johnson, Travis (28. 6. 2016). „Actor Bud Spencer Dies at 86”. Filmink. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. »He died in Rome on June 27, 2016, and is survived by three children, five grandchildren and six great-grandchildren 
  28. „Bud Spencer: Filmography”. imdb.com. IMDb. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 
  29. Banana Joe (1982)”. imdb.com. IMDb. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2016. Приступљено 24. 7. 2016. 
  30. „Bud Spencer: Awards”. imdb.com. IMDb. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2016. Приступљено 30. 6. 2016. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Бад Спенсер на Викимедијиној остави
Wikiquote-logo.svg Цитати везани за чланак Бад Спенсер на Викицитату (језик: италијански)