Пређи на садржај

Базелски мир (1499)

С Википедије, слободне енциклопедије

Базелски мир од 22. септембра 1499. био је примирје након битке код Дорнаха, чиме је окончан Швапски рат, вођен између Швапске лиге и Старе швајцарске конфедерације.[1]

Иако је рат завршен вишеструким победама Швајцарске, и Швајцарска и Швапска лига су били исцрпљени, а лидери обе стране су желели мир. Две стране су се састале у Базелу да би се договориле о условима мира.

Уговор је територијално вратио Status quo ante bellum. Осам од десет чланова Лиге десет јурисдикција потврђено је као номинално подређено Хабзбурзима, али је њихово чланство у лиги и савез са Швајцарском Конфедерацијом требало да остане на снази.

Швајцарци су такође били ослобођени аустријских царских пореза и царске јурисдикције. Дакле, Швајцарска Конфедерација је била де факто независна и није приморана да се придружи царском округу. Хабзбурзи су били приморани да се одрекну својих династичких претензија у Швајцарској.[2]

Надлежност над Тургауом, која је раније била царска зајма граду Констанцу, требало је да пређе на Швајцарску Конфедерацију. Царска забрана и сви ембарго против швајцарских кантона требало је да се укину.

У швајцарској историографији 19. века, споразум је представљен као важан корак ка де факто независности Швајцарске Конфедерације од Светог римског царства. Према речима Вилхелма Охслија (1890), уговор је представљао „немачко признање швајцарске независности“. Ово гледиште се у литератури 20. века сматра неодрживим, јер нема назнака да су вође Конфедерације у то време имале било какву жељу да се дистанцирају од Светог римског царства. Ипак, Конфедерација је уговором значајно ојачана као држава унутар Царства, а непосредна последица тога је било припајање Базела и Шафхаузена 1501. године, као део експанзије (1481 – 1513) са касног средњег века од Осам кантона на раних модерних Тринаест кантона.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Oechsli, Wilhelm; Paul, Eden; Paul, Cedar (1922). „III, Mercenary Campaigns in Italy”. History of Switzerland, 1499–1914 (1922). Cambridge historical series. Ed. by Sir G.W. Prothero. Cambridge: University Press. стр. 26. OCLC 2884964. Приступљено 6. 11. 2010. 
  2. ^ Wiener, James Blake (2021-07-21). „Showdown with the Habsburgs”. Swiss National Museum – Swiss history blog (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-08. 
  3. ^ Claudius Sieber-Lehmann: Basel, Frieden von (1499) на њемачком, француском и италијанском у онлајн Историјском рјечнику Швајцарске, 2004. "Obwohl weder die Wormser Beschlüsse von 1495 noch die Weigerung der Eidgenossen, diesen nachzukommen, erw. sind, sah die ältere schweiz. Historiografie im Frieden von B. einen Wendepunkt im Verhältnis zwischen Eidgenossenschaft und Reich; nach Wilhelm Oechsli wurde damals die "Unabhängigkeit der Schweiz von Seiten Deutschlands" (1890) anerkannt. Diese Meinung gilt heute als widerlegt. Die Berichte des Gesandten Solothurns von den Verhandlungen in B. zeigen vielmehr, dass die Eidgenossen wünschten, "gnedeclich wider zum Rich" gelassen zu werden. Bis ins 17. Jh. hielten die eidg. Orte an ihrer Zugehörigkeit zum Reich fest und waren z.B. bereit, für die Türkenkriege Truppen zu stellen oder Geld für den gleichen Zweck zu bezahlen. Die Konflikte mit dem Haus Österreich und der eidg. Widerstand gegen eine wachsende "Verdichtung" der "offenen" Reichsverfassung (Peter Moraw) schmälerten in der Eidgenossenschaft noch bis weit in die Frühneuzeit nicht das Ansehen des Reichs als oberster Schutzmacht der Christenheit.
  • H. Sigrist, "Zur Interpretation des Basler Friedens von 1499", Schweizer Beiträge zur Allgemeinen Geschichte 7, 1949, 153–155.
  • K. Mommsen, Eidgenossen, Kaiser und Reich, 1958, 11–16.
  • P. Moraw, "Reich, König und Eidgenossen im späten MA", in Jahrbuch der Historischen Gesellschaft Luzern 4, 1986, 15–33.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Базелски_мир_(1499)&oldid=29285365”