Пређи на садржај

Базил Ратбон

С Википедије, слободне енциклопедије
Базил Ратбон
Базил Ратбон (1935)
Лични подаци
Датум рођења(1892-06-13)13. јун 1892.
Место рођењаЈоханезбург, Јужноафричка Република
Датум смрти21. јул 1967.(1967-07-21) (75 год.)
Место смртиЊујорк, САД
ДржављанствоУједињено Краљевство
Занимањеглумац
Супружник
  • Етел Марион Форман (в. 1914 —  р. 1926)
  • Уида Бержер (в. 1926)
Деца3
Рад
Активни период1911—1967.
Веза до IMDb-а

Филип Сент Џон Базил Ратбон (енгл. Philip St. John Basil Rathbone; Јоханезбург, 13. јун 1892 — Њујорк, 21. јул 1967) био је енглески глумац. Рођен је у Јужној Африци, а одрастао у Дарбиширу. У Уједињеном Краљевству је стекао углед као позоришни глумац у Шекспировим драмама, након чега се појавио у више од 70 филмова, углавном у костимираним драмама, авантуристичким филмовима и понекад у хорорима.

Ратбон је често тумачио отмене негативце или морално двосмислене ликове, као што су господин Мердстон у Дејвиду Коперфилду (1935), Тибалт у Ромеу и Јулији (1936) и сер Гај од Гизборна у Авантурама Робина Худа (1938). Његова најпознатија улога била је она Шерлока Холмса у четрнаест холивудских филмова снимљених између 1939. и 1946. године, као и у радио-серији Нове авантуре Шерлока Холмса.

Касније у каријери, Ратбон је глумио и на Бродвеју, као и у филмовима и телевизијским пројектима са дозом самоироније. Године 1948. поделио је награду Тони за најбољег глумца у представи са још двојицом добитника. Такође је био номинован за две награде Оскар и овенчан са три звезде на Холивудској стази славних.

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Ратбон је рођен у Јоханезбургу, у Јужноафричкој Републици,[1] од енглеских родитеља. Његова мајка, Ана Барбара (девојачко презиме Џорџ), била је виолинисткиња, а отац, Едгар Филип Ратбон, био је рударски инжењер и потомак породице Ратбон из Ливерпула. Имао је два старија полубрата, Харолда и Хораса, као и млађу сестру Беатрис и млађег брата Џона. Базил је био праунук чувеног викторијанског филантропа Вилијама Ратбона V, и самим тим потомак Вилијама Ратбона II.

Породица Ратбон побегла је у Британију када је Базил имао три године, након што су Бури оптужили његовог оца за шпијунажу после неуспелог препада Линдера Стара Џејмсона на Јоханезбург. Ратбон је похађао школу Рептон у Дарбиширу од 1906. до 1910. године, где се истицао у спорту и добио надимак „Ратерс” од својих школских другова. Након тога је кратко радио као службеник у осигурању у компанији Liverpool and Globe Insurance Companies,[2] како би удовољио очевој жељи да нађе „озбиљно” занимање.[3]

Дана 22. априла 1911. године, Ратбон је први пут наступио на позорници у Краљевском театру у Ипсвичу, у улози Хортенсија у представи Укроћена горопад, са другом трупом свог рођака, сер Френка Бенсона, под управом Хенрија Херберта. У октобру 1912. отпутовао је у Сједињене Државе са Бенсоновом трупом, где је, између осталог, играо улоге Париса у Ромеу и Јулији, Фентона у Веселим женама виндзорским и Силвија у Како вам драго.

По повратку у Британију, први пут се појавио у Лондону 9. јула 1914. у Савој театру, у улози Финча у представи Грех Давидов. Тог децембра наступио је у Шафтсбери театру као Дофен у Хенрију V. Током 1915. године путовао је са Бенсоном и заједно са њим наступао у лондонском Корт театру у децембру, у улози Лисандра у Сну летње ноћи.

Војна служба

[уреди | уреди извор]

Током Првог светског рата (1915), Ратбон је позван у британску војску као редов Лондонског шкотског пука, у коме су у различитим периодима рата служили и његове будуће колеге глумци Клод Рејнс, Херберт Маршал и Роналд Колман. После основне обуке у Лондонском шкотском пуку почетком 1916, добио је чин поручника у 2/10. батаљону Краљевског ливерпулског пука, где је служио као обавештајни официр и касније достигао чин капетана.[4]

Ратбон је два пута био првак британске војске у мачевању — вештина која му је касније користила у филмовима, јер је могао да подучава глумце као што су Ерол Флин и Тајрон Пауер.

Дубоко га је погодила вест да је његов млађи брат Џон, капетан Дорсетширског пука, погинуо у борби код Араса 4. јуна 1918. године.[5] Године 2012. објављена су два писма која је Ратбон послао породици са Западног фронта; једно од њих открива његову бол и бес због братове смрти:

„Хоћу да му кажем да пази где му је место. Мислим на његово смешно уверење да ће све увек бити у реду, на његов осмех вечно испуњен надом, и хоћу да га ошамарим као малу будалу. Није имао право да дозволи да се то догоди, и љути ме што никада нећу моћи да му то кажем, да то променим или да га вратим. Не могу да мислим на њега, а да ме не прожме бес што је мртав и изван свега што могу да учиним.”

— 26. јул 1918.[6]

После братове смрти, чини се да је Ратбон постао равнодушан према опасностима на фронту. Ричард ван Емден у књизи Famous 1914–18 наводи да је његова изузетна храброст можда проистекла из осећаја кривице или потребе за осветом.[7] Убедио је своје претпостављене да му дозволе да извиђа непријатељске положаје током дана, а не ноћу, што је било уобичајено ради мање шансе да буде примећен.[8] Ратбон је при том носио специјално маскирно одело које је подсећало на дрво, са венцем свежег лишћа на глави и лицем и рукама премазаним угљем.[9] Захваљујући овим изузетно опасним дневним извиђачким мисијама, у септембру 1918. одликован је војним крстом за „изразиту смелост и сналажљивост у патроли”.[10]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Позориште

[уреди | уреди извор]
Ратбон као Роберт Браунинг у представи The Barretts of Wimpole Street (1933/34).

Током Летњег фестивала 1919. године, Ратбон је наступио у Стратфорду на Ејвону са Новом Шекспировом трупом, играјући Ромеа, Касија, Фердинанда у Бури и Флоризела у Зимској бајци; у октобру је наступио у лондонском Краљичином театру као ађутант у представи Наполеон, а у фебруару 1920. у Савој театру у насловној улози у драми Питер Ибетсон, с великим успехом.

Током 1920-их, Ратбон је редовно наступао у шекспировским и другим улогама на британској позорници. Почео је да путује и у октобру 1923. наступио је у Корт театру у Њујорку у Молнаровој представи Лабуд, заједно са Евом ле Галијен, што га је учинило звездом Бродвеја. Године 1925. обишао је Сједињене Државе, наступајући у Сан Франциску у мају и у њујоршком Лицеј театру у октобру. Поново је боравио у САД 1927. и 1930, као и 1931. године, када је наступао на сцени са Етел Баримор. Наставио је своју позоришну каријеру и у Британији, да би се крајем 1934. вратио у САД, где је глумио са Кетрин Корнел у неколико представа.

Ратбон је једном био ухапшен 1926. године, заједно са свим осталим члановима глумачке екипе представе The Captive, у којој лик његове супруге напушта мужа због друге жене. Иако су оптужбе касније одбачене, Ратбон је био веома огорчен због цензуре, јер је веровао да хомосексуалност треба изнети на видело и отворено о њој говорити.[11][12]

Филм

[уреди | уреди извор]
Ратбон (у средини) са Џоном Баримором и Леслијем Хауардом у филму Ромео и Јулија (1936).

Своју филмску каријеру Ратбон је започео у Холивуду 1921. године у немим филмовима, појавивши се у филмовима The School for Scandal и The Masked Bride (оба из 1923), као и у још неколико немих остварења. Деби у звучном филму имао је у првој екранизацији драме Фредерика Лонсдејла The Last of Mrs. Cheyney (1929), где је глумио уз Норму Ширер; то је уједно била и његова последња улога романтичног главног јунака. Године 1930. тумачио је детектива Фајла Венса у филму The Bishop Murder Case, снимљеном по истоименом бестселеру — у ком се, занимљиво, појављује и успутна референца на Шерлока Холмса.

Као и Џорџ Сандерс и Винсент Прајс после њега, Ратбон је 1930-их стекао славу глумећи углађене негативце у костимираним драмама и авантуристичким филмовима, међу којима су били: Дејвид Коперфилд (1935), где тумачи суровог очуха г. Мердстона; Ана Карењина (1935), као хладан муж Карењин; Последњи дани Помпеје (1935), као Понтије Пилат; Крвави капетан (1935); Прича о два града (1935), као маркиз Сен Евремон; Авантуре Робина Худа (1938), у својој најпознатијој улози негативца сер Гаја од Гизборна; Авантуре Марка Пола (1938) и Знак Зороа (1940), као капетан Естебан Пасквалеа.

Такође је глумио у неколико раних хорор филмова: Tower of London (1939), као Ричард III, и Франкенштајнов син (1939), као посвећени хирург барон Волф фон Франкенштајн, син творца чудовишта. Године 1949. био је и наратор у сегменту „Ветар у врбама” у Дизнијевом анимираном филму Авантуре Икабода и господина Жапца.

Био је цењен због своје изузетне спретности у мачевању (које је и сам наводио међу својим омиљеним занимацијама). Његов лик је двапут изгубио у двобоју од Ерола Флина — једном на плажи у филму Крвави капетан, а други пут у чувеној сцени борбе у Авантурама Робина Худа. Ратбон је имао и запажене сцене мачевања у филмовима Tower of London, Знак Зороа и Дворска шала.

Два пута је био номинован за Оскара за најбољег глумца у споредној улози — за улоге Тибалта у Ромеу и Јулији (1936) и краља Луја XI у филму If I Were King (1938). У филму Патрола у зору (1938) тумачио је једну од својих ретких херојских улога 1930-их — официра Краљевског ваздухопловног корпуса, измореног осећајем кривице и стресом због слања својих исцрпљених пилота у готово сигурну смрт над Француском 1915. године. Ерол Флин, Ратбонов чест противник на филму, глумио је његовог наследника након што је Ратбонов лик унапређен.

Према једној холивудској легенди, Ратбон је био први избор Маргарет Мичел за улогу Рета Батлера у филмској верзији њеног романа Прохујало са вихором.[13] Он се наводно активно залагао да добије ту улогу, која је на крају припала Кларку Гејблу.

Упркос филмским успесима, Ратбон је увек истицaо да жели да га памте по позоришној каријери. Тврдио је да му је омиљена улога била улога Ромеа.

Шерлок Холмс

[уреди | уреди извор]
Ратбон као Шерлок Холмс

Ратбон је остао најпознатији по својим бројним тумачењима лика Шерлока Холмса. У једном радио-интервјуу, Ратбон је испричао да је продуцент и редитељ студија Twentieth Century-Fox, Џин Марки, током ручка са редитељем и глумцем Грегоријем Ратофом и шефом студија Дарилом Зануком предложио филмску адаптацију романа Баскервилски пас сер Артура Конана Дојла. Када је упитан ко би могао да глуми Холмса, Марки је са чуђењем одговорио: „Ко? Базил Ратбон, наравно!” Филм Баскервилски пас је постигао велики успех, па је студио исте године (1939) снимио и наставак, Авантуре Шерлока Холмса. Када је интересовање за Шерлока Холмса у том студију опало, Universal Pictures је преузео права и снимио још 12 филмова између 1942. до 1946. године.[14] У свим филмовима, и оним из Fox-а и из Universal-а, улогу доктора Вотсона тумачио је Најџел Брус.

Прва два филма снимљена су у амбијенту касног викторијанског доба, период у који су смештене и оригиналне Дојлове приче. Каснији филмови које је снимао Universal, почев од филма Шерлок Холмс и глас страха (1942), били су смештени у савремено доба, при чему су прва три имала радњу повезану са Другим светским ратом.

Паралелно са филмовима, Ратбон и Брус поновили су своје улоге у радио-серији Нове авантуре Шерлока Холмса, која је почела да се емитује у октобру 1939. године. Ратбон је у радио-програму остао све док се снимао и филмски серијал, али је након његовог окончања 1946. своју улогу уступио Тому Конвеју. Конвеј и Брус наставили су серију још две сезоне, све до јула 1947, када су је обојица напустили.

Бројни филмови о Шерлоку Холмсу довели су до тога да Ратбону буду нуђене готово искључиво улоге детектива. Разочаран због типизације, одбио је да обнови уговор са студиом Metro-Goldwyn-Mayer и вратио се на Бродвеј. У каснијим годинама ипак је са више симпатије прихватао везу са Холмсом — на пример, у телевизијском скечу са Милтоном Берлом почетком 1950-их, где је поново ставио чувени „deerstalker” шешир и плашт. Током 1960-их, обучен као Холмс, појавио се у серији телевизијских реклама за фирму Getz Exterminators.

Године 1953, Ратбон је глумио Шерлока Холмса у једној епизоди антологијске серије Suspense. Касније исте године, своју најпознатију улогу пренео је и на позорницу, у представи коју је написала његова супруга Уида. Томас Гомез, који је у филму Шерлок Холмс и глас страха тумачио нацистичког официра, овде је глумио злогласног професора Моријартија. Најџел Брус је требало поново да глуми доктора Вотсона, али је био тешко болестан, па је ту улогу преузео глумац Џек Рејн. Брусова болест, а потом и смрт 8. октобра 1953. док су трајале пробе, дубоко су потресли Ратбона. Представа је одиграна само три пута.

Каснија каријера

[уреди | уреди извор]

Педесетих година 20. века, Ратбон се појавио у две пародије својих ранијих улога заводљивих зликоваца: Casanova’s Big Night (1954) уз Боба Хоупа и Дворска шала (1956) са Денијем Кејем. Често се појављивао у телевизијским квизовима и наставио је да глуми у значајним филмовима, укључујући комедију Ми нисмо анђели (1955) и политичку драму Џона Форда Последњи поклик (1958).

Ратбон је у том периоду више пута наступао и на Бродвеју. Године 1948. поделио је награду Тони за најбољег глумца у драми за улогу непоколебљивог др Остина Слопера у представи Наследница, а глумио је и са Хенријем Фондом у Господину Робертсу и Полом Келијем у представи Command Decision. Похвале је добио и за извођење у драми Арчибалда Маклиша J.B., модерној интерпретацији библијских искушења Јовових.

Током 1950-их и 1960-их наставио је да се појављује у угледним телевизијским антологијским програмима. Да би подржао раскошне прохтеве своје друге супруге, наступао је као панелиста у телевизијском квизу The Name’s the Same (1954) и прихватао улоге у нискобуџетним трилерима као што су The Black Sleep (1956), Queen of Blood (1966), The Ghost in the Invisible Bikini (1966, у коме лик Ерика фон Ципера, кога глуми Харви Лембек, шаљиво каже: „Тај тип изгледа као Шерлок Холмс”), Hillbillys in a Haunted House (1967, са Лоном Чејнијем Млађим и Џоном Карадином), као и у свом последњем филму — нискобуџетном хорору Autopsy of a Ghost (1968).

Познат је и по гласовним улогама, укључујући своју интерпретацију песме Клемента К. Мура „The Night Before Christmas”. Ратбонове интерпретације прича и песама Едгара Алана Поа сакупљене су заједно са читањима Винсента Прајса у збирци The Edgar Allan Poe Audio Collection.

У четири Caedmon албума, Ратбон се враћа својој улози Шерлока Холмса. Први, The Speckled Band (1963), представља директно приповедање приче „Шарена трака”, док у осталима мења глас за сваки лик, укључујући и имитацију Најџела Бруса као доктора Вотсона.[15] Ратбон је позајмио глас и у многим другим остварењима, међу којима су Оливер Твист, Пећа и вук (са Леополдом Стоковским као диригентом) и Божићна прича.[15]

На телевизији се појавио у два мјузиклa по мотивима Дикенсове Божићне приче: једном 1954, где је играо духа Марлија уз Фредрика Марча у улози Скруџа, као и у оригиналној играној верзији The Stingiest Man in Town (1956), у којој је тумачио певајућег Ебенизера Скруџа.

Шездесетих година 20. века наступао је у представи са једном улогом, In and Out of Character (име које је понела и његова аутобиографија), у којој је рецитовао поезију и Шекспира, уз анегдоте из свог живота и каријере (укључујући духовиту опаску: „Могао сам да убијем Ерола Флина кад год сам хтео!”). Као бис, рецитовао је песму „221B” коју је написао писац и критичар Винсент Старет, један од водећих чланова друштва Baker Street Irregulars, којег је Ратбон веома поштовао.

Прајс и Ратбон појавили су се заједно, уз Бориса Карлофа, у филмовима Tower of London (1939) и Комедија терора (1963). Потоњи је био једини филм који је окупио „велику четворку” хорор звезда студија American International Pictures: Прајса, Ратбона, Карлофа и Петера Лореа. Ратбон се са Прајсом појавио и у завршном сегменту филма Приче страве (1962) Роџера Кормана, лабавој адаптацији Поове приче „Чињенице о случају господина Валдемара”.

Године 1965, издавачка кућа Belmont Books објавила је збирку Basil Rathbone Selects Strange Tales, антологију хорор прича Поа, Дикенса, Натанијела Хоторна, Едварда Булвер-Литона, Чарлса Олстона Колинса, Шеридана ле Фануа и Вилкија Колинса. На насловници се налазио Ратбонов портрет, али натпис на задњој страни указује да Ратбон највероватније није сам уредио књигу. Канадски уредник и издавач Лајл Кенијон Енгел био је познат по сличним издањима за друге хорор звезде, укључујући Бориса Карлофа.[16]

Ратбон има три звезде на Холивудској стази славних: једну за филм, једну за радио и једну за телевизију.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Ратбон се оженио глумицом Етел Марион Форман 1914. године. Имали су једног сина, Родиона Ратбона, који је имао кратку холивудску каријеру под именом Џон Родион. Брак је окончан разводом 1926. године. Исте године, Ратбон се оженио списатељицом Уидом Бержер; њихово новорођено дете је преминуло 1928. године. Године 1939. усвојили су ћерку, Синтију Ратбон. Амерички глумац Џексон Ратбон је његов далеки рођак.[17]

Ратбон је веома личио на свог рођака, глумца Френка Бенсона.[18] Био је и рођак независне британске народне посланице и активисткиње Еленор Ратбон.

Током његове холивудске каријере, Уида Ратбон, која је уједно била и његова пословна менаџерка, стекла је репутацију по организовању раскошних и скупих забава у њиховом дому, на којима су гости били бројни утицајни и познати људи. Тај обичај је инспирисао шалу у филму The Ghost Breakers (1940), у коме се Ратбон не појављује: током велике грмљавине у Њујорку, Боб Хоуп примећује — „Базил Ратбон сигурно прави журку.”

Глумица Патрик Кемпбел описала је Ратбона као „два профила залепљена један за други”.[19] У својој аутобиографији она га је касније назвала „склопљеним кишобраном који узима часове дикције”.[20]

Ратбон је био побожан англиканац и члан удружења епископалних глумаца.[21]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Ратбон је изненада преминуо од срчаног удара у Њујорку 21. јула 1967. године, у 75. години живота. Његово тело је сахрањено у крипти маузолеја на гробљу у Хартсдејлу, држава Њујорк.[22]

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филм

[уреди | уреди извор]
Година Српски наслов Оригинални наслов Улога Напомене
1921. Innocent Амадис де Џослин
The Fruitful Vine Дон Чезаре Карели
1923. The School for Scandal Џозеф Сурфес
The Loves of Mary, Queen of Scots мања улога непотписан
1924. Trouping with Ellen Тони Винтерслип изгубљени филм
1925. The Masked Bride Антоан
1926. The Great Deception Ризио
1929. The Last of Mrs. Cheyney Лорд Артур Дилинг
1930. The Bishop Murder Case Фајло Венс
This Mad World Пол Паризо
A Notorious Affair Пол Герарди
The Flirting Widow Пуковник Џон „Џони” Вон-Смит
The Lady of Scandal Едвард, војвода од Ворингтона
The Lady Surrenders Карл Вендри
Sin Takes a Holiday Реџиналд „Реџи” Дурант
1932. Жена командује A Woman Commands Капетан Алекс Пастић
After the Ball Џек Хароуби
1933. One Precious Year Дерек Нагел
Loyalties Фердинанд де Левис
1935. Дејвид Коперфилд David Copperfield Господин Мердстон
Ана Карењина Anna Karenina Карењин
Последњи дани Помпеје The Last Days of Pompeii Понтије Пилат
A Feather in Her Hat Капетан Рандолф Кортни
Kind Lady Хенри Абот
Прича о два града A Tale of Two Cities Маркиз Сен Евремон
Крвави капетан Captain Blood Левасер
1936. Private Number Томас Рокстон
Ромео и Јулија Romeo and Juliet Тибалт номинација за Оскара за најбољег споредног глумца
The Garden of Allah Гроф Фердинанд Антеони
1937. Love from a Stranger Џералд Лавел
Confession Михаел Михаилов
Make a Wish Џони Селден
Tovarich Комесар Димитри Гороченко
1938. Авантуре Марка Пола The Adventures of Marco Polo Ахмед
Авантуре Робина Худа The Adventures of Robin Hood Сер Гај од Гизборна
If I Were King Краљ Луј XI номинација за Оскара за најбољег споредног глумца
The Dawn Patrol Мајор Бренд
1939. Франкенштајнов син Son of Frankenstein Барон Волф фон Франкенштајн
Баскервилски пас The Hound of the Baskervilles Шерлок Холмс
The Sun Never Sets Клајв Рандолф
Авантуре Шерлока Холмса The Adventures of Sherlock Holmes Шерлок Холмс
Rio Пол Ренар
Tower of London Ричард, војвода од Глостера
1940. Rhythm on the River Оливер Кортни
Знак Зороа The Mark of Zorro Капетан Естебан Пасквале
1941. The Mad Doctor Др Џорџ Себастијан
The Black Cat Монтагју Хартли
International Lady Реџи Оливер
Paris Calling Андре Беноа
1942. Fingers at the Window Цезар Ферари / Др Х. Сантеле
Crossroads Анри Сару
Шерлок Холмс и глас страха Sherlock Holmes and the Voice of Terror Шерлок Холмс
Шерлок Холмс и тајно оружје Sherlock Holmes and the Secret Weapon
1943. Шерлок Холмс у Вашингтону Sherlock Holmes in Washington
Above Suspicion Зиг фон Ашенхаузен
Шерлок Холмс суочен са смрћу Sherlock Holmes Faces Death Шерлок Холмс
Crazy House камео улога
Жена паук The Spider Woman
1944.
Bathing Beauty Џорџ Адамс
Бисер смрти The Pearl of Death Шерлок Холмс
Гримизна канџа The Scarlet Claw
Frenchman's Creek Лорд Рокингам
1945. Кућа страха The House of Fear Шерлок Холмс
Жена у зеленом The Woman in Green
Пут за Алжир Pursuit to Algiers
1946. Ноћни ужас Terror by Night
Heartbeat Професор Аристид
Обучена да убије Dressed to Kill Шерлок Холмс
1949. Авантуре Икабода Крејна и господина Жапца The Adventures of Ichabod and Mr. Toad наратор сегмент: „Ветар у врбама”
1954. Casanova's Big Night Лучио / наратор
1955. Ми нисмо анђели We're No Angels Андре Трошар
Дворска шала The Court Jester Сер Рејвенхерст
1956. The Black Sleep Сер Џоел Кадман
1958. Последњи поклик The Last Hurrah Норман Кес Старији
1961. The Black Cat гласови кратки филм
Mystic Prophecies and Nostradamus наратор
1962. The Magic Sword Лодак
Понтије Пилат Ponzio Pilato Кајафа
Приче страве Tales of Terror Кармајкл сегмент: „Чињенице о случају господина Валдемара”
Two Before Zero наратор
1963. Комедија терора The Comedy of Terrors Џон Ф. Блек
1965. Voyage to the Prehistoric Planet Професор Хартман
Dr. Rock and Mr. Roll
1966. Queen of Blood Др Фарадеј
The Ghost in the Invisible Bikini Реџиналд Рипер
1967. Hillbillys in a Haunted House Грегор
1968. Autopsia de un fantasma Кануто Перез
1986. Миш Базил, велики детектив The Great Mouse Detective Шерлок Холмс архивски снимак гласа

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Година Српски наслов Оригинални наслов Улога Напомене
1953. Season's Greetings ТВ филм
1954. Shower of Stars Џејкоб Марли епизода: „A Christmas Carol”
Schlitz Playhouse of Stars Генерал Ли епизода: „The General's Boots”
1955. Svengali and the Blonde Свенгали ТВ филм
1953. The Alcoa Hour Ебенизер Скруџ епизода: „The Stingiest Man in Town”[23]
1957. The Lark главни инквизитор ТВ филм
1958. Hans Brinker and the Silver Skates Др Боукман ТВ филм
1961. Hallmark Hall of Fame Бенџамин Дизраели епизода: „Victoria Regina”

Радио улоге

[уреди | уреди извор]
Година Програм Епизода
1937. Lux Radio Theatre Крвави капетан[24]
1939–1946. The New Adventures of Sherlock Holmes
1943. Lux Radio Theatre Фантом из опере
1949. Tales of Fatima
1952. Theatre Guild on the Air Оливер Твист[25]
1952. Theatre Guild on the Air The Winslow Boy[26]

Позоришне улоге

[уреди | уреди извор]
Година Српски наслов Оригинални наслов Улога Место одржавања Напомена Реф.
1913. Како вам драго As You Like It Силвије Шекспиров меморијални театар; северноамеричка турнеја [27][28]
Хамлет Hamlet Гилденстерн [29][30]
Хенри IV, део други Henry IV, Part 2 Вестморланд [31][32]
Краљ Џон King John Луј [33][34]
Млетачки трговац The Merchant of Venice Лоренцо [35][36]
Веселе жене виндзорске The Merry Wives of Windsor Фентон [37][38]
Ричард II Richard II Војвода од Омерла [39][40]
Ромео и Јулија Romeo and Juliet Парис [41][42]
Богојављенска ноћ Twelfth Night Себастијан [43][44]
Richelieu Клермон Шекспиров меморијални театар [45]
Трагедија Помпеја Великог The Tragedy of Pompey the Great Морнар [46]
Хенри V Henry V Дофен Луј северноамеричка турнеја [45]
1914. Како вам драго As You Like It Силвије Шекспиров меморијални театар [47]
Хамлет Hamlet Гилденстерн [47]
Хенри IV, део други Henry IV, Part 2 Вестморланд, Поинс [48]
Хенри V Henry V Дофен Луј [49]
Јулије Цезар Julius Caesar Октавије Цезар [50]
Млетачки трговац The Merchant of Venice Лоренцо [51]
Веселе жене виндзорске The Merry Wives of Windsor Фентон [52]
Много вике ни око чега Much Ado About Nothing Конрад [53]
Ричард II Richard II Војвода од Омерла [54]
Ромео и Јулија Romeo and Juliet Парис [55]
She Stoops to Conquer Том Твист [56]
Богојављенска ноћ Twelfth Night Себастијан [57]
1915. Јулије Цезар Julius Caesar Октавије Цезар [58]
Ромео и Јулија Romeo and Juliet Ромео [59]
Млетачки трговац The Merchant of Venice Басанио [60]
Веселе жене виндзорске The Merry Wives of Windsor Господин Пејџ [61]
Хамлет Hamlet Лаерт [62]
Хенри V Henry V Дофен Луј [63]
Укроћена горопад The Taming of the Shrew Лућенцо [64]
Ричард III Richard III Војвода од Норфока, Лорд Хејстингс [65]
Богојављенска ноћ Twelfth Night Орсино [66]
Кориолан Coriolanus Тул Ауфидије [67]
Ричард II Richard II Војвода од Омерла [68]
Хенри IV, део други Henry IV, Part 2 Принц Хенри [69]
Како вам драго As You Like It Орландо [70]
Паоло и Франческа Paolo and Francesca Паоло [71]
1919. Веселе жене виндзорске The Merry Wives of Windsor Фентон [72]
Зимска бајка The Winter's Tale Флоризел [73]
Јулије Цезар Julius Caesar Касије [74]
Сан летње ноћи A Midsummer Night's Dream Лисандер [75]
Бура The Tempest Фердинанд [76]
Ромео и Јулија Romeo and Juliet Ромео [77]
1922. The Czarina Гроф Алексеј Черни Емпајер театар бродвејски деби [78][79]
1923. Лабуд The Swan Др Николас Аги Корт театар [80]
1924. Емпајер театар [81]
The Assumption of Hannele Готвалд, Странац Корт театар [82]
1925. The Grand Duchess and the Waiter Алберт Лицеј театар [83]
1926. Port O' London Ентони Пук Daly's 63rd Street Theatre [84]
The Captive Жак Вирију Емпајер театар [83]
1927. Love is Like That Владимир Дубриски Корт театар [85]
Јулије Цезар Julius Caesar Касије Њу Амстердам театар [86]
The Guardsman извођач Кејп плејхаус [87]
Peter Ibbetson извођач
The Grand Duchess and the Waiter извођач
Outward Bound извођач
The Command to Love Гастон, Маркиз ди Сен-Лак Лонгакр театар [88]
1929. Јуда Judas Јуда коаутор са Волтером Ферисом [89]
1930. A Kiss of Importance Кристијан Сент Обин Фултон театар [90]
1931. Heat Wave Хју Долтри [91]
1931. Melo Марсел Блан Етел Баримор театар [92]
1932. The Devil Passes Пречасни Николас Луси Селвин театар [93]
1934. Ромео и Јулија Romeo and Juliet Ромео Мартин Бек театар [94]
1946. Obsession Морис Плимут театар [95]
1947. The Heiress Др Остин Слопер Билтмор театар награда Тони за најбољег глумца у представи [96][97]
1949. Кејп плејхаус [87]
1950. Њујорк Сити сентер [98]
Јулије Цезар Julius Caesar Касије Арена театар [99]
The Gioconda Smile Хенри Хатон Лицеј театар [100]
Фултон театар
1952. Jane Вилијам Тауер Коронет театар [101]
1953. Шерлок Холмс Sherlock Holmes Шерлок Холмс Њу сенчури театар [102]
1957. Hide and Seek Сер Роџер Џонсон Етел Баримор театар [103]
Сведок оптужбе Witness for the Prosecution извођач Кејп плејхаус [87]
1959. J.B. Господин Зас ANTA плејхаус замена [104]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "South Africa, Church of the Province of South Africa, Parish Registers, 1801–2004," database with images, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:QVSH-SB15 : 16 August 2019), Philip St John Basil Rathbone, 26 March 1894; citing Baptism, Transvaal, South Africa, p. , William Cullen Library, Wits University, Johannesburg.
  2. ^ "England and Wales Census, 1911," database, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:XWG3-B6W : 8 May 2019), Basil Philip St John Rathbone in household of Colin Forsyth Burn, Stoke Newington, London, England; from "1911 England and Wales census," database and images, findmypast (http://www.findmypast.com : n.d.); citing PRO RG 14, The National Archives of the UK, Kew, Surrey.
  3. ^ basilrathbone.net Retrieved 22 May 2018.
  4. ^ „Rathbone, intelligence officer, with the Liverpool Scottish”. basilrathbone.net. Приступљено 12. 5. 2024. 
  5. ^ "Famous 1914–18," Richard Van Emden, 2010, p. 132
  6. ^ „Basil Rathbone, Master of Stage and Screen: The Great War”. Basilrathbone.net. Приступљено 2014-08-23. 
  7. ^ Famous 1914–18, Richard Van Emden, 2010, p. 134
  8. ^ A 1957 interview with Basil Rathbone talking about WWI на веб-сајту YouTube
  9. ^ In and Out of Character, Basil Rathbone, 1962, p. 2
  10. ^ „No. 30997”. The London Gazette (Supplement). 5. 11. 1918. стр. 13166. 
  11. ^ „The New York Times: Reaction to 'The Captive', 1926–1927 – OutHistory”. outhistory.org. 2012. Архивирано из оригинала 15. 4. 2013. г. Приступљено 25. 9. 2012. 
  12. ^ „Basil Rathbone, Master of Stage and Screen: Biography”. Basilrathbone.net. Приступљено 23. 8. 2014. 
  13. ^ „AFI|Catalog”. catalog.afi.com. Приступљено 12. 10. 2024. 
  14. ^ Motion Picture Herald, 2 February 1946, p. 41.
  15. ^ а б „Recordings made by Basil Rathbone”. basilrathbone.net. Приступљено 10. 11. 2019. 
  16. ^ „Authors : Engel, Lyle Kenyon : SFE : Science Fiction Encyclopedia”. sf-encyclopedia.com. 
  17. ^ Millar, John (8. 8. 2010). „Jackson Rathbone profile, detailing blood relationship to Basil Rathbone”. Daily Record. Glasgow. Приступљено 23. 8. 2014. 
  18. ^ „Basil Rathbone, Master of Stage and Screen: Biography”. Basilrathbone.net. Приступљено 6. 8. 2020. 
  19. ^ Basil Rathbone, In and Out of Character (New York: Doubleday, 1962).
  20. ^ Rathbone, Basil (1989). In and Out of Character. Limelight Editions. стр. 92. ISBN 9780879101190. 
  21. ^ „We embrace all who seek God's inclusive love”. Littlechurch.org. Приступљено 7. 8. 2022. 
  22. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Locations 38744-38745). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition
  23. ^ DVD of program
  24. ^ „Those Were the Days”. Nostalgia Digest. св. 39 бр. 2. пролеће 2013. стр. 32—39. 
  25. ^ Kirby, Walter (24. 2. 1952). „Better Radio Programs for the Week”. The Decatur Daily Review. The Decatur Daily Review. стр. 38. Приступљено 28. 5. 2015 — преко Newspapers.com.  open access publication - free to read
  26. ^ Kirby, Walter (23. 11. 1952). „Better Radio Programs for the Week”. The Decatur Daily Review. The Decatur Daily Review. стр. 48. Приступљено 16. 6. 2015 — преко Newspapers.com.  open access publication - free to read
  27. ^ „AYL191304 – As You Like It”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  28. ^ „AYL191310 – As You Like It”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  29. ^ „HAM191308 – Hamlet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  30. ^ „HAM191310 – Hamlet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 16. 6. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  31. ^ „HF2191308 – Henry IV, Part 2”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  32. ^ „HF2191310 – Henry IV, Part 2”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  33. ^ „KJO191308 – King John”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  34. ^ „KJO191310 – King John”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  35. ^ „MER191308 – The Merchant of Venice”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  36. ^ „MER191310 – The Merchant of Venice”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  37. ^ „MEW191308 – The Merry Wives of Windsor”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  38. ^ „MEW191310 – The Merry Wives of Windsor”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  39. ^ „RI2191310 – Richard II”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  40. ^ „RI2191308 – Richard II”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  41. ^ „ROM191308 – Romeo and Juliet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 21. 6. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  42. ^ „ROM191310 – Romeo and Juliet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  43. ^ „TWE191310 – Twelfth Night”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  44. ^ „TWE191308 – Twelfth Night”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  45. ^ а б „HE5191310 – Henry V”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  46. ^ „TRE191308 – The Tragedy of Pompey the Great”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  47. ^ а б „AYL191408 – As You Like It”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  48. ^ „HF2191408 – Henry IV, Part 2”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  49. ^ „HE5191408 – Henry V”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  50. ^ „JUL191408 – Julius Caesar”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  51. ^ „MER191408 – The Merchant of Venice”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  52. ^ „MEW191408 – The Merry Wives of Windsor”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  53. ^ „MUC191408 – Much Ado About Nothing”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  54. ^ „RI2191408 – Richard II”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  55. ^ „ROM191408 – Romeo and Juliet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  56. ^ „SHC191408 – She Stoops to Conquer”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  57. ^ „TWE191408 – Twelfth Night”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  58. ^ „JUL191504 – Julius Caesar”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  59. ^ „ROM191504 – Romeo and Juliet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  60. ^ „MER191504 – The Merchant of Venice”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  61. ^ „MEW191504 – The Merry Wives of Windsor”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  62. ^ „HAM191504 – Hamlet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  63. ^ „HE5191504 – Henry V”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  64. ^ „TAM191504 – The Taming of the Shrew”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  65. ^ „RI3191504 – Richard III”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  66. ^ „TWE191504 – Twelfth Night”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  67. ^ „COR191504 – Coriolanus”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  68. ^ „RI2191508 – Richard II”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  69. ^ „HF2191508 – Henry IV, Part 2”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  70. ^ „AYL191508 – As You Like It”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  71. ^ „PAO191508 – Paolo and Francesca”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  72. ^ „MEW191908 – The Merry Wives of Windsor”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  73. ^ „WIN191908 – The Winter's Tale”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  74. ^ „JUL191908 – Julius Caesar”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  75. ^ „MND191908 – A Midsummer Night's Dream”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Архивирано из оригинала 22. 7. 2024. г. Приступљено 22. 7. 2024. 
  76. ^ „TEM191908 – The Tempest”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  77. ^ „ROM191908 – Romeo and Juliet”. RSC Performances. Shakespeare Birthplace Trust. Приступљено 22. 7. 2024. [мртва веза]
  78. ^ „Basil Rathbone – Broadway Cast & Staff”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  79. ^ „The Czarina – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  80. ^ „The Swan – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  81. ^ „The Swan – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  82. ^ „The Assumption of Hannele – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  83. ^ а б „The Grand Duchess and the Waiter – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  84. ^ „Port O' London – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  85. ^ „Love Is Like That – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  86. ^ „Julius Caesar – Broadway Play – 1927 Revival”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  87. ^ а б в „Production History”. The Cape Playhouse. Приступљено 22. 7. 2024. 
  88. ^ „The Command to Love – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  89. ^ „Judas – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League. Приступљено 22. 7. 2024. 
  90. ^ „A Kiss of Importance – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  91. ^ „Heat Wave – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League. Приступљено 22. 7. 2024. 
  92. ^ „Melo – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  93. ^ „The Devil Passes – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  94. ^ „NEWS OF THE STAGE; Katharine Cornell in Her Own Arrangement of 'Romeo and Juliet' Tonight -- 'Rain' to Be Revived?”. The New York Times. 20. 12. 1934. Приступљено 22. 7. 2024. 
  95. ^ „Obsession – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  96. ^ Atkinson, Brooks (30. 9. 1947). „THE NEW PLAY”. The New York Times. Приступљено 22. 7. 2024. 
  97. ^ „Winners (1948)”. The Tony Awards. Tony Award Productions. Приступљено 22. 7. 2024. 
  98. ^ „The Heiress – Broadway Play – 1950 Revival”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  99. ^ Calta, Louis (20. 6. 1950). „PREMIERE TONIGHT OF 'JULIUS CAESAR'; Basil Rathbone to Play Role of Cassius in Version at Arena --Levin Directed Show Unions and Owners Meet A.N.T.A. Votes Members Aqua Show" Due June 27”. The New York Times. Приступљено 22. 7. 2024. 
  100. ^ „The Gioconda Smile – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  101. ^ Atkinson, Brooks (2. 2. 1952). „S. N. BEHRMAN'S 'JANE'; Edna Best and Basil Rathbone Playing in a Theatre Guild Production”. The New York Times. Приступљено 22. 7. 2024. 
  102. ^ Atkinson, Brooks (31. 10. 1953). „AT THE THEATRE; Basil Rathbone Plays 'Sherlock Holmes' in a Detective Drama Written by His Wife”. The New York Times. Приступљено 22. 7. 2024. 
  103. ^ „Hide and Seek – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 
  104. ^ „J.B. – Broadway Play – Original”. Internet Broadway Database. The Broadway League LLC. Приступљено 22. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Базил_Ратбон&oldid=30535866”