Енеолит

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бакарно доба)
Jump to navigation Jump to search
Праисторија
Камено доба Палеолит
Мезолит (Епипалеолит)
Неолит
Метално доба Енеолит
Бронзано доба
Гвоздено доба

Енеолит, бакарно доба или халколит, у старијој литератури називано и „камено бакарно доба“. Овај период обележило је откриће бакра, метала који почиње да се користи у изради примитивног оруђа и оружја. Мешањем бакра и калаја добијена је тврда легура - бронза, која потискује у потпуности камен као материјал за израду предмета. Управо по бронзи следеће доба, које смењује енеолит, добија име - бронзано доба.

Хронологија[уреди]

По класичној (ниској) хронолигији енеолит се дели на 3 фазе:

  • рани (2200г. пне)
  • средњи (1900 г. пне)
  • позни (1800/1700г. пне)

По високој хронолигији енеолит се дели на:

  • рани (од 3300 до 2800 г. пне)
  • средњи (од 2800 до 2300 г. пне)
  • позни (2300/2200 до 2000/1900 г. пне)

Геохронологија[уреди]

Енеолит припада суббореалу. (Холоцен почиње 8300. године пре наше ере и дели се на Пребореал (8300/8000- 7200г. пне)- Доба мезолита; Бореал (7200-5.500 г. пне) - Доба мезолита; Атлантик (5.500-3000. г. пне) -Доба неолита; Суббореал (3000-800. г. пне) - бакарно и Бронзано доба; Субатлантик (800/500-до данас) - Гвоздено доба, и историјски период)

Развој металургије[уреди]

Велики рудници у доба енеолита су били квалитетни. Код метала постоји "рециклажа", тј. старо оруђе и оружје се поново претапа. Из овог периода имамо руднике - код Беча се вадио кремен, опсидијан се јавља на Мелосу и у јужној Италији и у чешком равногорју (тзв. чађави опсидијан). Кремена индустрија траје све до гвозденог доба.

Рана металургија бакра[уреди]

Жути кремен, Рио де Жанеиро, Бразил

У првој фази бакар се користио као петрографска сировина, користио се самородни бакар који се и у ранијем периоду користио за накит. Још у 6. миленијуму јављају се перлице од самородног бакра, али то није права металургија. У Европи већ у културама позног неолита имамо појаву самородног бакра и оксидних руда. Лежишта бакарне руде су на Карпатима, у Чешком Равногорју, на Кавказу, Уралу (где рано почиње мешање бакра и арсена, чиме се добија арсенска бронза).

Оксидне руде[уреди]

Оксидне руде су сулфидне руде у жилама које доспевају на површину, попут азурита, куприта, малахита.

Енеолитски рудници[уреди]

Руда је примитивно вађена, следила се жила сулфидне руде, која је дробљена и затим извлачена. Касније се развијају и једноставне пећи за прераду руде. Оксидне руде су топљене у јамама (руда је на дну, ћумур постављен около се палио) или огњиштима. Метал би се захватао у велике керамичке зделе. Сулфидне руде су тражиле велику ватру, били су потребни мехови, а претпоставља се и „сопаљ“ - шупљи предмет од керамике, који је служио за дување (потпиривање ватре). Овакви предмети су пронађени поред посуда за ливење. Истопљени бакар се хватао у малим посудама. У позном енеолиту се јављају калупи. Били су од камена, издубљени, у почетку једноделни, за једнократну употребу. Дводелни калуп се јавља тек 2300/2200. године п. н. е. у Вучедолској култури.

Културе енеолита на подручју Балкана:[уреди]

Ширење индоевропских популација из степских области јужне Русије према средњој и југоисточној Европи и велика експанзија вучедолског стила према јадранској зони, Панонској низији и Румунском Банату почиње развој енеолитских култура. Овоме доприноси и развој металургије (у источним областима се налазе најстарији рудокопи на Балкану - Рудна Глава код Мајданпека) Дезинтеграцијом овог периода започиње рано бронзано доба ових области. Ови догађаји служе као подлога стварања периодизације.

У апсолутним цифрама које се ослањају на C-14 податке (без калибрације), рани енеолит припада времену 3100-2700, средњи енеолит траје од 2700-2300, а позни од 2300. до 1900. год. п. н. е.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Nikola Tasic, "Eneolithic cultures of Central and West Balkans", Belgrade, 1995

Спољашње везе[уреди]