Балабан (инструмент)

С Википедије, слободне енциклопедије
Балабан
Balaban Azerbaijani.JPG
Азербејџански инструмент Балабан.[1][2][3][4][5][6]
КласификацијаДувачки инструмент

Балабан, или баламан[7] (азер. Balaban) дрвени је дувачки инструмент, цилиндричног облика, са двоструким језичком дужине око 35 цм, са осам отвора који се покривају прстима и једном рупом која се покрива палцем. Балабан, један од древних дувачких инструмената, је заступљен у свим крајевима Азербејџана. Овај инструмент је заступљен и у Иранском Азербејџану и у републици Азербејџан.

Балабан се најчешће прави од тврдих врста дрвећа као што су дуд или орах.Унутрашња шупљина у инструменту износи око 1.5 цм у пречнику. Двоструки језичак је израђен је од трске, дугачак је око 6 цм и раван је на једном крају. Извођач користи ваздух који се налази у устима да би наставио да свира балабан док удише ваздух у плућа. Ова "кружна" техника дисања обично се користи на свим дувачким инструментима са двоструким језичком са Средњег истока.

Опис инструмента[уреди | уреди извор]

Балабан има 8 рупа на предњој страни и једну на задњој страни у делу висине прве и друге рупе на предњој страни.[8] Састоји се од цева, језичка, регулатора, и поклопца.[9]

Цев балабана, или говда, је цилиндрична цев дужине од280 до 320 мм направљену најчешће од кајсијиног дрвета (понекад и од лешника, крушке, дуда, шимшира, итд.). Процес изрезивања балабанског цева назива се "балабан чакма". Горњи крај цеви ( баш или куп ) има округли облик, а доњи крај ( ајаг ) је зашиљен. Унутрашња шупљина има пречник око 10 мм. Осам рупа или "тонова" који чине "звучни тон" ("сас пардаси") направљени су на предњој страни а једна рупа је направљена на доњој страни, насупрот од интервала између прве и друге рупе. Понекад се на доњем крају доње стране направи додатна рупа која се зове "низам пардаси", како би се обезбедио боља боја звука.[9]

Рупе на инструменту су класификоване на следећи начин:[9]

Звучни тон– сас пардаси Функционалне #1 – први тон– баш парда
#4 – главни тон – шах парда
#6 – отворени тон– ачиг парда
#8 – доњи тон– ајаг парда
позадински тон– арха парда
Тонске #2 – тон сегаха – сегах пардаси (1)
#5 – тон сегаха – сегах пардаси (2)
#7 – тон махур – махур пардаси
Акустичне доњи тон баланса – низам пардаси

Језичак (гамиш, гарги или дил) је направљен од трске и убацује се у горњи отвор. Он се изравња и добија облик двоструког језичка. Он је везан за главну цев регулатором дужине 60мм и ширине 10мм који се прави од врбе или винове лозе пресечене уздужно. Поклопац прави се од врбе, лешника, дрена или дуда и ставља се на језичак како би се спречила оштећења. Везан је за регулатор да се не би изгубио.[9]

Употреба[уреди | уреди извор]

У свечаним приликама, као што су свадбе и церемоније одмора, свирача балабана прати перкусиониста. Традиционална Азерска музичка група која је састављена од два свирача балабана и перкусионисте назива се балабанчилар дастаси. Кратка свирка азербејџанског мугама која је одсвирана на балабану, националног дувачког инструмента, била је убачена на Војаџер Златни Рекорд, која је прикључена свемирској летелици Војаџер да репрезентује светску музику, поред мноштво других културних достигнућа човечанства.[10] Такође се користио у пастирским песмама и погребној музици. Према неким подацима ловци су свирали балабане како би привукли препелице. Одређене врсте балабана се такође користе у ашик музици.[9]


Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Толковый словарь русского языка Кузнецова. 1 е изд е: СПб.: Норинт. С. А. Кузнецов.”. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2012. Приступљено 12. 05. 2018. 
  2. ^ Музыкальная энциклопедия. Азербайджанская музыка. Под ред. Ю. В. Келдыш. Т 1. А — М.: Советская энциклопедия, 1973.
  3. ^ Меджнун Керимов. Атлас традиционной азербайджанской музыки. Бабалан
  4. ^ Известия. Ру: «Имеющий уши да услышит…»
  5. ^ Сергей Александрович Токарев. Основы этнографии: Учеб. пособие для ист. специальностей вузов.. — Высшая школа, 1968. — С. 311. — 359 с.
  6. ^ Encyclopaedia Iranica. Balaban.: «BĀLĀBĀN, a cylindrical-bore, double-reed wind instrument about 35cm long with seven finger holes and one thumb hole. The instrument has Armenian origins. It is played in eastern Azerbaijan in Iran and Soviet Azerbaijan (where it is also called düdük).»
  7. ^ Музыкальная энциклопедия. Баламан. Под ред. Ю. В. Келдыш. Т 1. А — М.: Советская энциклопедия, 1973.
  8. ^ Ch, R. A. M.; 51, Rakausika राम च (18. 11. 2012). „The Music Of Azerbaijan”. A World,s Heritage Of Native Music. Приступљено 16. 5. 2017. 
  9. ^ а б в г д Charming Sounds of the Balaban Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2018) by Saadat Abdullayeva
  10. ^ Ch, R. A. M.; 51, Rakausika राम च (5. 3. 2013). „مقام The Music Of Azerbaijan Vol-02 مقام”. A World,s Heritage Of Native Music. Приступљено 16. 5. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]