Балаклава
| Балаклава | |
|---|---|
| Град | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 18.700 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 30′ 04″ С; 33° 36′ 04″ И / 44.501° С; 33.601° И |
| Временска зона | UTC+2 |
| Апс. висина | 10 m |
| Позивни број | +380-692 |
| Веб-сајт | |
| balaklava | |
Балаклава (укр. Балаклáва, рус. Балаклáва, кт. Баликлава) бивши је град и лучко насеље на југозападном делу полуострва Крим. Центар је Балаклавског рејона и део Севастопољске области. За време Совјетског Савеза Балаклава је била подморничка база, који је данас музеј а град се бави туризмом. Балаклава је био самосталан град до 1957, када је постао део већег Севастопоља.
По Балаклави добила је назив зимска одећа — балаклава.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље су основали грчки трговци као Символон (Συμβολον) у античком периоду. Тада је приобални Крим имао пуно грчких колонија, нека имена градова су и данас грчког извора (нпр. Јевпаторија, Херсон, Феодосија...). У средњом веку био је под контролом Византије до 1365. када су га је заузела друга трговачка империја у то време - Ђенова. Под Ђеновљанима град је био назван Чембало. На јужном делу улазка у луку на брду се још данас налазе остаци ћеновске тврђаве Чембало. Ђенови је та колонија служила за извоз роба у друге крајеве (понајвише Турцима). Робови су углавном били руски и украјински Словени, које су на својим походима ухватили кримски Татари Златне хорде. 1475. град заузима Отоманска империја и назове га Balıklava, чији словенизовани назив носи и данас. [1] 1711. Крим заузумају Руси за време Руско-турских ратова. 1787. град посјети руска цариица Катарина Велика.
За време кримског рата Балаклава је била и поморска база британске војске. Код Балаклаве се збила и, за британску војску, једна од трагичних битака. Британски Јуриш лаке коњице доживео је тежак пораз од стране добро позиционираних Руса.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Grinevetsky, Sergei R. (2015). The Black Sea Encyclopedia (на језику: engleski). Heidelberg: Springer-Verlag Berlin. стр. 80-81. ISBN 978-3-642-55226-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за Балаклава на Викимедијиној остави