Балашађармат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Балашађармат
мађ. Balassagyarmat
Balassagyarmat - Megyeháza.jpg
Балашађармат - градско средиште
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Северна Мађарска регија
Жупанија Ноград
Срез Балашађармат
Становништво
Становништво
 —  16.592
 — густина 609,85/км2
Географске карактеристике
Координате 48°04′43″ СГШ; 19°17′39″ ИГД / 48.07864° СГШ; 19.29403° ИГД / 48.07864; 19.29403Координате: 48°04′43″ СГШ; 19°17′39″ ИГД / 48.07864° СГШ; 19.29403° ИГД / 48.07864; 19.29403
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 29,03 км2
Балашађармат на мапи Мађарске
Балашађармат
Балашађармат
Поштански број 2660
Позивни број 35
Веб-сајт
www.balassagyarmat.hu

Балашађармат (мађ. Balassagyarmat) град је у Мађарској. Балашађармат је други по величини град у оквиру жупаније Ноград, после Шалготарјана, а некада је био и средиште жупаније.

Град има 16.592 становника према подацима из 2008. године.

Положај града[уреди]

Град Балашађармат се налази у крајње северном делу Мађарске, на граници са Словачком. Од престонице Будимпеште град је удаљен 80 километара северно. Град се налази у планинском крају, у подножју Татри. Река Ипољ чини северну границу града, али и границу са Словачком.

Историја[уреди]

Грб града носи латински натпис „Civitas Fortissima“ (најхрабрији град). Наиме, јануара 1919. чехословачке снаге су прешле демаркациону линију одређену децембра 1918. током мировних преговора у Паризу, окупиравши градове јужно од те линије, укључујући и Балашађармат. Месно становништво је успело да одбаци чехословачке снаге, али по цену многих живота. То место је некад било град. Средњевековни град је 1552. године окупирао Али-паша Будимски. А године 1626. ту је склопљен мир између аустријског цара Фердинанда II и Турака. Место је 1905. године имало статус велике општине, у којем је и седиште истоименог среза. Ту живи 8585 становника у 999 домова. Срба је једва 22 православне душе са два дома. Балашађармат је била у то време добро повезана са светом; ту су биле ПТТ комуникације и жељезничка станица.[1]

Током Другог светског рата Балашађармат су 9. децембра 1944. освојиле совјетске снаге 2. украјинског фронта у склопу операције освајања Будимпеште.

Срби у Балашађармату[уреди]

Српска православна црква је грађена 1785. године. Посвећена празнику Рождеству Пресвете Богородице или Малој Госпојини. Православно парохијско звање је основано 1786. године, а матрикуле су заведене 1860. године. У 20. веку та црква је престала да буде српска православна, јер је уступљена другој верској заједници.[2]

Купили су 1818. године пренумерацијом популарну Доситејеву књигу житељи Балашађармате: поп Јован Николић парох, Јован Бозда купец и школски управитељ, Наум Бозда "пушечног праха ц и к привилеговани продавац", Стефан Гарба "ц и к привилеговани продавац соли", Николај Гарба (исто, солар).[3] Срби у месту набавили су 1836. године једну васпитну књигу намењену родитељима: поп Марко Видак парох, и група тамошњих трговаца - Јован Бозда, Стефан Герба епитроп, Михаил Бозда, Александар и Павел Турнаји, Марко Жигмунд, Теодор Поповић, Лазар Лацковић, Стефан Продановић и пар странаца.[4]

Године 1865. та општина је имала дуг од 1821. године, од 11 ф. 34 новчића, намењених Школском фонду. Сомборска препарандија је 1867. године позивала Јована Петковића "пјевца" црквеног у Балашђармату да изађе на учитељски испит, јер испуњава услове.[5] Почетком 20. века у Балашађармату је српска православна црквена општина. Скупштина је редовна под председништвом Велизара Михајловића. Старатељ цркве је Константин Михајловић, а црквено-општински посед врло мали од 13 кј. земље. Парохија је најниже шесте платежне класе, има парохијски дом али не и попину сесију земље. Ту припадају као парохијске филијала: Сечењ, Лошонц, Гач, Филек, Ипољшаг, Паланка и Бозог. Храм је 1905. године у врло лошем стању. Постоји и српско православно гробље. Администратор парохије је тада калуђер Доситеј Поповић јеромонах, родом из Старе Пазове.

Школе нема![6]

Референце[уреди]

  1. Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  2. "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године
  3. Доситеј Обрадовић: "Мезимац", Будим 1818. године
  4. Петар Поповић: "Морално Дјевическо огледало...", Будим 1836. године
  5. "Школски лист", Сомбор 1867. године
  6. Мата Косовац, наведено дело

Спољашње везе[уреди]