Балдуин III Јерусалимски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Балдуин III Јерусалимски
Balduin3.jpg
Балдуин III Јерусалимски
Пуно име Балдуин III Јерусалимски
Датум рођења (1130-01-01)1. јануар 1130.
Место рођења Јерусалим
Јерусалимска краљевина
Датум смрти 10. фебруар 1163.(1163-02-10) (32/33 год.)
Место смрти Бејрут
Либан
Гроб Храм Васкрсења Христовог
Династија House of Gâtinais-Anjou
Отац Фулк I Јерусалимски
Мајка Мелисенда Јерусалимска
Супружник Теодора Комнин
Потомство без деце]]
Јерусалимски краљ, регент кнежевине Антиохије
Период 1143-1163
Претходник Фулк I Јерусалимски и Мелисенда Јерусалимска
Наследник Амалрик I Јерусалимски
Armoiries de Jérusalem.svg

Балдуин III Јерусалимски (1130 – 10. фебруар 1163) био је јерусалимски краљ од 1143. до 1163. године. Син је Фулка Јерусалимског и Мелисенде Јерусалимске. Краљ је постао док је био дете, па је регентство над њим преузела његова мајка Мелисенда. Учествовао је у Другом крсташком рату, а освојио је и важну египатску луку Аскалон коју је припојио грофовији Јафи. Пошто није имао деце, наследио га је брат Амалрик I Јерусалимски.

Долазак на власт[уреди]

Након смрти Фулка Јерусалимског, Балдуин је имао свега тринаест година, тако да је власт у Јерусалимској краљини држала његова мајка Мелисенда Јерусалимска као регент. Мелисенда је владала до 1152. године када јој је Балдуин, под притиском крсташких барона, затражио круну. Обећао јој је да ће и она бити крунисана заједно са њим. Ипак, крунисање је обављено без Мелисенде. Мелисенда није ни знала да јој је син окруњен за краља Јерусалима. Потом је подигао војску са којом је ушао у Јерусалим и преузео власт. Ипак, до државног удара није дошло. Мелисенда се повукла у Наблус, а потом поново у Јерусалим где се предала сину.

Владавина[уреди]

Опсада Аскалона (1153)

Током своје владавине, Балдуин се сувише ослањао на народну вољу због чега неки историчари тврде да би он био одличан уставни владар. Ипак, од крунисања су га пратиле саме невоље. Одмах по крунисању, Балдуин је поред Јерусалима добио и регентство над кнежевином Антиохијом. Исте године погинуо је Ремон II од Триполија. Констанца која је владала Антиохијом удала се за Ренеа од Шатијона, обичног витеза који ће касније крсташима задати доста мука.

Балдуин је покренуо крсташку војску на Аскалон. Опсада је извршена 1153. године, а 22. августа 1153. године крсташи заузимају овај важан египатски град. Следеће године Нур ад Дин осваја Дамаск, јединог савезника крсташа у Светој земљи. Ситуација се тако још више погоршала по крсташке државе.

Године 1157. Балдуинова армија је, уз подршку Антиохије и Тијерија од Алзака, напала Шазар. Опсада је завршена неуспехом због сукоба Тијерија и Ренеа од Шатијона који му је тражио вазалну заклетву. Следеће године се Балдуин оженио византјијском принцезом Теодором Комнин. Остао јој је веран до краја живота. То му је донело пријатељство са Манојлом Комнином, моћним византијским царем.

Смрт[уреди]

Балдуин је умро 10. фебруара 1162. године у Бејруту. Имао је свега 32 године. Његово тело је пренесено у Јерусалим, а спровод је по речима Виљема од Тира био изузетно тужан тако да су људи силазили са планина не би ли последњи пут испратили свога краља. Већу жалост за Балдуином показали су муслимани него хришћани. Разлог за то била је разумна политика Балдуина према муслиманском становништву. Када су Нур ад Дину предлагали да нападне ослабљено Јерусалимско краљевство, он је то одбио говорећи да није поштено напасти људе које је оборила жалост за њиховим краљем.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Geoffrey I, Count of Gâtinais
 
 
 
 
 
 
 
8. Geoffrey II, Count of Gâtinais
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatrice of Mâcon
 
 
 
 
 
 
 
4. Фулк IV Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фулк III Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
9. Ерменгарда Анжујска, војвоткиња Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Hildegarde of Sundgau
 
 
 
 
 
 
 
2. Фулк I Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Amaury de Montfort
 
 
 
 
 
 
 
10. Симон де Монфорт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Bertrade de Gometz
 
 
 
 
 
 
 
5. Бертрада од Монфорта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Richard, Count of Évreux
 
 
 
 
 
 
 
11. Agnes d'Evreux
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Godechildis
 
 
 
 
 
 
 
1. Балдуин III Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Manasses III, Count of Rethel
 
 
 
 
 
 
 
12. Иго I Ретел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Judith
 
 
 
 
 
 
 
6. Балдуин II Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Guy I of Montlhéry
 
 
 
 
 
 
 
13. Melisende de Montlhéry
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Hodierna of Gometz
 
 
 
 
 
 
 
3. Мелисенда Јерусалимска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Габријел од Мелитене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Морфија од Мелитене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]


Литература[уреди]