Балинце (Вучитрн)
Балинце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Вучитрн |
Становништво | |
— 2011. | 323[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 48′ 35″ С; 20° 53′ 23″ И / 42.80972° С; 20.88972° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 612 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 42000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | 02 |
Балинце (алб. Balincë) насеље је у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. године познато и као Балај (алб. Balaj). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 323 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Географија
[уреди | уреди извор]Село је на падини планине Чичавице, на левој саставници Крагујевачке рече („Река Крагујевцит“). Удаљено од Вучитрна око 9 km. Село је по положају равничарско. Збијеног је типа, оранице смоничаве, на којима успевају све житарице. Граничи се са селима Језерима, Пантином, Окраштицом, Ошљанима и Тараџом. Дели се на Горњу и Доњу махалу, које су такође разбијене на мање групице кућа. Удаљења између главних махалских делова износе око 1 км.
Историја
[уреди | уреди извор]Село је било читлук Меедин аге из Вучитрна, па куповином прешло у својину вучитрнских Албанаца Шишковића (алб. Shishko). Чифчије (завнисни сељак) су, бар од друго половине 19. века, били Албанци. У селу су до доласка насељеника 1923. године живели само Албанци. Насељеници су добили утринску земљу и населило се 13 кућа из разних српских крајева. Нема доказа откада постоји село. Гробље овог села је у Тараџи и Пантини.[2]
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]- Резал (алб. Rezal) (1 кућа.), од фиса Гаша. Досељен из Резала (Дреница) за чифчију у Шишковића пре доласка мухаџира.
- Пац (алб. Pac) (1 кућа.), и Плана (4 к.), од фиса Тсача. Досељени као мухаџири из В. Плане (Топлица). Били су чифчије у Шишковића.
- Алшовит (алб. Alshovi) (1 кућа.), од фиса Мзи. Досељен 1920. из Жеровнице (Звечан) на чифлик, јер му је суд продао имање у Жеровници за наплату трошкова учињених у затвору. У Баљинцу је доцније (1924) добио земљу као колониста.
Колонисти:
- Лакић (1 кућа.) 1923. од Даниловграда.
- Краговићи (3 кућа.) 1928.
- Вучетићи (1 кућа.) 1929. из Зубног потока (Ибарски Колашин).
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 289 | 319 | 335 | 318 | 335 | 378 | 323 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ а б Урошевић, стр. 146.
Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 146.
Види још
[уреди | уреди извор]