Балканска форситија

С Википедије, слободне енциклопедије

Балканска форситија
Cvet forsitia.GIF
Цвеће
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. europaea
Биномно име
Forsythia europaea
Degen & Bald.

Балканска или европска форситија (лат. Forsythia europaea) је ендемична врста из рода форситија, чији ареал распрострањења обухвата северну Албанију и Метохију.[1]

Опис биљке[уреди | уреди извор]

Корен је веома добро развијен и по типу жиличаст.

Стабло је практично дрвенасто, веома разгранато са светлосивосмеђом кором, мада су млађе гране још увек жутозелене. По себи имају овалне, брадавичасте лентицеле.[1]

Лист је прост и потпун (има лисну основу, дршку и лиску). По облику је елипсаст или јајаст, а по ободу може бити назубљен. На врху је зашиљен, светлозелене боје и без длачица. Дужина износи 4-8cm, a ширина 2-3cm. Нерватура је мрежаста.[1]

Цвет је појединачан, или је их је по два, три на кратким изданцима. Чашицу и круницу чине по четири срасла листића (симпеталија). Круница је тамножута и раздељена на четири дела, знатно дужа од почетне цеви која чини круницу. Има два релативно велика прашника. Тучак се састоји од два оплодна листића, синкарпан је и надцветан. Биљка је једнодома, а присутна је хетеростилија. Обично цвета у априлу пре него што олиста.[2]

Плод је издужена чахура, са више семена, који пуца по два уздужна шава. Осим из семена, ова биљка се размножава и вегетативно.[1]

Станиште[уреди | уреди извор]

Ово је термофилна и хелиофилна врста, што значи да тражи светлост и топлоту. Насељава најчешће огољене терене на серпентину до висине од 1.000m.[2]

Ареал[уреди | уреди извор]

Балканска форситија је терцијарни реликт и ендемит Балканског полуострва, што значи да насељава подручја Албаније и бивших држава Југославије.[1]

Заштита[уреди | уреди извор]

Балканска форситија је законом заштићена као природна реткост. Стручњаци Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду су успешно расадили ову врсту на неколико локација и на тај начин дали свој допринос да се ова лепа врста сачува.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Шилић Ч. 1990. Атлас дрвећа и грмља. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд.
  2. ^ а б Петковић Б, Марин П, Божа П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука: Београд.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]