Балканске мешовите шуме

Из Википедије, слободне енциклопедије
положај екорегиона у Европи

Балканске мешовите шуме су екорегион у оквиру палеарктичког биома умерених широколисних и мешовитих шума. Распрострањене су од Подриња на западу до обала Црног мора на истоку, и од обода Панонске низије и падина Карпата на северу до Егејског и Мраморног мора на југу[1][2]. На великим надморским висинама на планинама у овом подручју заступљен је екорегион родопских планинских мешовитих шума. Фитогеографски, овај екорегион обухвата делове Средњоевропске, Илирске и Еуксинске флористичке провинције Холарктичког царства[3], односно делове средњоевропског и субмедитеранског флористичког региона[4]. Укупна површина обухваћена овим екорегионом је око 224 400 km². Екорегион балканских мешовитих шума сматра се веома угроженим[2].

мешовита шума на Старој планини

Карактеристике[уреди]

Клима у екорегиону балканских мешовитих шума се описује као умерено континентална: од Кепенове влажне суптропске (Cfa) до влажне континенталне са топлим летима (Dfb). Најмању годишњу количину падавина добијају нижи делови екорегиона, око 450-650 mm воденог талога. Падавине су најобилније током пролећног (мај-јун) и јесењег максимума (октобар-новембар). Лета су на овим надморским висинама сушна. Са порастом надморске висине, смањују се јачина и дужина летњег периода суше до њеног потпуног одсуства.

Најзаступљеније су шуме које граде листопадне врсте храстова (сладун, цер, медунац), мешане шуме са грабом, као и букове шуме, или мешане шуме букве и четинара (јела, смрча). Шуме су углавном отвореног склопа на нижим надморским висинама, са довољно размакнутим стаблима да омогуће развијање нижих спратова (жбунови, приземне зељате биљке и маховине).

Историја флоре и фауне балканских мешовитих шума[уреди]

Плиоценска шумско-степска вегетација и фауна Балкана је током серије глацијација и интерглацијација значајно осиромашена и измењена. Током првих интерглацијација на територији екорегиона балканских мешовитих шума присутан је полтавски тип флоре, а од животиња присутни су сабљозуби тигар, степски мамут, носорог и поједина шупљорога говеда (Bovidae). Током Рис-Вирм интерглацијације у фауни се већ проналазе тургајске и савремене врсте биљака, као и савремене врсте животиња, попут лисице, вука и дивље свиње. Вирмска глацијација се карактерише ширењем бореалних шума (граде их смрча, бреза, бели бор) и животињама попут мамута, пећинског лава и пећинске хијене.

Диверзитет и угрожене врсте[уреди]

Екорегион балканских мешовитих шума сматра се веома богатим врстама, са великим биодиверзитетом фауне гмизаваца. Поједине врсте које насељавају овај екорегион угрожене су:

  1. скоро угрожене врсте (NT) — мрмољак (Triturus dobrogicus), слепи мишеви (Barbastella barbastellus, Miniopterus schreibersii, Myotis bechsteinii, Myotis dasycneme, Rhinolophus euryale), птице (смрдиврана Coracias garrulus, риђа луња Milvus milvus, сива ветрушка Falco vespertinus), мрав Formica aquilonia,
  2. рањиве врсте (VU) — орао крсташ (Aquila heliaca)

Балканске мешовите шуме у Србији[уреди]

За читаво подручје екорегиона балканских мешовитих шума у Србији карактеристична вегетација је шумска заједница сладуна и цера (Quercetum frainetto-cerris). Ова заједница, прилагођена ксеротермним условима климе, има климазонални карактер и сматра се климаксном за брдско подручје Србије[5]. Иако је шумска заједница зонална, у појединим специфичним локалним условима развијају се климаксне жбунасте заједнице (попут шибљака у Источној Србији). Већина жбунастих заједница (шикаре), међутим, резултат је крчења шума. У оквиру овог екорегиона присутне су и азонална вегетација (попут плавних ливада у речним долинама), интразонална вегетација (попут сфагнумских тресава) и екстразонална вегетација (степски фрагменти у појединим клисурама).

Јанковић (1984)[5] описује два типа вертикалног распрострањења вегетације у оквиру овог региона:

  1. средњоевропско-балкански тип висинског распрострањења вегетације, присутан на појединим планинама у западној Србији (Илирска фитогеографска провинција), карактерише се буковим шумама (Fagetum subalpinum) у горњем шумском појасу, и клековином букве на горњој шумској граници;
  2. бореално-континентални балкански тип висинског распрострањења вегетације, присутан на већини планина у оквиру овог екорегиона, где горњи шумски појас и горњу шумску границу образују смрчеве шуме (Piceetum excelsae).

Извори[уреди]

  1. Digital Map of European Ecological Regions (DMEER), Version 2000/05
  2. 2,0 2,1 World Wildlife Fund. 2001. Balkan mixed forests (PA0404)
  3. Takhtajan A., Crovello Th.J. and Cronquist A. 1986. Floristic Regions of the World.
  4. Frey W., Lösch R. 2004. Lehrbuch der Geobotanik. Pflanze und Vegetation in Raum und Zeit. 2. Auflage. Spektrum Akademischer Verlag: München
  5. 5,0 5,1 Јанковић М. М. 1984. Вегетација СР Србије Општи део. Београд: САНУ.