Балфорова декларација

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Балфурова декларација)
Сто лорда Балфора, Музеј јеврејске дијаспоре, Тел Авив

Балфорова декларација (енгл. Balfour Declaration) је било писмо које је британски министар иностраних послова лорд Балфор упутио 2. новембра 1917. Ционистичком савезу Велике Британије и Ирске преко познатог банкара лорда Ротшилда, вође британске јеврејске заједнице, у коме, у име Владе подржава јеврејске тежње за стварање „националног дома“ у Палестини. Тај документ постао је изузетно значајан за ционистички покрет, јер је представљао својеврсну повељу на коју се почео одлучно позивати и користити је.

Писмо лорда Балфора:

Драги лорде Ротшилде,

Имам велико задовољство да у име владе Његовог величанства пренесем следећу декларацију о подршци јеврејским ционистичким аспирацијама које су биле поднете кабинету и од њега одобрене.

Влада Његовог величанства гледа са благонаклоношћу на стварање националног огњишта у Палестини за јеврејски народ и уложиће највеће напоре како би олакшала постизање тог циља при чему треба јасно разумети да неће бити учињено ништа што би могло кршити грађанска и верска права постојећих нејеврејских заједница у Палестини, или права и политички положај који Јевреји уживају у ма којој другој земљи. Био бих Вам захвалан ако бисте овом декларацијом упознали ционистичку декларацију.

Поред финансијске подршке коју је добио од ционистичких кругова, лорд Балфор је имао и других разлога за овакво понашање. Крајем 19. века јеврејске избеглице из источне Европе преплавиле су Европу у којој нису баш радо примане. На лондонским улицама организоване су честе демонстрације против Јевреја, а било је и сукоба.

У време објављивања Балфорове декларације у Палестини је живело 56.000 Јевреја, 1922. тај број се попео на 85.000 Јевреја, 1931. на 174.000 а 1944. на 529.000 Јевреја. Непосредно уочи стварања државе Израел, на тлу Палестине је живело више од 600.000 Јевреја. За 40 година насељавање је вршено плански са посебним напорима да се постигне што већа концентрација јеврејског становништва око Тиберијског језера, Тел Авива и Јерусалима. На дан стварања државе Израел, на тлу Палестине је живело 1.380.000 Арапа. Објављивањем Балфорове декларације, британска влада је озваничила везе са светским ционизмом. Овом приликом дошла је до изражаја вештина британске дипломатије.

Ционистички покрет је сложена организација, може се поредити са удружењем које директно или индиректно окупља десетине или чак стотине различитих црта: верских, идеолошких, хуманитарних, културних и других групација али и које све заједно имају циљ да се боре за подршку Израелу и пружају му помоћ. Оснивачи су покрету дали име по брду ЦИОН на Синајској пустињи на којој је Мојсије добио десет заповести и која је у модерним условима симболизовала тежњу за повратком у Обећану земљу. Од настанка покрета, на окупљање Јевреја у Палестину није се гледало као на хуманитарну, већ искључиво политичку акцију.

Чињеница јесте да није сваки Јеврејин циониста, и да не мора да подржава идеологију за коју се бори овај покрет. Ционизам је под оштром критиком ортодоксних Јевреја који сматрају да нико не може бити присиљен да се врати у Обећану земљу и да је то ствар његове слободне воље и избора.

Даља литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]