Бамберг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бамберг
Bamberg

Bamberger Dom BW 6.JPG
Бамбершка катедрала

Грб
Основни подаци
Држава Застава Немачке Немачка
Савезна држава Баварска
Становништво
Становништво 69.989[1]
Густина становништва 1.281 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 49°53′30″N 10°53′30″E / 49.89167, 10.89167
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 245-386 m
Површина 54,6 km²
Бамберг на мапи Немачке
{{{alt}}}
Бамберг
Бамберг на мапи Немачке
Остали подаци
Градоначелник Андреас Штарке (SPD)
Поштански код 96047
Позивни број 0951
Регистарска ознака BA
Веб-страна www.stadt.bamberg.de


Координате: 49° 53′ 30" СГШ, 10° 53′ 30" ИГД


Бамберг (нем. Bamberg) је град у немачкој савезној држави Баварска, у области Горња Франачка. У Бамбергу се налази универзитет, седиште бискупије и локалне управе. Град је центар региона у коме живи око 200.000 становника.

Стари центар града је најстарије неизмењено градско језгро у Немачкој, и од 1993. је под међународном заштитом УНЕСКО-а.


Историја[уреди]

Скулптура коњаника „Бамбершки јахач“ у Бамбершкој катедрали

У време германских миграција, после пропасти Римског царства, регију Бамберга су насељавали Словени. Први пут град се помиње 902.

Краљ Хенрик II, прогласио је свој породични посед Бамберг за седиште бискупије 1007. године. Нова катедрала је освештана 1012. а 1017. основана је бенедиктинска опатија за школовање свештенства. Хенрик II и његова жена Кунигунда су сахрањени у овој катедрали у Бамбергу.

Од средине 13. века, бискупи Бамберга су уједно били кнежеви Светог римског царства, владали су градом и градили монументалне грађевине. Територија на којој су владали бискупи знатно се смањила у доба Реформације. Црквени процеси против вештица у 17. веку су однели на стотине жртава. Ови прогони су достигли врхунац у периоду 1626. -1631. Универзитет у Бамбергу је основан 1647. као Academia Bambergensis.

Бамберг је изгубио независност 1802. и наредне године постао део Баварске.

Након Првог светског рата, први републикански устав Баварске је изгласан у Бамбергу.

Године 1973. Бамберг је обележио 1000 година од оснивања.

Знаменитости[уреди]

Башта ружа у Бамбергу

Бамберг, који је такође називан „Франачки Рим“ распростире се на седам брежуљака у долини реке Регниц. Заводљивим кућицама на речним бреговима некада насељеним рибарима говорило се да је то „Мала Венеција“ (Kleine Venedig). У његовом историјском језгру (Bürgerstadt) су густо саграђене зграде и град је проткан криволиниским улицама. Бамберг има и светски раритет у виду готске зграде скупштине, која стоји по средини моста на реци. Скупштинска зграда је била у првој половини 18. века преградњом изведена у барокном стилу.

Доминанта бискупског градског дела (Bischofsstadt) је Бамбершка катедрала која је саграђена у романичко-готичком стилу (ту је трећи објекат из 12111237. јер су претходна два изгорела у пожару), са четири витке куле и ентеријером са прекрасном готском декорацијом. У светској размери је позната скулптура из прва половине 13. века тзв. „Бамбершки јахач“, која представља непознатог мушкарца, идеал средњовековног витеза за кога се суди да би могао бити угарски краљ Стефан I Мађарски. Ентеријер је вредан запажања јер има два хора са олтарима.

На тргу испред катедрале насупрот старом кнежевом двору (Alte Hofhaltung) из 16. века дао је кнез- бискуп Лотар Франц вон Шенборн на прелому 17. и 18. века саградити велелепну Нову резиденцију (Neue Residentz). У репрезентативним деловима Нове резиденције данас има своје седиште бамбершка секција државне галерије, и тако се посетиоци овде могу дивити делима старих мајстора и дворским салама украшеним прекрасним штукатурама. У подножју зграде налази се парк Rosengarten- башта ружа.

Године 1647. у Бамбергу је основана академија, која је 1803. године затворена и затим поново обновљена. Данас је то „Ото-Фридрихов универзитет у Бамбергу“.

Географски и демографски подаци[уреди]

Положај општине у округу

Општина се налази на надморској висини од 245-386 метара. Површина општине износи 54,6 km². У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 69.989 становника. Просјечна густина становништва износи 1.281 становника/km².


Клима[уреди]

  • Средња температура у јануару: -1,2 °C
  • Средња температура у јулу: +18,2 °C
  • Средња годишња температура: +8,5 °C
  • Максимална икад забележена температура: +36,5 °C
  • Минимална икад забележена температура: -27,5 °C

Међународна сарадња[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]