Бамбус
- За истоимено алкохолно пиће погледајте Бамбус (пиће)
| Бамбус | |
|---|---|
| |
| Шума бамбуса у Кјотоу, Јапан | |
| |
| Bambusa textilis | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Кладус: | Commelinids |
| Ред: | Poales |
| Породица: | Poaceae |
| Натплеме: | Bambusodae |
| Племе: | Bambuseae Kunth ex Dumort. |
| подтрибуси | |
| Синоними[1] | |
Бамбуси (Bambuseae) или трсковаче су трибус дрвенастих зимзелених вишегодишњих биљака из породице трава (Poaceae).[2] Овај трибус обухвата 92 рода и око 1000 врста бамбуса. Бамбуси спадају у биљке које најбрже расту. Већ за неколико месеци стабљика може да достигне своју коначну висину. Поред дрвенастих бамбуса који достижу висину дрвећа, постоји и друга велика група бамбуса, који растом највише подсећају на "нормалне" траве, они нису дрвенасти и ретко када прелазе висину од 1m.
Племе Bambuseae спада у две кладе, које кореспондирају врста из неотропске екозона (потплемена Arthrostylidiinae, Chusqueinae, и Guaduinae) и из Paleotropics (потплемена Bambusinae, Hickeliinae, Melocanninae, и Racemobambosinae).[3]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Бамбуси расту у различитим климама, од хладних планина до врелих тропских подручја. Појављују се у источној Азији, од 50° сјеверне географске ширине на Сахалину до сјеверне Аустралије, на западу до Индије и Хималаја[4] Могу се наћи и у Подсахарској Африци и на америчким континентима од југоистока САД према југу до Аргентине и Чилеа гдје допиру до своје најјужније тачке на 47° јужне географске ширине. Већа подручја на којима бамбус није домаћа биљка обухватају Европу, сјеверну Африку, западну Азију, Канаду, већи дио Аустралије и Антарктик.[5]
Примјена[уреди | уреди извор]
Користе се сви дијелови бамбуса и то за различите намјене — у људској и животињској исхрани, за производњу финог, квалитетног папира, за грађевинске материјале и лијекове, као и за украсне елементе у пејзажним вртовима.
Градња[уреди | уреди извор]
Када се његује, бамбусово дрво постаје врло тврдо те као такво буде истовремено и лако и издржљиво и има велику моћ растегљивости (~15.000 psi, ~100 MPa[6]). У тропским подручјима се користи у изградњи кућа, скела, затим као замјена за класичну челичну арматуру итд. Данашње фирме покушавају популарисати бамбус као материјал за градњу подова али је бамбусово дрво врло осјетљиво јер га нападају инсекти и могуће га је одржати само уз одговарајуће хемикалије и држање потпуно сувим.
Медицина[уреди | уреди извор]
У кинеској медицини бамбус се користи за лијечење инфекција. Такође, бамбус служи као скроман извор калијума. У индијској народној медицини силицијумске наслаге у стабљикама бамбуса се зову „банслохан“, а у индо-персијској народној медицини „табашир“ или „тавашир“. За ове наслаге се каже да имају благотворно дејство за обољења дисајних органа. Данас ју је врло тешко наћи и замјењује се синтетичком силицијумском киселином.
Митологија[уреди | уреди извор]
У неколицини азијских култура се вјерује да људски род потиче из бамбусовог стабла. У филипинском миту о стварању свијета се каже да су први човјек и прва жена настали од расцијепљених бамбусових стабала на острву након борбе елементарних сила (неба и океана). У малезијској митологији се, у сличној причи, спомиње човјек који сања о прелијепој жени док спава испод бамбуса; буди се и ломи стабло бамбуса, откривајући унутра жену. Јапанска народна приповијетка „Прича о принцези Кагуји“ (јап. かぐや姫の物語, Kaguya-hime no Monogatari) говори о принцези са Мјесеца која се појављује из бамбуса. У Полинезији, отјелотворење бога ствараоца Канеа Милохаија је у облику хавајског бамбуса.
Древна вијетнамска легенда говори о сиромашном, младом сељаку који се заљубио у кћерку свог газде. Када га је питао за њену руку, поносни газда није пристао да се његова кћерка уда за сиромашног сељака. Умјесто тога, одлучио је да зада немогућ услов: даће му кћерку ако му донесе бамбусово стабло са стотину чворова. Буда се, међутим, појавио сељаку и рекао му да такво стабло може направити од неколико различитих бамбусових стабала. Успут му је дао магичну формулу која ће му помоћи да их састави: „Kh?c nh?p, kh?c xu?t“", што значи „смјеста састави, смјеста растави“. Када је успио у том послу, поносни сељак се вратио код газде и захтијевао његову кћерку. Запањен тако дугим бамбусом, газда га је узео али је сељак изговорио прве двије ријечи магичне формуле и газда се тренутачно залијепио за бамбус. Прича се завршава срећним браком газдине кћерке и сељака, а газда се одлијепио од бамбуса тек када је брак допустио и сељак изговорио друге двије ријечи магичне формуле.
Врсте[уреди | уреди извор]
Постоји 68 родова који су груписани у седам подплемена:[1]
- потплеме Melocanninae:
- потплеме Hickeliinae:
- потплеме Bambusinae:
- Bambusa, Bonia, Cyrtochloa, Dendrocalamus, Dinochloa, Fimbribambusa, Gigantochloa, Greslania, Holttumochloa, Kinabaluchloa, Maclurochloa, Melocalamus, Mullerochloa, Nianhochloa, Neololeba, Neomicrocalamus, Oreobambos, Oxytenanthera, Parabambusa, Phuphanochloa, Pinga, Pseudobambusa, Pseudoxytenanthera, Soejatmia, Sphaerobambos, Temburongia, Temochloa, Thyrsostachys, Vietanamosasa
- потплеме Racemobambosinae:
- потплеме Chusqueinae:
- потплеме Guaduinae:
- потплеме Arthrostylidiinae:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romaschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Zuloaga, Fernando O.; Judziewicz, Emmet J.; Filgueiras, Tarciso S.; Davis, Jerrold I.; Morrone, Osvaldo (2015). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae)”. Journal of Systematics and Evolution. 53 (2): 117—137. ISSN 1674-4918. doi:10.1111/jse.12150.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 103. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Kelchner S, Bamboo Phylogeny Working Group (2013). „Higher level phylogenetic relationships within the bamboos (Poaceae: Bambusoideae) based on five plastid markers” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 67 (2): 404—413. ISSN 1055-7903. PMID 23454093. doi:10.1016/j.ympev.2013.02.005. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 6. 2015. Приступљено 10. 2. 2019.
- ^ N. Bystriakova, V. Kapos, I. Lysenko and C.M.A. Stapleton}-. 2003. Distribution and conservation status of forest bamboo biodiversity in the Asia-Pacific Region[мртва веза] Biodiversity and Conservation, 12 (9):1833-1841.
- ^ Huxley, A., ур. (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 978-0-333-47494-5.
- ^ „www-classes.usc.edu}-: „Механичка својства бамбуса“”. Архивирано из оригинала на датум 10. 9. 2008. Приступљено 5. 9. 2008.
