Банатска република

Банатска република
Територија Банатске републике упоређена са модерним државним границама
Географија
Континент		Европа
Регија		средња Европа
Престоница		Темишвар
Друштво
Службени језик		немачки, румунски, српски, мађарски
Религија		православље, католицизам, протестантизам
Политика
Облик државе		република
— Председник		Ото Рот
Историја
Историјско доба		савремено доба
— Оснивање		1918.
— Укидање		1918.
Географске и друге карактеристике
Становништво		1.582.133
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Војводство Србија и Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија)	Банат, Бачка и Барања

Детаљна мапа Банатске републике

Мапа предложене Републике Банатије (предлог су изнели Немци из Баната на Мировној конференцији у Паризу 1920. године)

Банатска република је била краткотрајна држава, проглашена 31. октобра 1918. у Темишвару, након распада Аустроугарске.

Историја

Приликом проглашења републике, формирано је Банатско народно веће, које се састојало од по пет представника следећих народа: Немаца, Мађара, Срба и Румуна.

Цивилни повереник Републике је постао др. Ото Рот, док је војни заповедник постао Алберт Барта. Мађарска влада је признала независност Банатске републике. У том смислу се сматра да је стварање републике било подржано од Мађарске, у сврху задржавања северног Баната и заустављања опредељења тамошњег становништва за јужнословенску државу.

Банатско народно веће је организовало војне одреде и цивилну стражу 4. новембра исте године. Циљ ових војних одреда је био успостављање контроле над целом територијом Баната. Ипак, Банатска република је била кратког века; након неколико дана, војска Краљевине Србије је ушла у Банат, што је био крај Банатске Републике. Неколико месеци касније, територија Баната је подељена између Краљевине СХС и Румуније, узимајући у обзир проглас Велике народне скупштине у Новом Саду и резолуцију из Алба Јулије.

У априлу 1920. године, Немци из Баната су поднели захтев мировној конференцији у Паризу да се република обнови под именом „Република Банатија”. Према овом захтеву, обновљена република не би укључивала само Банат, већ и суседну Бачку, а била би подељена у кантоне, којима би управљали представници већинске етничке групе из сваког кантона. Предлог је одбачен на мировној конференцији.

Демографија

Република је бројала 1.582.133 становника, од којих:

• 592.049 (37,42%) Румуна
• 387.545 (24,50%) Немаца
• 284.329 (17,97%) Срба
• 242.152 (15,31%) Мађара
• одређен бројих мањих етничких група, укључујући Словаке, Хрвате, Русине, итд.

Према вероисповести, становништво републике је укључивало:

• 855.852 (54,10%) православних хришћана
• 591.447 (37,38%) католика
• чланове мањих верских заједница, укључујући калвинисте, лутеране и Јевреје

Види још

• Банат
• Српско-мађарска република Барања-Баја
• Република Прекмурје

Литература

• Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
• Милојко Брусин, Наша разграничења са суседима 1919—1920, Нови Сад, 1998.
• Mitrović, Andrej (1975). Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu. Novi Sad: Institut za izučavanje istorije Vojvodine.