Банатски Деспотовац
Банатски Деспотовац | |
|---|---|
 Парк у центру села, где је била католичка црква подигнута 1856. године | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.291 |
| — густина | 25/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 21′ 52″ С; 20° 39′ 46″ И / 45.364403° С; 20.662805° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 53 m |
| Површина | 50,2 km2 |
.svg)  Банатски Деспотовац Банатски Деспотовац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23242 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Банатски Деспотовац (мађ. Ernőháza, нем. Ernsthausen) је насеље града Зрењанина, у Средњобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 917 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Налази се 22 км источно од Зрењанина, док је од Сечња удаљен око 13 км. Тамиш протиче 2 км од Банатског Деспотовца. Надморска висина места је 53 м.
Историја[уреди | уреди извор]
Насеље је 1822. године формирао велепоседник јерменског порекла Киш Ерне. Породица Киш је тад поседовала највећу површину земљишта у Торонталској жупанији. Становници су досељивани из делова Аустрије и Немачке. Били су углавном римокатоличке вероисповести, али је било и евангелиста. Католичка бискупија формирана 1828. посвећена је Светој Кристини. Током досељавања долазе и румунске, хрватске и ромске породице. Село је првобитно носило назив Ернехаза, затим Ернестхаза, Ернестовац, Банатски Деспотовац и Ернстхаузен, да би после 1945. године опет добило име Банатски Деспотовац.
Садашњи назив село је добило 1924. године. Министарство унутрашњих дела Краљевине Југославије донело је решење о преименовању неких насеља. Тако је Ернестиновац промењен у Банатски Деспотовац.[1] У селу је почео да ради 1929. године општински лекар др Георг Авендер.[2]
Становништво села је крајем 1944. избегло пред надирањем Црвене армије у правцу Аустрије и Немачке, па је остао мали број мештана, које су чинили углавном старије особе и деца. Преостали становници швапске националности су од стране партизана измештени у логоре, те су у опустело село током 1945. године колонизовани Срби из Мркоњић Града, Шипова, Купреса, Гламоча и Ливна. Досељеницима су додељене куће и окућнице затечене у кућама првобитних становника. Досељени пристигли са ратом најзахваћенијих подручја Југославије су по доласку (као вид одмазде за претрпљена ратна страдања за која су колективно окривљени сви немци) срушили католичку цркву, а 1946. и пратећи објекат – парохију. На месту истих остао је парк у центру насеља. Од 2012. године гради се Православна црква "Свети Деспот Стефан".[3][4]
Године 2005. део атара села је био поплављен заједно за делом Баната у околини Сечња.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Банатски Деспотовац живи 1379 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,7 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 604 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,68.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 26 | 26 | ||
| 75—79 | 25 | 46 | ||
| 70—74 | 58 | 83 | ||
| 65—69 | 66 | 73 | ||
| 60—64 | 51 | 65 | ||
| 55—59 | 40 | 36 | ||
| 50—54 | 68 | 62 | ||
| 45—49 | 79 | 56 | ||
| 40—44 | 58 | 56 | ||
| 35—39 | 45 | 43 | ||
| 30—34 | 40 | 37 | ||
| 25—29 | 60 | 41 | ||
| 20—24 | 50 | 49 | ||
| 15—19 | 46 | 41 | ||
| 10—14 | 38 | 49 | ||
| 5—9 | 38 | 36 | ||
| 0—4 | 22 | 11 | ||
| Просек : | 43,7 | 46,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 712 | 216 | 434 | 45 | 16 | 1 |
| Женски | 714 | 121 | 432 | 151 | 10 | 0 |
| УКУПНО | 1.426 | 337 | 866 | 196 | 26 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 362 | 120 | 9 | 1 | 86 |
| Женски | 205 | 58 | 0 | 0 | 49 |
| УКУПНО | 567 | 178 | 9 | 1 | 135 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 32 | 47 | 10 | 18 |
| Женски | 2 | 6 | 40 | 11 | 6 |
| УКУПНО | 5 | 38 | 87 | 21 | 24 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 3 | 17 | 6 | 4 |
| Женски | 0 | 1 | 3 | 16 | 8 |
| УКУПНО | 2 | 4 | 20 | 22 | 12 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 4 | 1 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 8 | 1 | 0 | 0 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Часопис "Време", Београд 3. август 1924. године
- ^ Часопис "Време", Београд 14. јуна 1929. године
- ^ Банатски Деспотовац - Српска Православна Епархија банатска (фотографија)
- ^ Напредује градња цркве у Банатском Деспотовцу посвећене Деспоту Стефану – Лист 'Зрењанин' 15. 08. 2019.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
